МИШЉЕЊА, СТАВОВИ И АНАЛИЗЕ - ЈОШ МАЛО ОКО ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА 2017 У СРБИЈИ

Безразложно и лицемерно честитање

Аутор Проф. др Слободан ТУРЛАКОВ Извор

Избори за председника Србије су прошли "без инцидената". "Инциденти" су почели непосредно после избора.  Масовни протести "Млади против диктатуре" испунили су улице Београда, Новог Сада, Ниша,  а окупљања је било и у Суботици, Чачку, Зајечару, Младеновцу,  Пожаревцу ... "Протестанти" захтевају укидање диктатуре једне странке и једног човека,  успостављање демократских тековина, пре свега слободу медијума, поштене изборе и одлазак оне политичке елите која је довела до гажења цивилизацијских тековина организације савременог и слободног друштва.  Насупрот томе, владајућа политичка групација у протестима види "неспособност опозиције да призна убедљив пораз на изборима", "прсте Сороша" и других центара, укључујући и службенике британске и америчке амнасаде, који су "усликани" на протестима у Београду и Новом Саду. СНС-ов главни вербални терориста, кога обично шаљу у разна "сучељавања" на разним телевизијама је махао фотографијама ових службеника у емисији "Упитник" на РТС1, а и у холу Скупштине Србије. Вештим маневрима "укупни" председник Србије, или "Председник на квадрат", покушава да пласира у јавност слику протеста које "организују разни центри", укључујући и "домаћу опозицију", покушавајући да гурне под тепих суштину тих протеста, а то је борба против диктатуре, концентрације власти, а за демократију, слободу и достојанство.  Иако, мудро "допушта" да људи протествују "где хоће и колико хоће", чиме демонстрира демократски капацитет, "укупни" председник Србије са друге стране отворено прети да ће "после Ускрса да се организују контра-протести", тј. окупиће своје присталице и послати их на улицу, тачно преко пута садашњих "протестаната".  Искрено, гори сценарио од овога тешко да може да се напише. Поштеније је да се, против "протестаната" пошаљу снаге реда, пре свега полиција, него да се - у, намерно и плански, дубоко подељеној Србији - људи хушкају једни на друге, што може да доведе до неколико исхода.  Један исход је сукоб "две Србије", уместо у Скупштини, директно на плочнику. Што може да значи суспензију политичког живота и јачање диктатуре, чак до увођења ванредног стања. У другом исходу, чак супротно, може да дође до уједињења гладних, понижених, продатих, који би се уместо једни ка другима, заједно окренули прему ономе што мисле да је основни узрок њихових животних проблема, а то је актуелна власт. Нешто слично, као када у филму "Храбро срце" Енглези истуре Ирце у преве редове, против Шкотланђана, а ови уместо да се побију, уједине се на бојном пољу и заједно ударе на Енглезе. У том могућем исходу ни "сок и сендвич" неће да буду довољни да зауставе стампедо. Изјава да "протести могу да трају и десет година, ако су мирни", коју је дао "укупни" председник је само шупља фраза. Десетине хиљада људи на улицама у Србији, свакако неће да "шетају десет година" и оно што свакако треба да се избегне је братоубилачки сукоб у Србији, који изгледа многи "центри моћи" прижељкују. По њима, "ратови на Балкану" нису завршени док се Срби међусобно не побију и на томе се врло предано ради. Зато Србима треба много мудрости, да се та замка избегне. Председник "на квадрат" мора да уложи бар онолики напор, који улаже у "наставак дијалога са Приштином", да се суочи са онима који сматрају да његов политички и економски курс не води Србију у добром правцу. Потпуно је далеко од здравог разума, мада са становишта задовољења жеља ЕУ, и Америке,  потпуно логично, да "дупли" Председник жели да разговара са шиптарским побуњеницима и терористима, а не жели да разговара са оним делом народа у Србији, који је незадовољан њиме и оним што ради његова странка и њени сателити. Неприхватљиво је да "дупли" Председник, "улаже напоре да од непријатеља прави пријатеље" свуда, осим у Србији! Погледајмо шта је то што му се замера ... НАПОМЕНА: Објављивање овог текста не значи да је ЛГ сагласна са ставовима израженим у тексту, као и са стилом којим је текст писан, где се људи називају погрним именима.

