БОРБА ПРОТИВ ПАРАЗИТА И ДРУГИХ ШТЕТОЧИНА

Државо, а да ја теби дам отказ? 

Пише Љубинка Боба Недић Извор Klotfrket

У овом терору који трпимо од медијума, разних политиканата, обавештајних служби, интереса великих и малих сила, укратко од свих и свакога, заборавили смо једноставне истине: 1. Људи изабрани на функције су ту изабрани да служе нас, а не ми њих. 2. Држава је организација која треба да постоји на нашу корист, а не ми на њену. 3. Ми све то плаћамо, дакле ти људи и институције су у нашој служби. 4. Власт је, дакле, у нашим рукама, а не у њиховим. Узмимо је и вратимо у наше руке.... О томе говори ово нормално и јасно размишљање, преточено у чланак ...

РОПСТВО У СРБИЈИ

Циљ ЕУ на Балкану:
Прављење радног логора са јефтином радном снагом

Пише Олег Голубовић Извор

Ево колико робова живи у Србији   У Србији десетине хиљада људи живе у модерном ропству, злу којег нису поштеђене ни најразвијеније државе света. На којем је месту Србија на светској листи модерног ропства, а на којим местима државе бивше Југославије?  Шта је модерно ропство? Модерно ропство обухвата трговину људима, присилан рад, дужничко ропство, присилне бракове и комерцијално сексуално искоришћавање. У Србији 28.700 људи живи у модерном ропству, показало је истраживање аустралијске фондације "Ходај слободно". То је Србију, према глобалном индексу ропства, сврстало на 32. место на светској листи, које дели са Хрватском, Црном Гором, Бугарском, Грчком и још 16 држава. Државе су рангиране по проценту становништва који је у ропству.  Тако је процењено да у Србији живи 28.700 робова, што је 0,404 одсто од укупно 7.087.000 људи, наводи се у резултатима истраживања.  У Хрватској је исти проценат становништва у ропству, односно 17.100 људи од укупно 4.225.000 становника, као и у Црној Гори, где је у модерном ропству 2.500 људи од укупно 622.000 становника.  Процентуално, највише робова у бившој Југославији живи у Македонији, која је на 18. месту са 13.300 робова, што је 0,639 одсто од укупно 2.078.000 људи.  Босна и Херцеговина је на 25. месту са 17.800 робова или 0,467 процената од укупно 3.810.000 становника.  Косово, које је посматрано одвојено од Србије, заузело је 37. место, јер је процењено да је тамо у ропству 0,295 процената становништва, односно 5.400 људи од укупно 1.845.000.  Најмање робова у државама бивше Југославије у поређењу с укупним бројем становника живи у Словенији, где је у ропству 4.700 људи или 0,228 одсто од укупно 2.066.000 људи.  [Мондо] Реално, у Србији живи вишеструко више робова! Србија је земља у којој је вредност рада на дну европске листе. Србија је земља у којој се тражи да и они који добијају социјалну помоћ, морају да је "одраде" на јавним пословима, што је пракса незабележена у свету. Радна снага у Србији је изложена на милост и немилост послодаваца и у јавном, али далеко драстичније у приватном сектору. Истинско синдикално организовање радника је потпуно дезавуисано, извитоперено и постоји само у траговима. Држава не само да не стимулише истинско синдикално организовање, већ доноси законе који директно фаворизују послодавце, често дајући им права која немају ни у једној цивилизованој земљи. Слободно може да се каже да Србија јесте земља робова. Шта друго да се каже о земљи у којој руководилац на месту директора, може да буде и председник Синдиката и високи синдикални руководилац. Овога није било ни у комунистичкој СФРЈ, а ни у посткомунистичко време Слободана Милошевића.  Да ли је ово план српских политиканата да од житеља Србије направе робовску радну снагу, коју би јефтино продавали белосветским "инвеститорима", који често "инвестирају" паре које су баш ти политиканти покрали од народа Србије, или се ради о домаћим "приватницима блиским власти", или се ради о ширем плану, говори се у следећем чланку ...

КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНИШТЕН ОД ИДИОТА - ПЉАЧКА СРБИЈЕ

Главна пљачка у Србији била је у корист странаца, тајкуни споредни играчи и погодне мете

