У раљама Немачке
Емил је Хрват по оцу Лују, а Јеврејин по мајци Беи Ашкенази. 1995. године су се преселили у Сплит где је похађао основну и средњу школу. Завршио је два факултета у Загребу: Економски факултет и Факултет политичких наука. Магистрирао је и докторирао на Сорбони, универзитету у Паризу. Са 28 година је био најмлађи доктор наука у бившој Југославији. 1972. године је постао доцент на Новинарском факултету у Сарајеву. Четрнаест година касније је постао редовни професор. Био је гостујући професор на многим светским универзитетима. До 1992. године је био професор политичких наука у Сарајеву. Када је почео рат, напустио је град са колоном од 2.000 људи коју је водио у Београд. Од 1993. до 2005. године је живео и радио у Канади и Француској. Три месеца је био један од саветника Слободана Милошевића, бившег председника Републике Србије и Савезне Републике Југославије, током суђења у Хагу. 2005. године се преселио у Источно Сарајево и почео је да предаје на приватном Факултету политичких наука. 2009. године је постао професор новинарства на Независном универзитету за политичке и друштвене науке у Бања Луци. Од 15. новембра 2010. године до 24. новембра 2014. године је био потпредседник Републике Српске из реда хрватског народа. Пажњу је привукао износећи тезе о исламизацији БиХ, заверама против Срба и потреби да се сачува Република Српска. Говорио је да ће се борити против унитаризације БиХ, али и за стварање трећег ентитета и креирање паралелних веза РС и Хрватске. Од 2015. године је председник Партије економске и социјалне правде (ПЕСП) РС, која нема много утицаја на политичкој сцени Босне и Херцеговине. Написао је следећа дела: „Игре друштвеног комуницирања“ (1984); „The New Totalitarian Society and the Destruction of Yugoslavia“ (1999); „Демонизација Срба: Западни империјализам, његови злочини, слуге и лажи“ (2001); „Амерички терор: О нацији која није престала ратовати од почетка свог постојања“ (2006); „Увод у комуницирање постмодернизма“ (2007); „Грађански рат у Црној Гори“; „Антихуманизам“; „Патологија ума“; „Косовско распеће Србије“; „Међународни односи постмодернизма“. Његове књиге су преведене на многе светске језике. Објавио је више стотина научних, стручних и новинарских текстова. |