КАКО ЈЕ ТО НЕКАДА БИЛО ....

''Ћорава кутија'':
''накот зрео за сјекиру''!

Аутор Часлав М. ДАМЈАНОВИЋ Извор

Да ли се историја понавља? Да ли  се она понавља свима? Да ли се само неким народима понавља, а други остављају историјске догађаје за собом? Да ли се поједини народи врте у историјском кругу, забасали беспућу из кога не могу да нађу излаз, док не нестану са ове планетарне позорнице? Да ли смо ми, Србљи, у тој категорији отписаних народа могу само да претпоставим, тек - нама се историјски догађаји и историјски периоди понављају. Ако се не сложимо да нам се баш понављају, можемо ваљда да се сложимо да бар "јааако личе", као што је прича о "ћоравој кутији" и "демократским" комунистичким изборима 11. новембра 1945., коју написа Часлав Дамјановић. Часлав М. Дамјановић, генерација 1932. Одрастао на Сењаку, Београд. Студирао Светску књижевност са теоријом књижевности код Војислава Ђурића и Рашка Димитријевића, прва генерација. Од 1959. до 1973. филмски редитељ и писац сценарија. После асистирања најпознатијим југословенским филмским редитељима Радошу Новаковићу, Саши Петровићу, Жики Митровићу, Соји Јовановић, Бошку Вучинићу, Фадилу Хаџићу и другима, сарадњи са Душаном Макавејевом, ко-режирању данских и норвешких филмова, и асистирању многим америчким филмским редитељима - режирао по свом сценарију први југословенски филм на енглеском језику, са Џорџ Монтгомеријем и најпознатијим југословенским глумцима Бомба у десет и десет. Филм је 1969. био номинован за Златни Глобус у селекцији страних филмова. Са Ричард Контеом и Рори Калхуном режирао амерички филм Операција Укрштени орлови по америчком сценарију, а онда поново по свом сценарију, режирао је америчко-југословенску копродукцију Последњи воз за Берлин, са Тај Хардином, Ацом Стојковићем и Џорџијом Мол. 1973. отишао је у САД где је у Торонту, у Канади, режирао по свом сценарију телевизијску серију о учешћу свесног и подсвесног у стварању сликара, Несагледива граница (The Frontier Remote). Од 1973. у Њујорку активно ради на националном фронту до 1983., када одлази у Вашингтон и до 2005. ради у Гласу Америке као продуцент, прво у југословенском а затим српском сервису. У Вашингтону Часлав припрема бројне конгресне презентације за конгресмена Филипа Крејна о Дражи Михаиловићу и Равногорству; активан је на националном пољу; и интензивно учествује у покушајима да се на федералном земљишту у Вашингтону изгради споменик Дражи Михаиловићу у знак захвалности америчких авијатичара спасених са Прањана. Истовремено, дуже од 12 година редовно је писao за чикашку Слободу, и друге листове српског избеглиштва, под псеудонимима Сања Живановић, Прањанин, Равногорац, и другим.  Од одласка у САД није се враћао у отаџбину.  У књизи на енглеском језику Звук чизама (Sound of Boots), на енглеском језику, анализирао је непријатељску улогу пропаганде у сатанизацији Срба током растурања Југославије. Онда је одлучио да прво објави ''Запис из Ђедове колибе'' на српском језику, па тек после тога ''Звук чизама'' на енглеском.

