СРПСКО-НЕМАЧКИ ОДНОСИ: НЕМАЧКА ИЗГЛЕД МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАКО!

Немачко-немачка смицалица

Аутор Проф. др Слободан Самарџић Извор Србија и свет Блог Бошка Мијатовића и Слободана Самарџића

Слободан Самарџић (Београд, 10. март 1953), доктор политичких наука, редовни професор на Факултету политичких наука у Београду и народни посланик у Скупштини Републике Србије. Био је министар за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице у периоду од 2007. до 2008. године. Од јуна 2015. постао је председник Државотворног покрета Србије (ДПС).

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

МАЂИОНИЧАРИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ - "ОВДЕ МИ ЈЕ ДЕСНА РУКА, АЛ' ГДЕ МИ ЈЕ ЛЕВА? САД ГА ВИДИШ, САД ГА НЕ ВИДИШ!"

Вучић драми о шиптарским таксама, а шиптарску војску је заборавио

Пише Јово Вукелић Извор

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига. Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.

УМЕТНОСТ ЗАПАДА - ПРВО УНИШТЕ ЗАПАДНИ БАЛКАН, А ОНДА НАС САВЕТУЈУ!

Западном Балкану потребан је бржи раст да стигне Европску унију, каже Светска банка

Извештај Светска банка Извор The World Bank Press Release

Они су неодољиви!  Прво ураде све што могу да посеју семе зла, верску и националну мржњу, користе дупле стандарде, реке крви, а онда се појаве са својим "саветима" како да живимо заједно, сарађујемо и унапређујемо своје економије путем "приватних инвестиција", што је еуфемизам за економско ропство. Пристрасна Светска банка признаје "Косово" као "државу" иако та "држава" није члан УН и успостављена је од стране шиптарске националне мањине у Србији, оружаном побуном и нелеалном терористичком НАТО агресијом на Србију. Овим се Светска банка сврстала на страну НАТО терориста (осим нАТО чланице Грчке, која је храбро одбила да учествује у агресији).  Ми ако смо луди, нисмо блесави! Ипак, хајде да видимо шта су овога пута спремили за нас .....

КО ЛАЖЕ, ТАЈ И КРАДЕ - КАКО ЈЕ ЗАПАД ЛАГАО ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА И ПОКРАО СРБЕ

Мирослав Лазански: Како је Запад преварио Младића

Пише Мирослав Лазански Извор

“Изазов посмодерног света је да се навикне на идеју о дуплим стандардима. Међу нама (мисли се на развијене земље запада тј. ЕУ и САД) ми заснивамо односе на бази закона и отворене сарадње. Али када имамо посла са заосталим државама ван посмодерног дела Европе, потребно је да се вратимо грубљим методима претходне ере – сили, превентивном нападу, превари и свему што је неопходно у односима са онима који још увек живе свету свака држава за себе XIX-ог века. Међу нама, ми се држимо закона, али када оперишемо у џунгли, морамо да користимо законе џунгле. У продуженом периоду мира у Европи, постојала је тежња да се порекну физичке и псхичке разлике међу нама. То представља једну од највећих опасности у постмодерном свету.“ [навод из књиге "Постмодерне државе и светски поредак", аутора сер Роберта Купера, објављене 2000 године] У случају Србије и Русије, Запад се наведеног држао до слова.

ЗАПАДНИ ДВОЛИЧНИ ЛИЦЕМЕРИ - "КОСОВО" ЈЕ "ПОСЕБАН СЛУЧАЈ"!?

Ко је измислио, а ко признао Косово као „посебан случај“

Пише Слободан Самарџић Извор

Аутор текста проф. др Слободан Самарџић је председник Државотворног покрета Србије и Координатор државног тима за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије 2005-2007. Текст проф. Самарџића је коментар реакције вођства Европске уније и Запада, према догађајима у Шпанији.

