МАЂИОНИЧАРИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ - "ОВДЕ МИ ЈЕ ДЕСНА РУКА, АЛ' ГДЕ МИ ЈЕ ЛЕВА? САД ГА ВИДИШ, САД ГА НЕ ВИДИШ!"

Вучић драми о шиптарским таксама, а шиптарску војску је заборавио

Пише Јово Вукелић Извор

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига. Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.

ЧЛАНСКА КАРТА УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ ТРЕЋЕГ РАЈХА ВАЖИ И ЗА ДАНАШЊУ ЕУ!

Београд и Загреб 1941. кроз објектив немачког војника / ВИДЕО

Извор Rасен

Они сањају сан! Од Наполеона, преко Хитлера до дана данашњег. Трећи рајх није успео да успостави уједињену Европу на дужи рок од 1939 - 1945. Повео је Уједињену Европу да покори Русију. Дивље хорде УЕ протутњале су Украјиномм и дошле на праг Москве. Срба није било у тој хорди. Нисмо желели. Међутим, увлакачки Хрвати су били тамо. љубили су Србе у дупе 1918., али 1941 дошло је "Danke Deutchland" време,као и 1991. ЕУ, како изгледа, није много различита од УЕ. Четврти рајх је окупио своје сателите. За разлику од Британаца и Француза, Немци нису заборавили своје ратне савезнике из сукоба током 20-тог века. Посебно из времена Другог светског рата.  Сви они су данас у Европској унији! Хрватска и Бугарска и Мађарска и Румунија. Само муслимани у Босни и Херцеговини и Албанији недостају, али је то друга прича. Упоредимо УЕ из 1941 са данашњом ЕУ. Сличност је очигледна. Британија је поново "изоловано острво". ЕУ тренутно води борбе Уу Украјини, напредујући ка Москви. Сви српски суседи су у ЕУ -  Румунија, Мађарска, Бугарска, Хрватска. Босна и Херцеговина је Протекторат (као у време Првог светског рата). Велика Албаније је у процесу стварања, као у Другом светском рату. Муслимани су љубимци Запада, докли год служе за напад на Србе.  Пут Хрватске ка Европској унији је почео 1941.Хајде да идимо како ...

ЗАПАДНИ ДВОЛИЧНИ ЛИЦЕМЕРИ - "КОСОВО" ЈЕ "ПОСЕБАН СЛУЧАЈ"!?

Ко је измислио, а ко признао Косово као „посебан случај“

Пише Слободан Самарџић Извор

Аутор текста проф. др Слободан Самарџић је председник Државотворног покрета Србије и Координатор државног тима за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије 2005-2007. Текст проф. Самарџића је коментар реакције вођства Европске уније и Запада, према догађајима у Шпанији.

ВЛАДАТИ ЕВРОПОМ И УНИШТИТИ СРБЕ

У раљама Немачке

Пише Емил ВЛАЈКИ Извор

Емил Влајки је политички аналитичар, филозоф, доктор и бивши потпредседник Републике Српске. Рођен је 1942. године у Русу, граду који се налази у северном делу Републике Бугарске. Емил је Хрват по оцу Лују, а Јеврејин по мајци Беи Ашкенази. 1995. године су се преселили у Сплит где је похађао основну и средњу школу. Завршио је два факултета у Загребу: Економски факултет и Факултет политичких наука. Магистрирао је и докторирао на Сорбони, универзитету у Паризу. Са 28 година је био најмлађи доктор наука у бившој Југославији. 1972. године је постао доцент на Новинарском факултету у Сарајеву. Четрнаест година касније је постао редовни професор. Био је гостујући професор на многим светским универзитетима. До 1992. године је био професор политичких наука у Сарајеву. Када је почео рат, напустио је град са колоном од 2.000 људи коју је водио у Београд. Од 1993. до 2005. године је живео и радио у Канади и Француској. Три месеца је био један од саветника Слободана Милошевића, бившег председника Републике Србије и Савезне Републике Југославије, током суђења у Хагу. 2005. године се преселио у Источно Сарајево и почео је да предаје на приватном Факултету политичких наука. 2009. године је постао професор новинарства на Независном универзитету за политичке и друштвене науке у Бања Луци. Од 15. новембра 2010. године до 24. новембра 2014. године је био потпредседник Републике Српске из реда хрватског народа. Пажњу је привукао износећи тезе о исламизацији БиХ, заверама против Срба и потреби да се сачува Република Српска. Говорио је да ће се борити против унитаризације БиХ, али и за стварање трећег ентитета и креирање паралелних веза РС и Хрватске. Од 2015. године је председник Партије економске и социјалне правде (ПЕСП) РС, која нема много утицаја на политичкој сцени Босне и Херцеговине. Написао је следећа дела: „Игре друштвеног комуницирања“ (1984); „The New Totalitarian Society and the Destruction of Yugoslavia“ (1999); „Демонизација Срба: Западни империјализам, његови злочини, слуге и лажи“ (2001); „Амерички терор: О нацији која није престала ратовати од почетка свог постојања“ (2006); „Увод у комуницирање постмодернизма“ (2007); „Грађански рат у Црној Гори“; „Антихуманизам“; „Патологија ума“; „Косовско распеће Србије“; „Међународни односи постмодернизма“. Његове књиге су преведене на многе светске језике. Објавио је више стотина научних, стручних и новинарских текстова.

