Мирослав Лазански: Како је Запад преварио Младића
У случају Србије и Русије, Запад се наведеног држао до слова. |
У случају Србије и Русије, Запад се наведеног држао до слова. |
Титови комунисти су, после Другог светског рата, учинили све да сакрију геноцид Хрвата над Србима. Зато се о Јасеновцу, па и геноциду Хрвата над Србима није знало ван граница Југославије. Јасеновац је сравњен са земљом, не од стране Усташа (хрватске војне "постројбе"), већ од стране Титових партизана. Они су разорили и остала места где су Хрвати истребљивали Србе. Наводно, у име "братства и јединства" у комунистичкој Југославији. И тада, као и сада основни начин постизања "стабилности" је био да Срби дају, дају и дају. Да чине разне уступке, никада задовољним Хрватима, а и нацоналним мањинама, посебно Шиптариа у САП Косово и Метохија, једној од две аутоононе онласти, којима је Тита нагрдио лице СР Србије. Остали нису имали САП. Србију одређени политички елементи, од преврата октобра 2000., упорно покушавају да угурају у ЕУ. То је игра вечитог уласка, где се од Срба и Србије стално траже уступци, укључујући и територијалне. Опет ради "мираи стабилности у региону". Споља и изнутра се већ ради пуном паром да се Шиптарима поклони још српске земље, јер поред данашње Северне Албаније и српског града Скадра, што су добили 1912., сада им треба и српско Косово и Метохија. Наравно, ту су и Хрвати. Они који без Срба не да не би имали државу, већ не би знали да означе територију, сада траже "исправку граница" са Србијом, свакако на штету Србије. И то ће да буде "услов за пријем у ЕУ". Да би се стабилизовала Србија треба да престаје да даје, даје и стално даје, али ... Ако су шиптарски злочини над Србима награђени српском територијом, да ли ће и хрватски злочини над Србима да буду награђени на исти и сада већ традиционалан начин? Јасеновац ... |
Ови су превазишли и Барона Минхаузена. Да су Пинокио, нос би им се за њима вукао километрима по земљи! То је прозападна позиција, коју је довољно да Бајден испрати до врата Беле куће, да забораве Жуту кућу и "позову на унутрашњи дијалог" о предају дела српске државне територије, коју нити су они стекли, а изгледа нити ико од њихових предака! Ако јесте, још горе. Србија је усрећена и опозицијом. Председник Србије Александар Вучић објавио је ауторски текст који би морао да забрине све искрене родољубе, без обзира на то коју политичку партију подржавају (нарочито оне који гласају за СНС). Само неколико дана по повратку из САД, Вучић је позвао грађане Србије на „унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, како не бисмо тај терет оставили потомцима“. |
Литија је почела одмах након свршетка Божествене литургије, којом је началствовао митрополит Астански и Казахстански Александар. Њему су саслуживали архипастири митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, митрополит Јекатеринбуршки и Верхотурски Кирил, епископ Рибински и Даниловски Венијамин, епископ Нижетагилски и Серовски Инокентије, епископ Исиљкуљски и Руско-пољански Теодосије, епископ Каменски и Алапајевски Методије, епископ Средњеуралски Евгеније и викари Јекатеринбуршке епархије. ![]() У три часа ноћу, после Литургије, верници су кренули у молитвену шетњу истим путем, којим су 1918. године одвезли убијене чланове царске породице: кроз центар града, до насеља Визово. преко Таганске пијаце и насеља Сортировка, па до села Шувкаиш. На челу шетње су били преосвећени архијереји. По прелиминарним проценама у шетњи је учествовало више од 60 хиљада људи, што је приближно бројки од прошле године. Али ваља напоменути да је ове године број оних који су се причестили много већи – било их је скоро 7 хиљада.