КОЛИКА ЈЕ СТВАРНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ МУШКАРАЦА И ЖЕНА?

Научници су нашли 6,500 гена
 који су различити између полова

Пише Сесил Боркатерија Извор

Сесил Боркатерија је енергична и високо мотивисана мултимдијална новинарка у науци. Мастер је са Новинарске Колумбија школе и дипломирала је биологију са управљањемм на Империјалном колеџу у Лондону. Радила је као научни сарадник у СиеНеН Њујоршком медицинском центру. Тренутно је новинар Дејли Мејла.  Радила је у Терапин Диџитал у Лондону, где је уређивала и писала вести и остали садржај за две електронске странице које су се тицале фармацеитске индустрије 'Вакцина народ' и 'Лекови за децу.' Способна је да сарађује и усресређено и ефикасно ради са различитим људима. Иако има широку лепезу интересовања, првенствено је усресређена на извештавање о науци, заштити животне средине и здравству. Упозната је са различитим европским и међународним културама и стекла је диплому Међународне школе у Луксембургу, на основу пуне стипендије коју је освојила на националном конкурсу.   Сесил је провела три месеца у Кембриџу, Британија, као део оспособљавања за рад у Мејл Онлајн у Њујорку. Писала је чланке о Кембриџу и објавила многе видео прилоге уживо за Фејсбук страницу Кембриџке новости.   Током Мастер програма Новинарске Колумбија школе 2015-2016, Сесил је покривала питања специјализоване наставе о науци, заштити животне средине и здравсту.

“Мушкарац ради шта може; Жена ради шта мушкарац не може.” [Изабела Аљенде, чилеанско-амерички писац]

• Научници су истраживали генетичке разлике између мушкараца и жена 
• Анализовали су испољавање 20,000 гена телесног ткива давалаца
• Нашли су да се 6,500 испољавају различито код мушкараца и жена
• На пример, испољавање гена на развој мишићне масе је јаче код мушкараца, док је за стварање масноћа израженије код жена
• Ген који чува неуроне у мозгу од Паркинсонове болести је активнији код жена, док је ова болест рраспрострањенија и раније се јавља код мушкараца
• Истраживања указују на потребу бољег разумевања разлика између мушкараца и жена у генима који утичу на болести или на реакцију на лечење.  

Научници су направили пробој у откривању начина на који се полови међусобно разликују.
Револуционарна генетичка истраживања су открила 6500 гена који су различити код мушкараца и жена.
Стручњаци наводе да ово може да има пресудан утицај на откривање и лечење свега, од болести до плодности.

Значајно је откриће обрасца рада гена активних у мозгу жена. Научници сматрају да он може да заштити неутоне од Паркинсонове болести, која је чешћа и раније се јавља код мушкараца

ШТА СУ ПРОНАШЛИ

Истраживачи су испитали 20,000 различитих гена, груписаних премма полу и различитом испољавању у различитим телесним ткивима. Нашли су да око 6,500 од тих гена имају већу експресију код једног од два пола и то најмање у једном телесном ткиву. На пример, нађено је да су гени који су имали знатно израженију експресију у кожи мушкарца, у поређењу са експресијом у кожи жене, су они који регулишу раст телесне длаке. Генска експресија за изградњу мишићне масе је ила израженија код мушкараца, док је за депоновање масноћа била израженија код жена. Научници су нашли, такође, полно везане гене у ћелијама млечних жлезди, који су се испољавали код мушкараца. Мушке јединке имају сву потребну "млечну опрему", која није функционална, тако да научници петпостављају да се радом ових гена спречава лактација. Уочава се и образаг генске активности у мозгу жана, који према мишљењу научника штите неуроне од Паркинсонове болести, која се чешће и раније јаавља код мушкараца. 

На пример, нађено је да су мушкарци подложнији Паркинсоновој болести, која доводи до успорених покретаа и губитка равнотеже.
Током нових истраживања разлика, научници су анализовали 20,000 гена и нашли да се 6,500 од тог броја различито испољавају код мушкараца и жена, у најмање једном од телесних ткива. 

Пројект је почео пре неколио година, када су истраживачи професор Шмуел Пијетроковски и др Моран Гершони из генетичког одељења Вајсмановог института за молекуларну генетику испитивали појаву одређених болести људи. 

Посебно су се усресредили на чињеницу да 15 процената парова који покушавају да добију дете су неплодни, односно испољавају смањење плодности, што упућује на мутацију којим се смањена плодност преноси. 