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (6)

У свету су се догодиле огромне промене, па неће више само бриселски лешинари одређивати судбину Србије

Аутор Олег ГОЛУБОВИЋ Извор

Текстове потписане са Олег Голубовић приметио сам на порталу "Факти", а преносе га и "Србин инфо" и на други порталима (Васељенска, Восток..). Оно што ми је упало у очи је високи степен сагласности онога што пише у тим текстовима, углавном политичким и геополитичким анализама, са мојим "личним и персоналним" ставовима о темама о којима је писао. Зато ме је заинтересовало - Ко је Олег Голубовић? Када човек има такву врсту радозналости, у модерним временима, уобичајени поступак је да "гугла" тј. да на електронским претраживачима укуца тражени појам или име. Зато сам учинио управо то. Укуцах ћирилицом име и презиме. Под "ол" излете низ текстова, али под "имагес" ни једне, једине фотографија!? 'Ајд, да пробам латиницом. Чукам у оно "прозорче" на Гуглу "Oleg Golubović". Ентер. Исти резултат. Текстови, да. Фотографије, не! Биографија, ретко, мало и оскудно. Ко је, бре, тај Русосрбин, имена оснивача Кијевске Росије и презимена по српској речи за птицу мира? Ко је тај ко тако успешно крије свој лик, житије, али не и дело, и то у време постојања општег електронског кућног и личног шпијуна званог рачунар и гугл ? Да ли се ради о псеудониму, или је то "један релативно мистериозан саветник на опозиционој политичкој сцени, који наводно ради са генералом Момчилом Перишићем у Покрету за демократску Србију, мада у ПДС-у не постоји званична институција саветника. Голубовићев отац Радоје познат је политичкој јавности са дужим памћењем као југословенски амбасадор у Москви у време доношења Резолуције Информбироа 1948 - Резолуције коју је и сам потписао. Олег се стицајем те околности школовао у Русији, мада мало ко зна кад се вратио у земљу. Познато да је неко време био ожењен Брозовом унуком Светланом. Углавном, у просторијама његове фирме "Tacon Group" на последњем спрату Педагошке академије почела је 1990. да ради Демократска странка, док је он сам често виђан у друштву оснивача те странке Драгољуба Мићуновића. Онда нестаје из ДС-а, па се поново појављује на политичкој сцени као сарадник Војислава Шешеља. Био је скупштински посланик из редова Радикалне странке. Опет нестаје са српске политичке сцене на неко време - које је изгледа утрошио на бављење политиком и бизнисом у Републици Српској. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове нове фирме у Улици Божидара Аџије у Београду освануо Перишићев Покрет. Јавно се не појављује као генералов сарадник, не зна се која је тачно његова улога - с тим што се, изгледа, превашодно бави економским питањима." [Време] "У једном од писама које је Радован Караџић 2001. године упутио свом дугогодишњем савјетнику Јовану Заметици, бивши предсједник РС-а савјетује Заметицу да се чешће виђа са Олегом Голубовићем, Мирославом Тохољом, Алексом Бухом како би размјењивали информације, анализирали знаке из дипломатског свијета, те помогали "нашима овде, Мирку Шаровићу и Драгану Калинићу". Поуздани извори СБ тврде да је Олег Голубовић био мистериозни Караџићев савјетник за мађународне односе током рата у БиХ. Голубовић је био други супруг Титове унуке Светлане Броз, с којом има сина Ивана и кћерку Соњу. Иначе, Светлана је у вријеме када је живјела у Београду, јавност дуго забављала својим браковима, авантурама и испадима. Након овог пропалог брака, Светлана се удала за пуно старијег колегу са ВМА, пуковника др. Јарослава Суђија, који је због ње оставио жену и двоје ђеце. И тај брак је кратко потрајао, као и четврти са камерманом Драганом Поповићем. Олег Голубовић је пословни човјек који је учествовао у оснивању већине опозиционих странака у Србији. У Србију је стигао средином ‘80-их година из тадашњег Совјетског Савеза. Занимљиво је да је Голубовићев отац Радоња, као југословенски амбасадор у Москви, у вријеме доношења Резолуције Информбироа 1948. године био њен потписник. Олег се, стицајем тих околности, школовао у Русији. Током деведесетих био је скупштински посланик Шешељеве Српске радикалне странке. У вријеме рата у БиХ бавио се бизнисом у Републици Српској и савјетовањем Радована Караџића, али и био посредник између власти на Палама и Москве. Сједиште му је било у Зворнику. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове фирме основан Покрет за демократску Србију Момчила Перишића. Голубовић се јавно појављивао као генералов сарадник, а упућени тврде да се првенствено бавио економским питањима." [Слободна Босна] Био је "виђен", 2009., за заменика генералног директора НИС-, по преузимању овог српског предузећа од стране руског "Газпромнефта" [Екапија] Ово је мање-више једино што "обичан човек" може да нађе о Олегу Голубовићу, а да су "лични подаци". Чак и у, горе наведена два текста, име оца није сагласно. "Време" га наводи као Радоја, а "Слободна Босна" као Радоња!? Оно што је, међутим, правило је да је Олег Голубовић у "свакој чорби био мирођија". Како у Републици Српској, тако и у Републици Србији. И свуда се "бавио бизнисом", и "совјетовао некога", а код нас и оснивао странке, и увек остајао анониман. Слична тајанственост лебди и око предузећа "Tacon Group".  Међутим, овај тајанствени "аналитичар", било да је то он, или неко ко користи његово име и презиме, као псеудоним, је веома "плодан" и активан аутор занимљивих текстова, од којих су многи веома блиски сердцу мојему, па ево једног ...