ПРОФЕСОР, ПОЛИТИКАНТ И ДРАМСКИ ПИСАЦ

Мера самоодбране 

Пише Слободан Самарџић Извор

Сцена 1: Председник Србије Александар Вучић одлази у Белу кућу. Сцена 2: Потпредседник Мајк Пенс се среће са председником Србије Александром Вучићем. Двојица вођа (Пенс је заменик вође) су се сагласили о важности билатералних односа и изразили жељу за продубљивањем партнерстав између Сједињених држава и Србије. Потпредседник је изразио подршку коју САД даје напорима Србије да приђе Европској унији, потребу за наставком реформи и даљим напретком у нормализацији односа са Косовом. Сцена 3: Председник Србије Александар Вучић се враћа у Србију.  Сццена 4: Изненада, председник Србије Александар Вучић позива на "унутрашњи дијалог" о "Косову". Постављање сцене за дијалог: Председник Србије Александар Вучић неће да учествује у дискусији. Неће да јавно изнесе ни свој предлог како да се реши "проблем Косова", иако он већ има то решење. Председник Србије Александар Вучић неће да износећи свој став Ћутиче на дискуију", али ће без изошења тог свог става активно ту дискусију да усмерава. Председник Србије Александар Вучић ће да јавно похвали сваког чија дискусија одговара курсу његовог неизреченог решења, док ће да буде јавно проклет свако онај чија дискусија није у складу са председниковим неизреченим "решењем" за "Косово". Председник Србије Александар Вучић ово назива "демократском дискусијом, у којој свако има могућност да слободно изнесе своје мишљење, а он ће да оступи како народ одлучи". Милош Обреновић је на сличан начин добио сагласност да убије Карађорђа! Драмски писац Душан Ковачевић је реаговао, као интелектуалац, те подржао председника Србије Александра Вучића и његов став, који је свима непознат. Укратко, рекао је да Србија нема више деце за нови рат!?  Председник Србије Александар Вучић је јавно похвалио изјаву драмског писца Душана Ковачевића, као конструктивни допринос "унутрашњем дијалогу", који чак званично није ни почео.  Слободан Самарџић, редовни професор Факултета политичких наука, Универзитета у Београду, министар за Косово и Метохију од 2007 до 2008, председник Државотворног покрета Србије, је такође јавно изнео свој став, критикујући поиику председника Србије Александра Вучића према Косову и Метохији и непромишљену и опасну изјаву драмског писца Душана Ковачевића. Универзитетски професот и научник Слободан Самарџић је био дивљачки нападнут на медијима који промовишу председника Србије Александра Вучића, посебно од стране несвршеног студента Правног факултета и пребогатог медијумског могула, власника ТВ Пинк, пошто је јасно да се његов став разликовао од неизреченог "решења за Косово" председника Србије Александра Вучића. "Унутрашњи дијалог" се наставља, иако га нико званично није отворио, нити формирао начин вођења тог дијалога.

БОРБА ПРОТИВ ПАРАЗИТА И ДРУГИХ ШТЕТОЧИНА

Државо, а да ја теби дам отказ? 

Пише Љубинка Боба Недић Извор Klotfrket

У овом терору који трпимо од медијума, разних политиканата, обавештајних служби, интереса великих и малих сила, укратко од свих и свакога, заборавили смо једноставне истине: 1. Људи изабрани на функције су ту изабрани да служе нас, а не ми њих. 2. Држава је организација која треба да постоји на нашу корист, а не ми на њену. 3. Ми све то плаћамо, дакле ти људи и институције су у нашој служби. 4. Власт је, дакле, у нашим рукама, а не у њиховим. Узмимо је и вратимо у наше руке.... О томе говори ово нормално и јасно размишљање, преточено у чланак ...

КОЛИКО ИСКРИВЉЕН МОЖЕ ДА БУДЕ СТАВ МОЋНИКА, ИЛИ СЕ РАДИ О ЧИСТОМ НАСИЉУ?