Ово је збуњиввало истраживаче, јер здрав разум налаже да би мутације, које утичу на опстанак врсте смањењем броја потомака, требало да буду одстрањене природном селекцијом, која је кључни механизам еволуције за мењање наследних особина у популацији путем случајних генских мутација.
Научници су нашли да мутације гена специфичних за формирање сперматозоида опстају, јер се испољавају само код мушкараца. На овај начин, мутација која је проблематична само за половину популације, без обзира на свој штетан ефекат, се преноси на следећу генерацију.
У новијем истраживању, чији су резултати објављени у БМЦ Биологији, научници су проширили анализе на друге гене, који не утичу на фертилност, али се ипак другачије испољавају код мушкараца и жена.
Да би идентификовали те гене, научници су се ослонили на GTEx пројекат (The Genotype-Tissue Expression Project) - обимна истраживања која прате експресију гена човека у низу органа и телесног ткива, око 550 одраслих давалаца.
Истраживањем је обухваћено 20,000 различитих гена, груписаних по полу и према различитом испољавању у сваком телесном ткиву.
Нашли су да око 6,500 од тих гена се испољава више код једног пола, најмање у једном телесном ткиву.
На пример, нађена је висока експресија гена који утичу на раст телесне длаке код мушкараца, у односу на експресију тих гена код жена.
Ефекат гена за изградњу мишића је била јача код мушкараца, а она за депоновање масноћа, код жена.
Пратили су и тенденцију сваког пола у акумулацији мутација, да би видели да ли природна селекција остварује већи, или мањи притисак на гене који су специфични за мушкарце, или жене.
Другим речима, покушавали су да открију у којој мери су штетне мутације одстрањиване, или толерисане, природном селекцијом.
Нашли су да је ефикасност природне селекције ослабљена код ногих таквих гена.
"Што је више ген био специфичан за један пол, мањи је био утицај природне селекције на тај ген", рекао је др Гершони.
"И још једна разлика: Ова селекција је била још слабија на мушкој страни".

Генска експресија за изградњу мишићне масе је била јача код мушкараца, док је за депоновање масноћа то било код жена. Истраживачи су открили и да што су генске мутације више специфичне за одређени пол, то су биле више толерисане и опстајале су у популацији

Ово значи да што је мутација била више везана за један, или други пол, то је била више толерисана од стране природне селекције и више је опстајала у популацији. Научници немају потпуно објашњење зашто се ово дешава, али сматрају да би могло да буде објашњено торијом полне еволуције из 1930.
"Код великог броја врста, женске јединке дају ограничен број потомства, док мушке јединке могу, теоријски, да буду очеви већем броју потомака. Опстанак врсте зависи од плодности женских јединки у популацији, више него од мушких", каже професор Пијетроковски.
"Зато природна селекција може да буде 'блажа' према генима, који су штетни само за мушке јединке."
Научници су нашли и друге генетичке разлике у својим истраживањима.
На пример, нашли су полно везане гене у млечни жлездама (ћелијама ових жлезди), од којих се половина испољава код мушкараца.
Мушкарци јесу потпуно опремљени "млечном опремом", али која је нефункционална. Зато су научници мислили да рад неких од ових гена можда супресује лактацију.

Природна селекција - кључни механизам

еволуције која мења особине које се нас-

леђују у популацији случајним мутација-

ма. Ова теорија је први пут предложена 
од стране Чарлса Дарвина (на слици) и
Алфреда Расела у заједничкој презента-
цији 1858., која је била развијена у чуве-
ној Дарвинивик књизи "О пореклу врста
помоћу природне селекције" из 1859.  

Остали налази су нејасни - на пример, постоје гени чија је експресија нађена  само у левој комори срца жена.
Један од тих гена је, такође, везан за усвајање калцијума и има изражену експресију код млађих жена, да би са старошћу, његова активност нагло опала.
Истраживачи сматрају да је рад овог гена везан за менопаузу, чувајући срце жене у репродуктивном добу, да би по престанку тог доба, ген престао да "ради" и жена била подложнија болестима срца и остеопорози.
Откривена је генска експресија у јетри жене, која утиче на метаболизам лекова, што указује да се лекови различито процесују код мушкараца и жена.
"Основни геном је скоро потпуно исти код свих нас, али се гени различито понашају у различитим деловима тела и различитим особама", каже др Гершони.
"Тако да када дође до разлика између полова, видимо да еволуција делује, често, на нивоу испољавања гена".
Професор Пјетроковски додаје "Парадоксално је, али полно везани гени су они помоћу којих је већа вероватноћа да се штетне мутације пренесу на следећу генерацију, укључујући и оне за смањену фертилност.".
"Ово указује да мушкарци и жене пролазе кроз различите селекционе притиске и да, до одређене мере, еволуција људи, може да се посматра као ко-еволуција".
"Међутим, истраживања су такође указала на потребу за бољим разумвањемм разлика између мушкараца и жена, посебно у оним генима кји доводе до појаве болести, или утичу на реакцију на третмане".