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (5)

Потчињеност Београда Западу је узрок свих наших проблема и мука

Аутор Владимир Кршљанин Извор

У последњој агресији, 90-их, у којој нам је разбио и поделио земљу, Запад је први пут у својој историји, потпуно уједињен, стао против Србије. Од тада, са Западом се више не може ни трговати, јер ће после своје отворене агресије, Запад трајно Србију да доживљава као непријатеља. Трајно - бар док постоји NATO Запад нам је, када нас је 5. октобра 2000. поразио, наметнуо политички, економски, финансијски, медијски, културни и безбедносни систем који одговара Западу и који се саморепродукује. И кад год помислимо да систем није добар јер још није „као у развијеним западним земљама“, правимо суштинску грешку. Са становишта његових твораца, ово је потпуно западни систем и он потпуно савршено функционише. То је верзија за колоније... СРБИЈА СЕ НА ПРЕДСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА НЕЋЕ ОСЛОБОДИТИ - ТУ БИТКУ ТЕК ТРЕБА ДА ПОВЕДЕМО!

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (4)

Држава или лопта?

Аутор Вукосав Томашевић Извор

У Прешеву, Бујановцу и Медвеђи дочекују председника Шиптарије, као да је њихов председник. Машу заставама Шиптарије, као да су у сред Тиране. Застава Републике Србије, нигде нема. У Новом Пазару, на финалном турниру Купа Србије у одбојци, не свирају Химну Републике Србије, да не "провоцирају" потурчењаке! Ко су ти људи који имају храброст да овако понижавају Србију? То су они које су нам бирали за политичку "елиту".  То су они који су држављани Србије, а мрзе и Србију и Србе. То су они које знамења ове земље "нервирају"! А шта је са Србима у сопственој држави? Ми морамо да пазимо, као што су нас генетички инжењеровали у титиној Југославији, да никога "не увредимо".  Пошто их вређамо и самом чињеницом што смо Срби и самом чињеницом што постојимо, онда да би се "искупили" треба да им буде дозвољено све, а ми смо "добри" Срби, ако то оћутимо и трпимо. Они немају аутоцензуру. Нама су је у гене уградили! Е, доста је било ..... Коме се не свиђа у Србији, нека иде тамо где му се свиђа и где ће да му буде лепо. Па нека му дете пева америчку химну, на почетку сваког часа у школи и нека у дворишту диже америчку заставу, када су му српска химна и застава изазивали "неурозу"! Али ко ће то да им каже? Нико од оних на председничкој изборној листи!

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (3)

Србија, после Румуније, има најмањи у Европи нето просечан приход пунолетних грађана

Извор ЕурАктив Аутор С.В.