ЕВБ интервију, Јануш Бугајски:
Црна Гора у НАТО-у је пример за Србију

Интервију  Јануш БУГАЈСКИ Извори Еуропиан Вестерн Балканс  преко НСПМ

Један интервију је јуче побудио велику пажњу српских ммедијума. Ради се о интервијуу који је донео ЕВБ са извесним Јанушем Бугајским. Одмах се, по имену и презимену, види да је ЈБ Пољак! Судећи по интервијуу, он је лобиста. Изгледа као заступник НАТО-а. Ако имало личи на другог Пољака Збигњева Кажимиержа Брзежинског, онда би могао да буде неко ко жели да буде велики Американац, али и Пољак у срцу и да не забораимо политички јастреб. То је сво моје знање о овој особи. Дакле, ко је тај друшкан?  Јануш Бугајски је рођен 23. септебра 1954, у Нантвичу, Чешајр. У Америку је дошао 1986. ЈБ је старији сарадник у Центру за анализу европске политике  (CEPA) у Вашингтону и домаћин ТВ емисија "Часови Бугајског" (“Bugajski Hour”) и "Време Бугајског" (“Bugajski Time”) које су се преносиле на Балкану. Бивши је директор Европског демократског програма у Центру за стратешке и међународне студије (CSIS). Био је саветник за источноевропска питања различитих америчких организација  владиних организација као што су Америчка агенција за међународни развој (USAID), америчко Министарство одбране, Међународни републикански институт (IRI), Институт за слободну трговину (AFL-CIO), the Међународни одбор за истраживање и размену (IREX), и телевизију БиБиСи у Лондону. Он редовно сведочи пред америчким Конгресом. Председава Програмом за проучавање области јужне и централне Европе Института иностране службе  Државног секретаријата САД. Ко жели да сазна више, нека наће на страници Wikipedia, мени се чини да је човек шпијун, али нека врста јавног шпијуна, познатог свима. Сада о интервијуу. ЈБ представља типичан приступ моћних и примитивних. Основна идеја је  - "Ми, народ [овако почиње Устав САД, коментар ЛГ] смо овлашћени грубом и голом силом за набијемо нос у свачију кућу. Ми и нико други. Ако се неко други усуди да чини исто, он се меша у унутрашње ствари свих држава земаља Западног Балкана"!   Други типично амерички поглед, који он заступа је да је све материјално. "Живимо у материјалном свету и ја сам материјалистичка девојка" како је певала Мадона. У том погледу ЈБ има јасан став "Не могу да замислим српског официра који жели ближи савез са руском војском у којој је застарела и чије финансирање ће, сада,  и видеће се прави проблеми у Русији, уместо да буде део најмодерније војне организације на свету. То, за мене, нема смисла" Наравно да, за тебе, нема смисла, али има смисла за нас. Идеја "... ако Црна гора постане успешнија и привуче више инвестиција. НАТО чланство, само по себи, је значајан корак према чланству у ЕУ - Мислим да све ове ствари служе као потенцијални пример за грађане Србије" је погрешна. ЈБ ништа није научио. Не зна ништа о Србима. Ти судиш о нама према нашим политичарима, а они су далеко најгори део Србије. То би требао да знаш. Руком сте их бирали, а неке и обучавали и плаћали. Да ли заиста мислиш да ће шака долара и пример несрећне Црне Горе да нас "мотивишу исказујући свој напредак као Западна земља, недуго по проглашењу независности. Зато је ово значајан тренутак за НАТО у Западном Балкану, јер Црна Гора може да послужи као пример за друге државе да и оне могу да се учлане, ако прођу тежак пут, испуне услове и одговоре захтевима.”  Да испуњавамо још услова и захтева? Носите се, бре! За разлику од залуталих Монтенегрина, ми имамо корене, понос, храброст, самопоуздање да изаберемо страну слободе, правде, права. Учи како смо понизили комплетан НАТО савез 1999., иако нас је много коштало. Учи из историје. Никада нисмо промашили. Погрешну сте нацију бомбардовали, окупирали, малтретирали и покушали да оборите на колена. Црна Гора, или не Црна Гора, никада нећемо да заборавимо ваш терористички напад на Србе у Босни, Србији и свуда где их има. Посебно, зато што смо до тог момента сматрали Америку за нама пријатељску државу, савезника из два светска рата. Ваше понашање на Западном Балкану и шире, ће да остане заувек на срамоту [парафраза чувене реченице коју је 1941., у америчком Конгресу, рекао амерички председник Рузвелт поводом напада Јапана на Перл Харбур]. Како је наш чувени глумац Зоран Радмиловић рекао: "Када човек умре, он не зна да је умро и није му тешко. Тешко је другима. Исто је и када је човек глуп!"

ДА ЛИ ЈЕ ТРАМП ИПАК НАПРАВИО ШИПТАРЕ "МАЛО НЕРВОЗНИМ"?

Конгресна делегација ревидира политику САД на Балкану?

Извор Танјуг, РТВ

Шиптари су постали "малко нервозни". Таман их кренула карта. Прошла им лаж. Клали, убијали, лагали, варали, а испали "добри момци" који се боре за "неовисност" од "злих Србијанаца". Нису једини. Прошло је то и Крватима, али су лукави латини знали када треба да застану. Шиптари не. По свом обичају, несофистикованих и примитивих планинаца, они гурају свој пројекат "Shqipëria e madhe" са све већом агресивношћу. Очајнички.  Шта је то што ове незасите слуге сваког силника, гура на такво понашање?  "Оне које ћемо кад тад да избацимо из Скадра и Драча", хватају страх и нервоза? Почињу ја се "офирају" све брже и све више греше! Изгледа да их погрешно совјетују "клинтоновци", "бушовци", "обамовци", који осећају да им, доласком Доналда Трампа на чело САД, из руку беже лукративни послови на Балкану, које су себи створили разарајући државе и народе, а користећи арбанашку багру, коју је сваки насилник на Балкану користио вековима у исте сврхе!  [ЛГ]