Око 7 часова ујутру колона, предвођена свештенством, стигла је до манастира посвећеног Царским страстотерпцима на Ганиној јами, где су комунисти скрили остатке царске породице. Ходочаснике и свештенике су манастирска браћа дочекала свечаном звоњавом. По доласку до рударског окна број 7, у којем су цареубице покушале да скрију доказе својих злочина, одслужен је молебан. Верницима се обратио архијереј Јекатеринбуршке епархије митрополит Кирил. Митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, који је такође стигао у манастир на челу литије, честитао је ходочасницима дан светих царских мученика и што су успели да заврше тако физички тежак, али за душу благодатан, пут. Ходочасници нису журили да напусте манастир после литије. Многи од њих су смогли снаге да учествују у Божественој литургији, која је одржана у 9 часова ујутру у Державном храму манастира. [Извор: Србин.инфо] |
Пише
Мислав ХОРВАТ
Извор
Васељенска ТВ |
Истражујући поријекло своје породице открио сам да је наша прапостојбина Македонија (Стара Србија), да су се као српско племство јуначко борили у Косовској битци, након ње преко Црне Горе дошли у Далмацију, Херцеговину, Босну и Лику. Један дио њих је тек у 18. вијеку прешао на католичку вјеру. А од 20. вијека су по дифолту постали Хрвати. И како мени онда неко може забранити да будем Србин, кад су сви моји преци до 20. вијека Срби били? Зар зато што се неки мој предак сломио са инквизиторским ватиканским ножем под грлом и прешао на католичанство да спаси своју породицу, жену, дјецу, зар да ја не будем Србин? Ево, ја се нисам сломио, исправљан његову грешку! Сви моји преци које често сањам били су СРБИ и ја им се клањам! |
МОЛИТВА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА „Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје, не допусти да буде због неправде наше или мржње ма према коме“. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду - група за српски језик и књижевност, са општом књижевношћу (1994. год.) где је магистрирао (2010. године), а такође и докторирао (2016. године.) Аутор је низа књига и зборника на разне теме духовности и културе. Његови текстови могу се наћи на интернету. Издавачи његових књига су: „Catena Mundi“ – Београд; „Лио“ – Горњи Милановац; „Легенда“ – Чачак; „Романов“ – Бања Лука; |
Јануш Бугајски је рођен 23. септебра 1954, у Нантвичу, Чешајр. У Америку је дошао 1986. ЈБ је старији сарадник у Центру за анализу европске политике (CEPA) у Вашингтону и домаћин ТВ емисија "Часови Бугајског" (“Bugajski Hour”) и "Време Бугајског" (“Bugajski Time”) које су се преносиле на Балкану. Бивши је директор Европског демократског програма у Центру за стратешке и међународне студије (CSIS). Био је саветник за источноевропска питања различитих америчких организација владиних организација као што су Америчка агенција за међународни развој (USAID), америчко Министарство одбране, Међународни републикански институт (IRI), Институт за слободну трговину (AFL-CIO), the Међународни одбор за истраживање и размену (IREX), и телевизију БиБиСи у Лондону. Он редовно сведочи пред америчким Конгресом. Председава Програмом за проучавање области јужне и централне Европе Института иностране службе Државног секретаријата САД. Ко жели да сазна више, нека наће на страници Wikipedia, мени се чини да је човек шпијун, али нека врста јавног шпијуна, познатог свима. Сада о интервијуу. ЈБ представља типичан приступ моћних и примитивних. Основна идеја је - "Ми, народ [овако почиње Устав САД, коментар ЛГ] смо овлашћени грубом и голом силом за набијемо нос у свачију кућу. Ми и нико други. Ако се неко други усуди да чини исто, он се меша у унутрашње ствари свих држава земаља Западног Балкана"! Други типично амерички поглед, који он заступа је да је све материјално. "Живимо у материјалном свету и ја сам материјалистичка девојка" како је певала Мадона. У том погледу ЈБ има јасан став "Не могу да замислим српског официра који жели ближи савез са руском војском у којој је застарела и чије финансирање ће, сада, и видеће се прави проблеми у Русији, уместо да буде део најмодерније војне организације на свету. То, за мене, нема смисла" Наравно да, за тебе, нема смисла, али има смисла за нас. Идеја "... ако Црна гора постане успешнија и привуче више инвестиција. НАТО чланство, само по себи, је значајан корак према чланству у ЕУ - Мислим да све ове ствари служе као потенцијални пример за грађане Србије" је погрешна. |