РОПСТВО У СРБИЈИ

Циљ ЕУ на Балкану:
Прављење радног логора са јефтином радном снагом

Пише Олег Голубовић Извор

Ево колико робова живи у Србији   У Србији десетине хиљада људи живе у модерном ропству, злу којег нису поштеђене ни најразвијеније државе света. На којем је месту Србија на светској листи модерног ропства, а на којим местима државе бивше Југославије?  Шта је модерно ропство? Модерно ропство обухвата трговину људима, присилан рад, дужничко ропство, присилне бракове и комерцијално сексуално искоришћавање. У Србији 28.700 људи живи у модерном ропству, показало је истраживање аустралијске фондације "Ходај слободно". То је Србију, према глобалном индексу ропства, сврстало на 32. место на светској листи, које дели са Хрватском, Црном Гором, Бугарском, Грчком и још 16 држава. Државе су рангиране по проценту становништва који је у ропству.  Тако је процењено да у Србији живи 28.700 робова, што је 0,404 одсто од укупно 7.087.000 људи, наводи се у резултатима истраживања.  У Хрватској је исти проценат становништва у ропству, односно 17.100 људи од укупно 4.225.000 становника, као и у Црној Гори, где је у модерном ропству 2.500 људи од укупно 622.000 становника.  Процентуално, највише робова у бившој Југославији живи у Македонији, која је на 18. месту са 13.300 робова, што је 0,639 одсто од укупно 2.078.000 људи.  Босна и Херцеговина је на 25. месту са 17.800 робова или 0,467 процената од укупно 3.810.000 становника.  Косово, које је посматрано одвојено од Србије, заузело је 37. место, јер је процењено да је тамо у ропству 0,295 процената становништва, односно 5.400 људи од укупно 1.845.000.  Најмање робова у државама бивше Југославије у поређењу с укупним бројем становника живи у Словенији, где је у ропству 4.700 људи или 0,228 одсто од укупно 2.066.000 људи.  [Мондо] Реално, у Србији живи вишеструко више робова! Србија је земља у којој је вредност рада на дну европске листе. Србија је земља у којој се тражи да и они који добијају социјалну помоћ, морају да је "одраде" на јавним пословима, што је пракса незабележена у свету. Радна снага у Србији је изложена на милост и немилост послодаваца и у јавном, али далеко драстичније у приватном сектору. Истинско синдикално организовање радника је потпуно дезавуисано, извитоперено и постоји само у траговима. Држава не само да не стимулише истинско синдикално организовање, већ доноси законе који директно фаворизују послодавце, често дајући им права која немају ни у једној цивилизованој земљи. Слободно може да се каже да Србија јесте земља робова. Шта друго да се каже о земљи у којој руководилац на месту директора, може да буде и председник Синдиката и високи синдикални руководилац. Овога није било ни у комунистичкој СФРЈ, а ни у посткомунистичко време Слободана Милошевића.  Да ли је ово план српских политиканата да од житеља Србије направе робовску радну снагу, коју би јефтино продавали белосветским "инвеститорима", који често "инвестирају" паре које су баш ти политиканти покрали од народа Србије, или се ради о домаћим "приватницима блиским власти", или се ради о ширем плану, говори се у следећем чланку ...

