E PLURIBUS UNUM

Завршени су и ови избори 2016. Ванредни. Непотребни Србији, али потребни владајућој странци Александар Вучић и остали. Ако судимо по порукама политичких странака пред ове изборе, онда су они - Срећа за Србију, имајући у виду да Ми немамо свијетло оружје, ал` имамо срце у јунака, зато Идемо, пошто Србија побеђује, ако узмемо Србију у сигурне руке, јер Реч је о поштовању става Живети нормално, живети сад,  а и Доста је било!

Када се овако „логично“ сложе и повежу изборни слогани странака делују складно и лепо се допуњују.

ВЕЧНИ ИЗБОРИ У ВИРТУАЛНОЈ ДРЖАВИ

Одржани су избори у земљи која "нема избора"!

У ствари нису одржани.

Још се "одржавају"!

Избори у Србији су почели јуче у 7.00, отварањем изборних места и почетком гласања. Сада је 6.06. Следећег дана! 

Резултати избора још нису познати!

„Рано јутрос“ Републичка изборна комисије је „обрадила“ 83% гласова.

Па на рачунаљку да су га сабирали, пешке да су носили џакове са гласовима, до сада би га обавили.

ПРЕКИД ПРОЦЕСА ПРИДРУЖИВАЊА ЕУ, РЕАЛНОСТ ИЛИ ЛАЖНО ОБЕЋАЊЕ

На само почетку текста да се изјасним, против сам тога да Србија буде земља члан Еврипске уније. И то не, онако против. Дубоко, убеђено и из низ разлога мислим да нам тамо није место, а мислим да нас ни они нешто нарочито не желе у својој групи. Не желе нас још од 6897. године, а нису нас гледали као своје ни пре тога. Да су нас сматрали својима слегли би се на Марицу. Сигурно би се „цела Европа“ скупила на Косову пољу. Не. Скупила се под Бечом. Код нас је тада већ почела више стотина година дуга ноћ. То значи да нас нису желели од самог почетка. Да то нема никакве везе са некаквим „малим Русима на Балкану“.

НА ИЗБОРИМА СЕ НЕ МЕЊА ПОЛИТИКА, ВЕЋ ИЗВОЂАЧИ!

Текст који следи је у потпуном сагласју са претходно постављеним ауторским текстом ЛГ "Избори у Србији - мож' да бидне, не мора да значи". Зато га преносим у целини. Сада је већ и најнаивнијима, међу онима који нешто промишљају гледајући своју животну средину, потпуно јасно да су избори у Србији решени и пре него што су расписани. Само онај ко пристане да игра по правилима Великог бате може да се нада да пређе цензус и појави се на циркуској сцени, која се у Србји сасвим претенциозно назива политичком. Сведок сам, а и сви ни који имају слично искуство, да се странке мењају у складу са правилима Великог бате, или су осуђене на беспарицу и таворење, сањајући недостижних 5.000001% на следећим изборима. То мењање се огледа у осипању чланства, одстрањивању интелектуалаца из својих редова, као и свих оних који слободно мисле и који су се ту нашли као остаци оних несрећника који су пре 16 година заиста наивно помислили да "могу да нешто учине за народ коме припадају". Када чујете причу о "учешћу независних интелектуалаца" тј. до сада страначки неангажованих интелектуалаца у некој странци, знајте да се најчешће ради о замени оних сопствених страначких интелектуалаца који су их прочитали, новим и још неискусним интелектуалцима, којима планирају да се попну на леђа. Да их искористе, исисају, компромитују, сажваћу и испљуну. У странкама, пре свега међу страначким "руководећим кадровима", остају опортунисти, послушници, људи спремни буквално на све да остану, опстану и живе на грбачи народне тј. државне касе. Таквим људима не треба чланство. Њима треба само добар "коалициони споразум". Све остало што народ слуша као "страначку стратегију", "изборни програм" су на жалост празне приче. Истина је да се на изборима не мења политика, већ извођачи. Истина је да се "из странака" ништа не може да промени. Превише хохштаплера се ту намножило. Морају да се нађу други путеви...

ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2016 - МОЖ' ДА БИДНЕ, НЕ МОРА ДА ЗНАЧИ!

Фото: преузето са Блиц

Приближава се 24. април, а све што може да се примети према „рејтинзима“ странака, је да се ништа није променило. Однос је исти, све су остало нијансе, већ скоро десет година. Велики Бата је смислио овако - једна странка „растура“, једна је мали контролни партнер, а остала „боранија“ се групише око цензуса. И то је то. Увек је тако. 

Странка која „растура“, главни адут Велико Бате је прво била Демократска странка, а сада је Српска напредна странка. Мали контролни партнер је, већ традиционално, Социјалистичка партија Србије. Они који играју коло око цензуса су Ненад-Чеда-Борис, Бојан, Санда и Бошко, сајбер мајстор Саша и још неки. Војвода је тренутно највећа непознаница, али и он, за сада, чепа цензус.

И шта даље? Па и то је извесно. Господин Милан Миленковић, главни уредник радија „Снага народа“ је то лепо рекао. „Боранија“ се треби на сат пре закључења резултата избора. Тада се уради „анкета“. Ко обећа да ће да буде добар, тај прескочи цензус, а онај ко се јогуни остане испод цензуса. Тако је прошао 2014., Војислав. Не Војвода, него онај из Коштунића. До сат пре проглашења изборних резултата Он и Његови су играли изнад цензуса, а онда је нестао са списка. Није прошао „анкету“. Да ли ће двојац Санда - Бошко, без кормилара, да гледа цензус из жабље, или са кормиларом из питчије перспективе, о томе одлучује Кормилар. Бирачи му тек припремају терен за игру.

СМРТ ДЕМОКРАТИЈИ – СЛОБОДА НАРОДУ!

Још мало, па ванредни избори. Пресудни. Судбоносни. Никад важнији. За кога? Па за оне који, сада већ више од деценије уништавају Србију, градећи себи удобан живот. Да је уништавају, показују економски и сви остали показатељи. Показује и живот становника Србије, који је све јефтинији, незапосленији и неквалитетнији. Да уништитељи живе све удобније и боље, показује најобичнији људски очињи вид. Они својим удобаним животом бестидно парадирају. „Клуб српских политиканата“ седи за трпезом, а свеколики народ им је на јеловнику. Вечито и неутаживо гладни, неоптерећени моралним регулама, по правилу преваранти и незналице, госте се нама већ 15 година.

Та пљачка се назива - демократија.
Та пљачка се назива – транзиција.

Не дамо земљу странцима! Жив ми Тодор, да се чини говор!

Пред изборе, политичке странке се сете пољопривреде. Тако је увек било, од „доласка вишестраначја у Србију“.  Када се примакне почетак изборне кампање, „тимови“ и агилни појединци унутар странака, почну да „смишљају слогане“. Већа се ту и дебатује, који слоган „погађа“ најбоље неки део бирачког тела. Обично су то буџет и субвенције. Лака мета, јер подстицаја никада довољно, исплаћују се кад се ко у Министарству сети, обично прекасно јер је произвођач већ све обавио о свом трошку, а и када се тешком муком исплате пољопривредницима, најчешће им само прођу кроз руке и оду у касу „организатора производње“.

Сви у напад! Избори су на прагу!

Како показује политичко искуство у земљи Србији, постоје неки примерци људске врсте (Homo sapiens sapiens) чија агресија расте доласком избора. Последица је напад. На људство и материјална средства.

Док се између избора страначки живот одвија углавном несметано, чим крене предизборна кампања, почну и оптужбе за нападе сваке врсте. Вербални напади на политичке супарнике се називају "прљавом кампањом". Физички напади на људство и материјална средства, са мало изузетака, обично пролазе неидентификовано, некажњено и заборављају се када се избори заврше. Све је то српски "изборни фолклор", који је већ постао традиционалан у овој новој ери. Ери демократије у земљи Сербији.