РОПСТВО У СРБИЈИ

Циљ ЕУ на Балкану:
Прављење радног логора са јефтином радном снагом

Пише Олег Голубовић Извор

Ево колико робова живи у Србији   У Србији десетине хиљада људи живе у модерном ропству, злу којег нису поштеђене ни најразвијеније државе света. На којем је месту Србија на светској листи модерног ропства, а на којим местима државе бивше Југославије?  Шта је модерно ропство? Модерно ропство обухвата трговину људима, присилан рад, дужничко ропство, присилне бракове и комерцијално сексуално искоришћавање. У Србији 28.700 људи живи у модерном ропству, показало је истраживање аустралијске фондације "Ходај слободно". То је Србију, према глобалном индексу ропства, сврстало на 32. место на светској листи, које дели са Хрватском, Црном Гором, Бугарском, Грчком и још 16 држава. Државе су рангиране по проценту становништва који је у ропству.  Тако је процењено да у Србији живи 28.700 робова, што је 0,404 одсто од укупно 7.087.000 људи, наводи се у резултатима истраживања.  У Хрватској је исти проценат становништва у ропству, односно 17.100 људи од укупно 4.225.000 становника, као и у Црној Гори, где је у модерном ропству 2.500 људи од укупно 622.000 становника.  Процентуално, највише робова у бившој Југославији живи у Македонији, која је на 18. месту са 13.300 робова, што је 0,639 одсто од укупно 2.078.000 људи.  Босна и Херцеговина је на 25. месту са 17.800 робова или 0,467 процената од укупно 3.810.000 становника.  Косово, које је посматрано одвојено од Србије, заузело је 37. место, јер је процењено да је тамо у ропству 0,295 процената становништва, односно 5.400 људи од укупно 1.845.000.  Најмање робова у државама бивше Југославије у поређењу с укупним бројем становника живи у Словенији, где је у ропству 4.700 људи или 0,228 одсто од укупно 2.066.000 људи.  [Мондо] Реално, у Србији живи вишеструко више робова! Србија је земља у којој је вредност рада на дну европске листе. Србија је земља у којој се тражи да и они који добијају социјалну помоћ, морају да је "одраде" на јавним пословима, што је пракса незабележена у свету. Радна снага у Србији је изложена на милост и немилост послодаваца и у јавном, али далеко драстичније у приватном сектору. Истинско синдикално организовање радника је потпуно дезавуисано, извитоперено и постоји само у траговима. Држава не само да не стимулише истинско синдикално организовање, већ доноси законе који директно фаворизују послодавце, често дајући им права која немају ни у једној цивилизованој земљи. Слободно може да се каже да Србија јесте земља робова. Шта друго да се каже о земљи у којој руководилац на месту директора, може да буде и председник Синдиката и високи синдикални руководилац. Овога није било ни у комунистичкој СФРЈ, а ни у посткомунистичко време Слободана Милошевића.  Да ли је ово план српских политиканата да од житеља Србије направе робовску радну снагу, коју би јефтино продавали белосветским "инвеститорима", који често "инвестирају" паре које су баш ти политиканти покрали од народа Србије, или се ради о домаћим "приватницима блиским власти", или се ради о ширем плану, говори се у следећем чланку ...

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (6)

У свету су се догодиле огромне промене, па неће више само бриселски лешинари одређивати судбину Србије