РАДИКАЛНИ ИСЛАМИЗАМ, ШИПТАРСКИ АДУТ У УЦЕЊИВАЊУ ЗАПАДА

Исламизација Косова и Метохије се убрзава

Пише Живојин Ракочевић Извор

Шиптари, или такозвани "Албанци" су одувек били нечије слуге. За време Отоманске империје су представљали дивље пљачкашке трупе у служби Турске против њених хришћанских "поданика".   Аустроугарска и Британија, пре свих, су окупили дивља племена и направили им државу, назвавши је "Албанија" (Shqipëria на њиховом језику), после Првог балканског рата. 1912., да би спречили Србе да изађу на Јадранско море. Поклонили су Шиптаримма стари средњевековни престони српски град Скадар.  Године које су следиле су биле обележене шиптарским слугерањством различитим господарима - Аустроугарској, Немцима и Италијанима током Другог светског рата, краће време, до 1948., Ј.Б. Титу, Совјетском савезу, Маовој Кини, а САД и НАТО, сада. Друга шиптарска константа у понашању је напредовање на север, према Косову и Метохији, и даље. Да би постигли свој циљ Велику АЛбанију они лажу, краду, убијају, етнички чисте, размножавају се као зечеви и уцењују.. Уценом, као оружјем, су се служили још док су били на српским територијама Косова и Метохије, као национална мањина. Уценом су постигли да им Тито направи Аутономну покрајину у оквиру Социјалистичке републике Србије, која је била једна од шест република, које су чиниле СФР Југославију. Уцењивали су Србију до окупације Косова и Метохије 1999. Сада уцењују НАТО окупатора :).  [ЛГ]

ЦЕНА „СТАБИЛНОСТИ“ ЈЕ БАЈКА ЗА ЈЕДНОГА И СУРОВА РЕАЛНОСТ ЗА МНОГЕ

Немачка хвали Србију, као чинилац стабилности, омогућавајући бајку Добром европљанину

Пише Драгослав ДЕДОВИЋ (делимично) Извор Дојче веле

Лоша бајка ... Било да се љубе жабе, секу змајеви или се умно надмеће са злим вештицама, бајке причају тиху причу о лекцијама руковођења. за данашње "вође" извршиоце. Бајке, са својом препознатљивом драматургијон, личностима и основном поуком, дају универзални увид у понашање људи, указујући на опасности руковођења и разне путеве којима виђе могу да изгубе свој основни правац. Император је као и  све остале вође који срећемо.  Они могу да буду застрашујући, чак и страшни, али када их пажљивије проучимо, схватимо да њихова снага и ауторитет немају праву суштину. Бајке су написане тако да упознају вође са опасностима на које могу а наиђу у својим потрагама и са основним дилемама са којима ће да се суоче у својој моћи руководиоца. Постоји пет "смртних опасности": • Прва опасност, вође су склоне недостатку способности само самоспознаје. Зашто неке вође успевају, а неке пропадају? Која је разлика између успешног и неуспешног вође? Зашто се дешавају лоше ствари? • Друга је превелико самопоуздање. Многе вође пјтају превише арогантне и губе додир са стварношћу. Зашто се многе вође униште на овај начин? • Трећа опасност је неспособност вође да извуче оно најбоље од људи. Неуспешне вође не успевају да мотивишу људе који за њих раде. Оне не знају да учине људе бољим него што сами мисле да јесу. • Повезана са претходном је и четврта, највећа, опасност, а то је неспособност вође да створи тим који добро функционише. Успешне вође су свесне и прихватају своја лична ограничења, па се окружују људима који попуњавају њихове недостатке, стварајући руководеће групе људи који се међусобно допуњују. • Пета опасност је стварање организационог ГУЛАГ-а (логора). Шта је то што спречава вођу да створи пријатну радну средину?Зашто је толико много радних места која гуше људе?  Вођи нису потребна само права средства. Да би биле успешне, вође вође морају да препознају своје личне способности и тежње.  Образац хероја или хероине, који се бори и на крају успева предузимајући одлучну акцију, може да стимулише вође у настајању, да учине исто. Бајке нас воде у свет маште, где људи разговарају са животињама и страшним бићима. У правом животу, оно што заиста вреди је да имамо прилику да будемо оно што јесмо и да постанемо оно за шта смо способни. Један од највећих страхова човека је да, пред крај живота, открије да никада није у ствари живео. Сви имамо потребу да живимо пун живот, да учинимо нешто значајно, да направимо разлику. Поруке бајки могу да се схвате као упозорења о ономе што може да крене лоше на месту вође. Међутим, оне су, такође, писане са намером да пробуде наду и веру да нешто боље може да се постигне. Имајући ово на уму, читање бајки отвореног ума и срца, може да помогне вођама да схвате шта је то што могу да ураде боље.  [Слика горе лево нема никакве везе са претходним текстом, осим што је погодног наслова. Претходни текст је састављен из делова ширег текста насловљеног "Лекције за вође од Браће Грим ("Leadership Lessons From the Brothers Grimm")]

ГЕОПОЛИТИКА - МИКИ МАУС "ХРАБРИ" КРОЈАЧ!

