ГЕНЕТИЧКИ ПРОБОЈИ ИЛИ ФРАНКЕНГЕНСКА ЗАСЕДА?

Генетичке иновације:
‘Све што једемо није природно’ 

Пише Флоренс Шулц Извор

Слон је у просторији. Људска популација се лагано умножавала хиљадама година. Међутим, последњих векова је број људи драматично нарастао. Између 1900 и 2000, број људи се повећао три пута више у односу на комплетан претходни период постојања човека. За само 100 година, број становника Земље је порастао са 1.5, на 6.1 милијарду људи. Како да се одрживо исхрани 10 милијарди људи у касном 21-ом веку. За само 30-40 година сваког дана биће потребно око 600 квадрилиона калорија. Ово је два пута више него данас. Маса од 7-8 милијарди људи ће да буде стиснута у градовима захтевајући око 2800km3 свеже воде годишње. То је више од укупне количине воде, која се данас користи за наводњавање усева. Данас, сваког секунда губимо 750 тона ораничног слоја, што нас упозирава да може да се догоди да будућа производња хране не буде одржива у дугом временском периоду. Шта више, већ смо изгубили око 24% земљишта, до сада и губимо га темпом од 1% годишње. Британски Климатски центар „Хедли“, предвиђа да ће до 2100., око 40% планете да буде у условима сталне суше. Глад рађа ратове. Ако не успемо да преовладамо оно што нас чека, последице ће да осети сваки човек на планети. Пут зла је поплочан добрим намерама. „Земља даје довољно да задовољи свачије потребе, али не и да задовољи свачију похлепу“ (цит. Махатма Ганди). Пуна интензификација пољопривредне производње је почела средином прошлог века. Друга половина тог века је означена као доба „Зелене револуције“, која је значајно повећала принос основних пољопривредних култура и променика изглед биљака. Ово је био пројекат великих америчких фондација (Рокфелер, Форд) и влада земаља у развоју. Интензивна пољопривредна производња се заснивала на новим генотиповима, који су били све удаљенији од својих дивљих рођака и високо зависни од неге човека. Иако је „Зелена револуција“ делимично ублажила проблем глади у свету, прокламовани циљ решавања овог проблема никада није сотварен, али је пут даље индустријализације пољопривреде је био постављен. Да ли вреди да се даље покушава, или смо већ стигли до границе.  TГенетичка варијабилност којом је добијан висок принос, без обзира на цену, је изгледа исцрпљена. Покушаји са оплемењивањем за специјалне циљеве, као што је преовладавање услова стреса, или освајање нових области за пољопривредну производњу, могу да се покажу недовољним. Да ли је потребно да тражимо нову генетичку варијабилност којом би убрзали производњу хране, која је сада већ неодговарајуће спора, те обезбедили већи број вегетационих сезона? Треба ли да идемо путем НАСА-е и покушамо да избегнемо промену климе и пољске стресове помоћу затворених производних система? Да ли је вертикални пренос гена досегао своју границу потенцијала? Да ли је хоризонтални пут гена, о коме још увек мало знамо, пут спаса? Док вертикални трансфер гена има огранишења разликама у репродуктивном механизму, хромозомским компатибилностима, при стварању нове генетичке рекомбинације, хоризонтални трансфер гена заобилази ове баријере, јер се рекомбинација остварује на молекуларном нивоу, рекомбинујући на директно на нивоу нуклеинских киселинаУ сваком случају, да би се преовладали проблему у овом домену, потребна је нова «револуција» и то не само у делању, већ и у начину размишљања. Слон је у соби, не можемо да га игноришемо покушавајући да премештамо стари намештај. Драматични изазови, захтевају и одлучан одговор. .

https://www.flickr.com/photos/nataliemaynor/2539111053

У свету постоји стална потреба за све више хране и нови методи генетичког инжењеринга, као што је метод преуређења генома назван "Криспер" (CRISPR) нуди решење. Међутим, овај пут има противнике, како извештава извештај Евроактива на немачком.

Банана изгледа далеко другачије од онога на шта смо навикли. Њен оригинални облик је мали, дебео, нешто заокругљен и пуна је семенки. Савремени рођак из самопослуге је, међутим, као и већина воћа и поврћа, резултат људских циљних напора у оплемењивању биљака.

Већ од 1930-тих, генетички инжењеринг се користи да омогићи што ефикасније оплемењивање биљака. Ипак, генетичке модификације, чак иако не угрожавају здравље, су подложне расправи са становишта идеологије.

“То је расправа која се односи на систем. Велико питање је какву врсту пољопривредне политике желимо у будућности?” каже Јон Фалк, said Jon Falk, главни извршни директор немачке оплемењивачке компаније "Сатен-унион биотек", током конференције о новим методима у оплемењивању, коју је организовао, у петак,  22. марта, Евроактив.

Одлучно "не" новим техникама би упропастило многе нове могућности, како он каже: "Није то бело-црно, већ нам је потребно много сивог између та два".

Фалкова лабораторија представља оплемењивачку компанију средње величине, у свом сектору, те се нада да ће нове технике генетичке манипулације да доведу до повећања приноса воћа и поврћа.