Пише Бранко Павловић Извор

Према Сорошевој "независној" анкети, већина Срба не би ратовала за "Косово"!!!  Према никада проведеној  анкети, већина политиканата у Србији не би Србима вратила опљачкане паре које се процењују на 50-70 милијарди долара/евра, само од "октобарске револуције" 2000. Ово се посебно односи на опљачкан Пензиони фонд чијом пљачком су старим и изможденима неповратно нештале њихове пензије.  Тежина овог бескрупулозног чина оствареног сарадњом иностраних пропалица и домаћих издајника, није само у томе да је отето оно што су људи деценизама издвајали, није у томе да је повређено неповредиво стечено право, већ у томе да су жртве они који су градили Србију за себе, али још више за своје потомство, у једном систему који је тражио "жртвовање у овој генерацији, за срећу и добробит будућих генерација". Сломљени и потрошени, савладани годинама, ови људи нису више у стању да привређују за живот других, али ни за свој сопствени. Издајници међу онима из "будућих генерација" за коју су се жртвовали су их опљачкали до последње паре. Сада су презрени, осиромашени. И опет, уместо да их оставе на миру, закидају им и то мало пензије која им се "додељује, на рачун оних који раде"!!! Још им се захваљују, јер су поднели жртву за "стабилизацију и економски опоравак Србије".  Оно што је сигурно је да је из ПИО фонда захватано још од 90-тих година прошлог века, али да је право издајничко растурање почело од "демократске револуције" у октобру 2000.  Ова пљачка је илустрација једног опште раскрчмљивања државе од стране ДОС-а и оних који су се око њега окупили, што се наставља и даље. Да ли ће да се икада открију, јавно и правдом обележе они који су свесно и бескрупилозно опљачкали Србију, зависи само и једино од тога када ће Срби да скину ланце и самостално изаберу своје праве политичке представнике. Чланак којиследи је објављен 14. јануара 2014., али ништа није изгубио од своје актуелности. [ЛГ]

СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА

Перверзни ужитак

у неузвраћеној љубави и понижењу 

или проверен систем владавине

Неће „ЕУ-РОПСКА“ Унија да НАМ „отвори поглавља“! Шта више, нама неће, а Црногорцима и Турцима хоће. „Понижавају нас“ скичи Дачић. „Велики Дикатор“ ће да изађе пред нацију са својим саопштењем. Утишао сам да не слушам шта причају, али гледам забринута лица. Један са наочарима, још ни три фуруне 'леба није појео, а већ је некакав „министар“. Квалификација - победник такмичења "у говорништву"! Ваљда је са ушног одељења – слуша добро. То је најважније да се научи у српској политици тј. ономе што се у Србији мисли да је политика. Остало знање може и касније, а за невољу може и да се купи. Што да се људи муче учећи. Онда изађе неки „из преговарачког тима“ за некакво „поглавље“. Гледам му зеницу и конфигурацију главе. Можда је и боље да су укинули преговоре о тим „поглављима“, мања штета за Србију, јер ако га ови „преговарају“ добро ће да буде да нас опет не бомбардују.

ИЗБОРИ 2016 - КО С' ЂАВОЛОМ ТИКВЕ САДИ О ГЛАВУ МУ СЕ ОБИЈАЈУ

Како каже јеврејска клетва - Да Бог да имао, па немао!

Ко зна шта се нама спрема? „Некоме“ су ови ванредни парламентарни избори 2016., у земљи Србији, како се чини, веома важни. И то не једном „некоме“, него више њих „некоме“. Давно се неки нису играли са изборима, на начин коме смо сведоци ових неколико дана. Ово се односи на све „неке“ и видљиве и невидљиве, али наслућене. Ово се односи на све странке, осим „владајуће“. За њу је било сасвим извесно да ће да „растури“, само није било познато са колико. Било који проценат од 45 – 100% је био у игри.

АНАЛИЗА - КАКО СРБИ ФОРМИРАЈУ СВОЈ СТАВ О ОДНОСУ ПРЕМА ЕУ

The following article is translated to English at the end of the text in Serbian.
Неки страначки прваци се рекли да су ови избори референдум „за“ и „против“ Европске уније. То значи да бирачи треба да одлуче на основу свог става, сабраног у већински став српске популације, на коју страну ће да кране српски брод. Па, да видимо став по овом стратешки важном питању за Србију и на који начин га формирају, они који треба да одлучују на референдуму.

На адреси http://www.tvojstav.com/ се налази електронски попуњена анкета о ставовима „за“ и „против“ ЕУ. Треба да се има у виду да се ради о малом узорку од 256 самоанкетираних, да је анкета рађена 2013. и да су могли да је попуне они који имају рачунаре, знају са њима да баратају и имају интересовање да прегледају овакве садржаје, што вероватно није просек српске популације.

1. У којој мери се информишете око дешавања у оквиру Европске Уније?

Око 36% испитаних се информише „интензивно“ до „веома интензивно“. Осталих 64% се информише „осредње“ до тога да се „не информише“. Према томе у категорију довољно информисаних да би било шта стратешко одлучивали спада, по сопственом изјашњавању, тек нешто више од трећине испитаних. Из којих извора се испитана група, укључујући и оне који прате „интензивно“ и „веома интензивно“, инфорише о питању о коме треба да одлучује на евентуалном референдуму?