Запад би да поново прекраја Балкан

Пише Владимир СУДАР Извор Спутник Србија

Разни предлози, провокације и инсинуације о промени граница на подручју бивше Југославије јављаће се све док се трајније не реши проблем албанског експанзионизма, који има подршку Запада, сматра Леон Којен. Русија против стварања вештачке косовске псеудодржаве Русија данас подржава Србију у спречавању трајних покушаја да се створи вештачка косовска псеудодржава која се претворила у расадник криминалитета и центар, поред Босне и Албаније, исламског тероризма, а протерала је из покрајине хиљаде Срба, саопштио је руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.

АКТЕРИ И СВЕДОЦИ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Александар Поповић:
Мојих десет истина о Коштуници

Интервију  Проф. др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ за Сведок

АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, рођен је 1971. у Београду, где је завршио основну школу. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао из области хемије протеина 1996. године на Државном Универзитету у Флориди у САД, а исте године вратио се у Србију. Докторирао је 2002. године у Београду. Од фебурара 2009. године је потпредседник компаније "Хемофарм" задужен за маркетинг. Био је портпарол ДСС-а, председник Савета ДСС, а у јануару 2003. био је изабран за заменика председника Извршног одбора ДСС. Од 2003. године је и потпредседник странке. У првој Влади Војислава Коштунице, од 2004-2007. Био је министар науке и заштите животне средине, а у другој, од 2007. до 2008. године, био је министар за енергетику. Био је кандидат за градоначелника Београда на изборима 2008. 2012. и 2014. године. После избора 2014., по оставци оснивача и председника Демократске странке Србије, др Војислава Коштунице, је вршио дужност председника ДСС, до избора др Санде Рашковић Ивић. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер, учесник великих такмичења. Запослен је као редовни професор на Хемијском факултету у Београду. Говори енглески и руски језик.

Нисам био један од људи који су, у време када је већинска Србија разумела његову смирену одлучност, његово знање и разумевање, сами себе називали његовим најближим сарадником. Немам са њим генерацијске сличности, нисмо заједно ишли у школу, нисмо исте струке. Имао сам са њим своја политичка неслагања. Не суштинска, јер да су таква била, не бих био у странци коју је водио. Нисам био, или сам се трудио да што ређе будем, ни од оних страначких функционера који су ишли са њим на трибине и конвенције, да сами не кажу ни реч, али да седе у првом реду, мудро и замишљено слушају његове речи, да појавом у његовом присуству дају себи на значају. Да скачу на ноге и аплаудирају када процене да је то паметно. Ако сам то и чинио, ређе сам од већине других цитирао његове речи, уздизао га у звезде и позивао се на њега. На Војислава Коштуницу.

НАЈНОВИЈЕ: ЕВРОПА ОДБИЛА ДА СЕ ПОТЧИНИ АМЕРИЦИ

Немачки министар економије:

"Пропали преговори о ТТИП"

пише ФРЕНК ЏОРДАНС Асосијетид Прес

Најновији ударац Обамином плану глобалне трговине стигао је од немачког вицеканцелара и министра економије Зигмара Габријела, који је рекао да у предовори између ЕУ и САД пропали, наводећи изостанак напретка у свим главним деловима дугогодишњих преговора. "Према мом мишљењу, преговори са САД су de facto пропали, чак иако нико то не жели отворено да призна" цитирао је ЗДФ министра, према писаном транскрипту интервијуа емитованог у недељу. "[Они] су пропали јер се ми Европљани нисмо желели да потчинимо америчким захтевима." 

МИГРАНТСКА КРИЗА ДОБИЈА НОВИ ОБЛИК

Ограда даје резултат!

Сада се Континент суочава са
новом инвазијом преко мора

пише ЧАРЛИ МОР

Ограде дају резултат! Фотографије у размаку од годину дана показују како је нова европска гвоздена завеса зауставила плиму миграната преко Балкана, али сада се Континент суочава са новом инвазијом преко мора. 

- Прошле године, у ово време, стотине хиљада миграната су се кретале "балканском рутом" ка Северној Европи. 
- Међутим, од фебруара ове године, многе државе на овом правцу су затвориле или ојачале конролу на границама, заустављајући прилив. 
- Скорашње фотографије, од којих застаје дах, места која су само пре неколико есеци била препуна избеглица, показују да је плима стала. 
- Сада су, умесро балканског правце, кријумчарске банде прешле на много опасније правце преко Средоземља ка Италији и Шпанији.