Аутор Олег ГОЛУБОВИЋ Извор

Текстове потписане са Олег Голубовић приметио сам на порталу "Факти", а преносе га и "Србин инфо" и на други порталима (Васељенска, Восток..). Оно што ми је упало у очи је високи степен сагласности онога што пише у тим текстовима, углавном политичким и геополитичким анализама, са мојим "личним и персоналним" ставовима о темама о којима је писао. Зато ме је заинтересовало - Ко је Олег Голубовић? Када човек има такву врсту радозналости, у модерним временима, уобичајени поступак је да "гугла" тј. да на електронским претраживачима укуца тражени појам или име. Зато сам учинио управо то. Укуцах ћирилицом име и презиме. Под "ол" излете низ текстова, али под "имагес" ни једне, једине фотографија!? 'Ајд, да пробам латиницом. Чукам у оно "прозорче" на Гуглу "Oleg Golubović". Ентер. Исти резултат. Текстови, да. Фотографије, не! Биографија, ретко, мало и оскудно. Ко је, бре, тај Русосрбин, имена оснивача Кијевске Росије и презимена по српској речи за птицу мира? Ко је тај ко тако успешно крије свој лик, житије, али не и дело, и то у време постојања општег електронског кућног и личног шпијуна званог рачунар и гугл ? Да ли се ради о псеудониму, или је то "један релативно мистериозан саветник на опозиционој политичкој сцени, који наводно ради са генералом Момчилом Перишићем у Покрету за демократску Србију, мада у ПДС-у не постоји званична институција саветника. Голубовићев отац Радоје познат је политичкој јавности са дужим памћењем као југословенски амбасадор у Москви у време доношења Резолуције Информбироа 1948 - Резолуције коју је и сам потписао. Олег се стицајем те околности школовао у Русији, мада мало ко зна кад се вратио у земљу. Познато да је неко време био ожењен Брозовом унуком Светланом. Углавном, у просторијама његове фирме "Tacon Group" на последњем спрату Педагошке академије почела је 1990. да ради Демократска странка, док је он сам често виђан у друштву оснивача те странке Драгољуба Мићуновића. Онда нестаје из ДС-а, па се поново појављује на политичкој сцени као сарадник Војислава Шешеља. Био је скупштински посланик из редова Радикалне странке. Опет нестаје са српске политичке сцене на неко време - које је изгледа утрошио на бављење политиком и бизнисом у Републици Српској. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове нове фирме у Улици Божидара Аџије у Београду освануо Перишићев Покрет. Јавно се не појављује као генералов сарадник, не зна се која је тачно његова улога - с тим што се, изгледа, превашодно бави економским питањима." [Време] "У једном од писама које је Радован Караџић 2001. године упутио свом дугогодишњем савјетнику Јовану Заметици, бивши предсједник РС-а савјетује Заметицу да се чешће виђа са Олегом Голубовићем, Мирославом Тохољом, Алексом Бухом како би размјењивали информације, анализирали знаке из дипломатског свијета, те помогали "нашима овде, Мирку Шаровићу и Драгану Калинићу". Поуздани извори СБ тврде да је Олег Голубовић био мистериозни Караџићев савјетник за мађународне односе током рата у БиХ. Голубовић је био други супруг Титове унуке Светлане Броз, с којом има сина Ивана и кћерку Соњу. Иначе, Светлана је у вријеме када је живјела у Београду, јавност дуго забављала својим браковима, авантурама и испадима. Након овог пропалог брака, Светлана се удала за пуно старијег колегу са ВМА, пуковника др. Јарослава Суђија, који је због ње оставио жену и двоје ђеце. И тај брак је кратко потрајао, као и четврти са камерманом Драганом Поповићем. Олег Голубовић је пословни човјек који је учествовао у оснивању већине опозиционих странака у Србији. У Србију је стигао средином ‘80-их година из тадашњег Совјетског Савеза. Занимљиво је да је Голубовићев отац Радоња, као југословенски амбасадор у Москви, у вријеме доношења Резолуције Информбироа 1948. године био њен потписник. Олег се, стицајем тих околности, школовао у Русији. Током деведесетих био је скупштински посланик Шешељеве Српске радикалне странке. У вријеме рата у БиХ бавио се бизнисом у Републици Српској и савјетовањем Радована Караџића, али и био посредник између власти на Палама и Москве. Сједиште му је било у Зворнику. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове фирме основан Покрет за демократску Србију Момчила Перишића. Голубовић се јавно појављивао као генералов сарадник, а упућени тврде да се првенствено бавио економским питањима." [Слободна Босна] Био је "виђен", 2009., за заменика генералног директора НИС-, по преузимању овог српског предузећа од стране руског "Газпромнефта" [Екапија] Ово је мање-више једино што "обичан човек" може да нађе о Олегу Голубовићу, а да су "лични подаци". Чак и у, горе наведена два текста, име оца није сагласно. "Време" га наводи као Радоја, а "Слободна Босна" као Радоња!? Оно што је, међутим, правило је да је Олег Голубовић у "свакој чорби био мирођија". Како у Републици Српској, тако и у Републици Србији. И свуда се "бавио бизнисом", и "совјетовао некога", а код нас и оснивао странке, и увек остајао анониман. Слична тајанственост лебди и око предузећа "Tacon Group".  Међутим, овај тајанствени "аналитичар", било да је то он, или неко ко користи његово име и презиме, као псеудоним, је веома "плодан" и активан аутор занимљивих текстова, од којих су многи веома блиски сердцу мојему, па ево једног ...