Овим би требало да се помогне задовољењу повећане глобалне потребе за храном. Ипак, критичари изражавају сумњу да би генетички модификовани организми (ГМО) могли негативно да делују на животну средину.

Недавна пресуда Европског суда правде у случају "Криспер преуређења гена" је, јула 2018., значила покретање широке расправе.

Ова техника се сматра релативно једноставном, финансијски приступачном и омогућава отпорност биљака према временским условима, бактеријама, одређеним типовима гљива и хербицида, те је можда нешто здравија за људе.

Према пресуди Суда правде, овај метод преуређења гена мора да буде обележен као генетичка манипулација. Биљке развијене на овај начин, зато, не могу да буду продаване у Европи без дозволе и одговарајућег обележавања.

За стручњаке, ова пресуда је изненађујућа. Ово с тога што мутације изазване Криспер техником нису различите од тачкастих мутација, које се стално дешавају у природи.

"Сматрам да став да Криспер метод има исти ефекат као и прородне мутације замагљује расправу. Две ствари се намерно мешају", каже Хералд Ебнер, гласоговорник Немачке зелене партије за питања генетичког инжењеринга и биоекономије.

Од кључне је важности да човечанство размотри одговарајуће техничке могућности, као и потенцијалне механизме регулације и поправке. Потребно је да се повуче јасна политичка линија.

Традиционално оплемењивање са хемијом и зрачењем

Занмљиво је да генетички модификована храна није забрањена per se  ЕУ, али је потребна провера Европске агенције за безбедност хране (EFSA) и добијено зелено светло држава чланица.

Списак прехрамбених производа који су генерлно дозвољни широн ЕУ могу да се нађу у електронском Журнали Европске комисије. Бројни типови кукуруза, уљане репице, паука, соје и шећерне репе су тамо наведене.

Биљке мутиране мутагенезом су изузете из строгих закона ЕУ који се односе на генетички инжењеринг.

Овим методом, који се примењује деценијама, семе мутира под хемијским третманима, или нуклеарне радијације, те расте у одговарајуће и чисто мутирано семе.

Ово су основи великог броја прехрамбених производа данашњице. Без мутагенезе не би било пшенице за производњу тестенине (ово није тачно, прим. ЛГ) и  чак је и квасац који производи наше пиво произведен на тај начин.

“Ништа што једемо није природно. Ништа не расте у слободним и природним животним условима, па те биљке не би чак ни преживеле тамо", објашњава генетичар Саша Лубингер са Олденбург универзитета  токо конференције.

Лубингер је убеђен да, са научног становишта, је нејасна класификација CRISPR метода као да се ради о генетичком инжењерингу.

Ово зато што се овај метод не може да раздвоји од природно мутраних биљака и зато што традиционална мутагенеза изазива већи број мутација, поредећи са мутацијама насталим техникама "едитовања" гена.

"И то једемо сваки дан" он додаје.

Али, технике "едитовања" (исправке) генома не могу да се примењују само једном,  јер теоријски геном може да се исеца на 10, или 100 места. Где ће линија да буде повучена је питање политике, према Лубингеру.

По њему, линија је морала да буде повучена већ код међуврсног укрштања. Примера ради, људи и кромпири треба да буду одвојени.

Коме користе нови методи генетичког инжењеринга?

Да би ово зауставио, Ебнер, заступник Партије зелених, тражи јача огранишења за CRISPR генетичке исправке.

“Када је генетички инжењеринг потпуно нерегулисан, могуће је да се учини грешка која каније не може да се исправи" он упозорава.

Представници семенске индустрије, какав је Џон Фалк, су отворенији од других по овом питањи: "Ове нове технике нису свемоћне, али могу да буду важно средсто за одрживо мењање пољопривредне индустрије".

"Зато је потребна отворена и неидеолошка дискусија о генетичкој манипулацији" он додаје.

Фалк је забринут да превелико ограничавање CRISPR технологије може да успори европска истраживања у поређењу са међународном конкуренцијом". Ова техика има могућности примене које иду далеко ван опсега генетичког инжењеринга" он додаје.

За даљи развој не би било довољно икуства. Велике компаније као што је Бајер, које изводе генетика истраживања и надају се да ће да повећају продају својих пестицида, ће према критичарима да се добро окористе.

Председник Немачког пољопривредног друштва (DLG), Хубертус Петов, ово види другачије: "Мутагенеза је релативно једноставан процес који могу да примене и мале компаније. Ове технике би чак могле и да снажно унапреде укупан корпоративни свет".

Да ли су генетички модификоване лакше за гајење и више чувају животну средину, како тврде поборници, не може да буде јасно потврђено.

Проучавање из 2016 наручео од стране Америчке академије наука је нашло да су фармери мање склони да користе инсектициде када гаје генетички модификоване културе.

У другу руку, они користе више других биљних заштитних средстава, што значи да су корови постали имуни на хербициде.

Сви сручњаци су сагласни око једног: расправе о генетичкој манипулацији треба да се мењају зато што њена лоша репутација ние више у складу са могућностима које пружа.

Историјски, велики број прехрамбених производа се гаји и модификован је. Што више расту могућности генетичког инжењеринга, већа сагласност по овом питању је потребна у погледу шта треба да се налази на нечијем тањиру, а шта не. [Edited by Gerardo Fortuna, Sam Morgan]