СРБИ ВАН ОТАЏБИНЕ - НИТ' СМО "ЛЕЊИ", А НИСМО НИ "НЕРАДНИ"

Србин индијански поглавица!

Пише Марко Лопушина Извор

Кавила (Кахјула) народ староседелаца Америке, популарно званих Индијанци, насељава простор Јужне Калифорније.  Племе овог народа Агуа Калиенте се налази у истоименом резервату у оквиру места Палм Спрингс у округу Риверсајд.  Поглавица овог племена је 28 година, све до своје смрти 2012 године, био Ричард М. Милановић. Важио је за једног од најугледнијих поглавица Кавила нације. Био је поглавица који је обогатио ову индијанску заједницу. Ричард Милановић, син досељеника Стевана и скво Лаверн Мигел, осим што је био поглавица свих Индијанаца Америке, био је и високи функционер Републиканске странке и пријатељ председника Џорџа Буша.

КАДА је 2012. године у Палм Спрингсу преминуо Ричард Милановић, поглавица свих америчких Индијанаца, на његовој сахрани били су представници Беле куће, али и српске заједнице из Неваде и Калифорније.

Мис Агуа Калиенте Јасмина Гонзалес са поглавицом
Ричардом М. Милановићем (извор: aguacaliente.org/) 

Том приликом Американци су одали почаст овом Србину индијанске крви и рекли да је Милановић био политички лидер индијанске заједнице у САД и представник Индијанаца у Сенату САД.
Ричардов отац Стеван Милановић, Србин из Загреба, доселио се двадесетих година прошлог века у САД. Запослио се у челичани у Герију. На пропутовањима је 1928. године у Палм Спрингсу упознао Лаверн Мигел, Индијанку из племена Агуа Калиенте. Оженио се индијанском принцезом и 1943. године добио сина.
НЕПОСРЕДНО пред смрт, док је водио битку са канцером у медицинском центру “Ајзенхауер” у Палм Спрингсу и ишчекивао да из Београда стигне његов српски пасош, које му је обећало Министарство за дијаспору Србије, поглавица Милановић је испричао своју биографију:
– Мајка Лаверн, ћерка индијанског поглавице, ме сама подизала, јер је мој отац Стеван учествовао у Другом светском рату и није много времена проводио код куће. Упознао сам га много година касније, када сам био петнаестогодишњак. Као Индијанац из резервата могао сам да похађам само јефтине социјалне школе.
Радио сам у фабрикама и хотелима, али нисам стизао да истовремено будем и добар ученик.

Ипак, успео сам некако сам да упишем државни универзитет, али сам га убрзо напустио због новчане оскудице. Почетком шездесетих година провео сам три године у америчкој војсци. При том, моја породица је тешко живела. Добијали смо храну од државе као социјалну помоћ. То ме је подстакло да пробам да побољшам живот у племенској заједници.
ЖЕЉА да помогне саплеменицима била је пресудна да се Ричард укључи у политику.
– По повратку у индијанску колонију, крајем шездесетих, кандидовао сам се за члана Савета племена Агуа Калиенте. Прва три пута сам изгубио. Тек на четвртим изборима, почетком седамдесетих, постао сам званични заступник племена – причао је Ричард Милановић.
Његов дуги радни стаж у борби за права индијанског племена започет је 1978. године, чланством у Племенском савету. Прва функција Милановића у племенској хијерархији била је место секретара, да би 1984. постао поглавица, тачније председник Племенског савета. Победу на изборима донео је његов програм аграрне реформе индијанских резервата.
На питање откуд му енергија да се истовремено бави и бизнисом и политиком, Милановић је увек одговарао:
– У мени теку снажна индијанска и снажна српска крв. Од оца сам научио да радим, а од мајке Лаверн Мигел из племена Агуа Калиенте да се борим.

Агуа Калиенте је позната бања са минералним купатилима још од краја XIX века. Када се бањски туризам споји са "играма на срећу" добија се формула којом је Србин поглавица Ричард М. Милановић обогатио своје племе. Можда би и ове наше "поглавице" могли нешто из тога да науче, уместо да српске бање продају "страним инвеститорима".

МИЛАНОВИЋ је изабран за поглавицу 1984. и одмах формира предузеће “Развојна група Агуа Калиенте”. На његов наговор Индијанци су уложили племенски новац, подигли кредите и 1993. купили “Спа хотел” у Палм Спрингсу. Тако је индијанска компанија закорачила у коцкарску индустрију и после две године отворила и казино “Спа ризорт”.
– Напокон смо се извукли из сиромаштва. Више од половине мојих саплеменика је до 1994. живело испод границе сиромаштва. Управа компаније “Агуа Калиенте” сада је могла да својим људима обезбеђује здравствено осигурање, субвенције за станове, студентске стипендије. Захваљујући приходу од коцкарских послова, наше племе је финансирало и изградњу библиотеке и станице полиције, а дало је и 800.000 долара за развој културе у Палм Спрингсу и оближњем Катедрал Ситију.
Финансијски су помогли у изградњи Музеја америчких Индијанаца у Вашингтону и Музеја племена Агуа Калиенте у Палм Спрингсу.
Захваљујући њиховој инцијативи, у Палм Спрингсу су изграђени и Конгресни центар, нови хотел, казино и фитнес-центар, у које је уложено више од 300 милиона долара.
ПОГЛАВИЦА је под старе дане завршио 1996. године студије економије и тако стао раме уз раме са својим потомцима.
– Веома сам поносан на своје шесторо деце, која су завршила универзитете у Калифорнији и у свету. За разлику од мене, они говоре племенски језик кахјула, најмлађи син тај језик предаје у индијанској школи – прича Ричард, који је у међувремену израстао у праву политичку личност.
Поглавица Ричард Милановић је умро, у 69 години, 11. марта 2012. Нека му је лака земља.