Пред
изборе, политичке странке се сете пољопривреде. Тако је увек било, од „доласка
вишестраначја у Србију“. Када се
примакне почетак изборне кампање, „тимови“ и агилни појединци унутар странака,
почну да „смишљају слогане“. Већа се ту и дебатује, који слоган „погађа“
најбоље неки део бирачког тела. Обично су то буџет и субвенције. Лака мета, јер
подстицаја никада довољно, исплаћују се кад се ко у Министарству сети, обично
прекасно јер је произвођач већ све обавио о свом трошку, а и када се тешком
муком исплате пољопривредницима, најчешће им само прођу кроз руке и оду у касу
„организатора производње“.
