БОРБА ПРОТИВ ПАРАЗИТА И ДРУГИХ ШТЕТОЧИНА

Државо, а да ја теби дам отказ? 

Пише Љубинка Боба Недић Извор Klotfrket

У овом терору који трпимо од медијума, разних политиканата, обавештајних служби, интереса великих и малих сила, укратко од свих и свакога, заборавили смо једноставне истине: 1. Људи изабрани на функције су ту изабрани да служе нас, а не ми њих. 2. Држава је организација која треба да постоји на нашу корист, а не ми на њену. 3. Ми све то плаћамо, дакле ти људи и институције су у нашој служби. 4. Власт је, дакле, у нашим рукама, а не у њиховим. Узмимо је и вратимо у наше руке.... О томе говори ово нормално и јасно размишљање, преточено у чланак ...

БАЈКЕ И СТВАРНОСТИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

Бошко Обрадовић је обичан човек

Пише ЛиманГерила

Прича о систему владања однарођене државе (2).  Земљу Србију деценијама прате "Строго контролисани возови" на политичкој сцени. То значи да су политичари у Србији добро воспитани и да треба да питају старије за све што раде. Емисија "Ћирилица", ТВ "Хепи", 09. јануар 2017. - Миломир Марић "Зашто је Ангела Меркел пустила Тадића и Јеремића низ воду?". Ивица Дачић, не видећи ништа чудно у томе да "Меркел пушта низ воду људе из српског политичког руководства, "... "они нису поштовали њено саветодавно мишљење"!!! Иста емисија о "преговорима" са Шиптарима - Марић "Да ли вам је неко претио?", Дачић "нису нам претили, али су нам рекли да водимо рачуна да не угрозимо своју политичку каријеру"!!! Ко је онда тај спољни чинилац који може да "угрози политичку каријеру", политичара једне суверене државе? Председнички избори су на прагу. Опозиција, па и Двери, који пледирају да буду перјаница националне опозиције, иако су "нови на политичкој сцени". Они се обраћају бирачима и понашају као да смо слободна и независна држава у којој не постоји шанса да спољни фактор "утиче на политичке каријере" политичара.   Да ли такво понашање игнорисања ноторне чињенице да је Србија "меко" окупирана држава и да бирачи нису ти који утичу на "каријере" наших политичара, знак саучесништва?

СРБИ ВАН ОТАЏБИНЕ - ИМА НАС И ГДЕ БИ СЕ НАЈМАЊЕ ОЧЕКИВАЛО

Срби много питају,
а често и промаше тему.
Зато редовно надеру!

Пише ЛиманГерила

Прича о нашим наравима.  Зашто, скоро па по правилу, поставимо питање више? Зашто, скоро па по правилу, промашимо тему?. Сетимо се шта нам се све дешавало у последњих четврт века. Сложићемо се, претпостављам, мало тога лепог. Човек, не може а да се не запита - Зашто је то тако? Одакле баш ми? Где нађоше баш нас? Иако звучи једноставно, питање је веома дубоко и сложено. Такав је и укупан одговор. Сложен. Састављен из низа исказа везаних за оне који нас стално држе на нишану, за геополитику и низ других свари. Везано је и за нашу нарав. Е, овде управо о том делу одговора пише.

„Ars longa, vita brevis“

СМРТ ДЕМОКРАТИЈИ – СЛОБОДА НАРОДУ!

Још мало, па ванредни избори. Пресудни. Судбоносни. Никад важнији. За кога? Па за оне који, сада већ више од деценије уништавају Србију, градећи себи удобан живот. Да је уништавају, показују економски и сви остали показатељи. Показује и живот становника Србије, који је све јефтинији, незапосленији и неквалитетнији. Да уништитељи живе све удобније и боље, показује најобичнији људски очињи вид. Они својим удобаним животом бестидно парадирају. „Клуб српских политиканата“ седи за трпезом, а свеколики народ им је на јеловнику. Вечито и неутаживо гладни, неоптерећени моралним регулама, по правилу преваранти и незналице, госте се нама већ 15 година.

Та пљачка се назива - демократија.
Та пљачка се назива – транзиција.