ИСТРАЖИВАЊА: СРПСКА ОМЛАДИНА ПОДЕЉЕНА ПО ПОЛА, ПО ПИТАЊУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Резултати истраживања “Србија и Европа у очима младих”

На Факултету политичких наука 2. јуна је одржана презентација истраживања ставова младих о европској интеграцији Србије. Истраживање је у априлу 2016. године, спровео Европски покрет у Србији у сарадњи са ФПН-ом и студентима друге године. Након презентације резултата, уследила је дебата у којој су учествовале Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за преговоре о приступању Србије ЕУ, Маја Бобић, генерална секретарка ЕПуС-а, и Ивана Радић Милосављевић, асистенткиња на Факултету политичких наука. Истраживање је реализовано од 19. до 29. априла на 979 испитаника на територији целе Србије, укључујући и Косово и Метохију, а испитивани су млади од 15 до 29 година.

ТУРСКО-ЕУ ОДНОСИ ГЛЕДАНИ ТУРСКИМ ОЧИМА

Зашто Европа не може 
да дозволи да Турска клизне 
у ауторитативни хаос

пише BARÇIN YİNANÇ

Теорије завере противника председника Теџепа Тајипа Ердогана: "Пропали државни удар је ишао на руку Ердогану, па мора да га је он и планирао", није била изненађење. Оно што је било изненађујуће је да су те тврдње, које нису биле поткрепљене никаквим емпиријским доказима, долазиле од стране западних колега.
Ово уверење, међу неким иностраним посматрачима у Турској, је у донекле разумљиво. Ово је земља коју воле и боли их да је виде како клизи у исламски ауторитативни режим. Будућност њихове деце је у питању, тако да им емоције и антипатија према Ердогану оптерећује рационалну анализу.

МОНСТРУОЗНИ ДОКУМЕНТИ - ХРВАТСКА ДРЖАВА ЗВАНИЧНО ДОЗВОЉАВАЛА СИЛОВАЊА

Оружане снаге Хрватске

издавале званичне потрде

за силовање Српкиња

Команда Хрватског вијећа обране (ХВО) издавала је писмене дозволе својим „бојовницима“ за силовање српских жена.

ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРАВОСЛАВНИ НАРОДИ ЈЕДИНИ ПРАВИ ПРОТИВНИЦИ ГЛОБАЛИЗМА

ЗБИГЊЕВ БЖЕЖИНСКИ ПОРУЧИО

Комунизам је готов,

на реду је да уништимо православље

За овога човека кажу да "вуче конце" - З. Бжежински

Православље и православни народи су једини прави противници глобализма. Други народи немају алтернативу глобализацији, па тако ни Кина нити земље муслиманског света нису у могућности да понуде неки светски морални пројекат. 

Русија је данас једина преостала препрека на њиховом путу ка успостављању власти над целим светом. Зато је главни циљ Новог светског поретка уништење православља. Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак и зато ову цивилизацију треба променити.

ЗАМЕНОМ ТЕЗА ДО ИЗМЕНЕ УСТАВА

Од избора један путић,

води на једну страну

Неко је негде и некад зацртао да је Србима потребна "чврста рука". Тај "неко" је инсталисао ЈБ Тита. Тај "неко" је тако научио и садашњег "лидера" Србије. Претходни нису били довољно "чврсти". Најзад је прави човек, на правом месту. Сами смо га изабрали.
Председник техничке Владе господин Александар Вучић је, поводом британског референдума о изласку ове земље из ЕУ, рекао да "Може референдум, кад ме победе на изборима"! 

Замена теза којом се господин Вучић служи показује да смо као народ дубоко потцењени од стране оних које смо бирали.

"Иако сам сигуран да би се грађани Србије слично изјаснили као Британци, сигуран сам и да желе бољу будућност, и зато остајемо на путу ЕУ", рекао је Вучић на ванредној прес конференцији поводом исхода британског референдума. Ерго, господин Вучић је "сигуран" да би се грађани Србије изјаснили против уласка у ЕУ, али је и "сигуран" да желимо и бољу будућност. Резултанта исказа је да су грађани Србије недозрела, приглупа маса која зна шта жели, али нема појма како да те жеље оствари, или бар не зна прави пут до њихових остварења. Ништа зато, ЈЕДАН међу нама препознаје пут! Он зна за све нас! Одвући ће нас тим путем, јер му се може, бирали смо га.