Васељенска ТВ |
Ето шта пише на почетку житија Ђурађа Кастриотића, у Википедији на српском језику. Дакле, "албански" херој и то још "српског порекла"!!! Како се то постаје Шиптар, "српског порекла"? Имају ли Срби, "српског хероја", а да је "албанског", "хрватског", или неког другог порекла? Како то ми немамо, а сви около, укључујући и Шиптаре имају СВОЈЕ хероје и то "српског порекла". Колико су безобразлук и крађа културног, језичког, историјског наслеђа Срба на Балкану узели маха да су постали нормални? Чак и нама Србима! [ЛГ] |
У Србији десетине хиљада људи живе у модерном ропству, злу којег нису поштеђене ни најразвијеније државе света. На којем је месту Србија на светској листи модерног ропства, а на којим местима државе бивше Југославије? Шта је модерно ропство? Модерно ропство обухвата трговину људима, присилан рад, дужничко ропство, присилне бракове и комерцијално сексуално искоришћавање. У Србији 28.700 људи живи у модерном ропству, показало је истраживање аустралијске фондације "Ходај слободно". То је Србију, према глобалном индексу ропства, сврстало на 32. место на светској листи, које дели са Хрватском, Црном Гором, Бугарском, Грчком и још 16 држава. Државе су рангиране по проценту становништва који је у ропству. Тако је процењено да у Србији живи 28.700 робова, што је 0,404 одсто од укупно 7.087.000 људи, наводи се у резултатима истраживања. У Хрватској је исти проценат становништва у ропству, односно 17.100 људи од укупно 4.225.000 становника, као и у Црној Гори, где је у модерном ропству 2.500 људи од укупно 622.000 становника. Процентуално, највише робова у бившој Југославији живи у Македонији, која је на 18. месту са 13.300 робова, што је 0,639 одсто од укупно 2.078.000 људи. Босна и Херцеговина је на 25. месту са 17.800 робова или 0,467 процената од укупно 3.810.000 становника. Косово, које је посматрано одвојено од Србије, заузело је 37. место, јер је процењено да је тамо у ропству 0,295 процената становништва, односно 5.400 људи од укупно 1.845.000. Најмање робова у државама бивше Југославије у поређењу с укупним бројем становника живи у Словенији, где је у ропству 4.700 људи или 0,228 одсто од укупно 2.066.000 људи. [Мондо] Реално, у Србији живи вишеструко више робова! Србија је земља у којој је вредност рада на дну европске листе. Србија је земља у којој се тражи да и они који добијају социјалну помоћ, морају да је "одраде" на јавним пословима, што је пракса незабележена у свету. Радна снага у Србији је изложена на милост и немилост послодаваца и у јавном, али далеко драстичније у приватном сектору. Истинско синдикално организовање радника је потпуно дезавуисано, извитоперено и постоји само у траговима. Држава не само да не стимулише истинско синдикално организовање, већ доноси законе који директно фаворизују послодавце, често дајући им права која немају ни у једној цивилизованој земљи. Слободно може да се каже да Србија јесте земља робова. Шта друго да се каже о земљи у којој руководилац на месту директора, може да буде и председник Синдиката и високи синдикални руководилац. Овога није било ни у комунистичкој СФРЈ, а ни у посткомунистичко време Слободана Милошевића. Да ли је ово план српских политиканата да од житеља Србије направе робовску радну снагу, коју би јефтино продавали белосветским "инвеститорима", који често "инвестирају" паре које су баш ти политиканти покрали од народа Србије, или се ради о домаћим "приватницима блиским власти", или се ради о ширем плану, говори се у следећем чланку ... |