Бајке су лепе. Бајке су успављујуће. Бајке имају лепу причу. Бајке имају срећан крај. Бајке нису истините! Браћа Грим су чувени немачки приповедачи бајки. Ханс Кристијан Андерсен је причао најлепше бајке у Данској.  Рудолф Ерих Распе, није писао бајке. Он је писао лажи. Писао је Барона Минхаузена. Негде у овом свету треба да тражимо  место Александра Вучића. Он каже да је политичар, али према ономе што говори налази се негде између Распеа и браће Грим, односно Андерсена. Истине ради, није једини на политикантској позорници у Србији. И друго "политичари" могу, пре да конкуришу за награде из области дечије књиге, него за неку озбиљну награду за политичко деловање.   Жалосно је што српски бирачи нису деца, али они који се одлуче да изађу на биралишта углавном одлуку о томе за кога ће да гласају доносе на основу прича "од Андерсена до Распеа".  Зато, ево неких неоспорних чињеница, а нека сваки "бирач" упореди ове податке са бајкама и минхаузенштином којом га са свих страна заливају......

СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА ...

ПРОГЛАС
Конфедерације слободних синдиката и реалан страх прекаријата

Извор Данас  Оригинал: Учитељ незналица и његови комитети

Прекарни радници (или прекаријат - неологизам створен комбинацијом ријечи precarius лат. несигуран и завршетком -ијат из појма пролетеријат) су радници који пате због прекарности, тешке опстојности у животу без предвидљивости или сигурности, који утјече на материјално или психолошко стање. Главна карактеристика прекарности је несигурност, рад на одређено вријеме, повремени и привремени рад, и ниска или никаква радна права и заштита. То су сезонски радници, радници на црно, слободњаци који живе од хонорара, уговорни радници, они који обављају повремене послове преко разних агенција, стручњаци који раде по пројектима... За разлику од генерација из раздобља социјалне државе у Еуропи, које су могле рачунати на тешко стечена радничка права и социјалне угодности као што је стално запослење које им је осигурало мировинско и здравствено осигурање, дефинирано осмосатно радно вријеме, годишње одморе, слободне викенде и синдикално организирање, данашњи радник постиндустријског глобалног капитализма често може рачунати само на перманентну несигурност. [Wikipedia] Збогом пролетаријату, стигао је прекаријат. Нова класа повремено и привремено запослених, слабо плаћених и радно незаштићених, зачета је у дивљем браку неолиберализма и глобализације.  Налазимо се пред самим председничким изборима. Сви, који се боре у српској политикантској арени, за ову високу позицију, чувара Државе причају оно што "циљне групе" њихових бирача желе да чују. При томе не мислим на гласаче Србије, већ на оне центре моћи на чију подршку рачунају и/или чију подршку желе да задобију. Један би да "призна Косово", други ће од целе Србије да направи планину, трећи ће да повећа пензије и плате у "јавном сектору", али тек од јесени, четврти је "приватно против NATO", али "ако буде обављао високу функцију", може да буде и за, "ако је то у интересу Србије", пети "разуме све наше проблеме" иако је млађахан, што би народ рекао "још дупетом траву пасе", шести се куне да ће да реши илегално печење ракије .... и така, на така ... Оно што нико нити прича, нити сме да прича, је УДРУЖИВАЊЕ!.  Удруживање у задруге, односно задругарство и синдикално удруживање!!! Организовање "малих" за заштиту од "великих". У овој земљи смете чак и премијера да назовете припадником LGBT популације и то у најдиректнијем пежоративном смислу, али никако не смете да поменете штеднокредитно задругарство! У овој земљи где сме и директор да буде председник Синдиката и то у високошколској установи, право синдикално удруживање је у корену гушено. Ко то директно спречава? Сопствени страх! Страх од сопствене власти, коју "смо бирали"! Страх од губитка кавког таквог посла, у земљи у којој је реално хлеб драгоценост, а која надреално "бележи привредни раст" и "излазак из кризе". Постали смо роба, коју продају они које бирамо белосветским и домаћим "инвеститорима"! Маса намерно све слабије обазованих људи, предвиђена да јефтино ради, послове које нико неће да ради у "развијеном свету", за страног или домаћег газду. Маса која је деценијама градила и улагала у себе и своју децу да би створила оно што се данас јефтино крчми. Што крчме деца и унуци оних  који су наше очеве и мајке терали на самоодрицање да би им деца живела у "богатом друштву". Лагали су им очеви и дедови. Лажу и они. Неправда је постала начин живота. Правда је забрањена тема, коју нико не помиње, а камо ли ради нешто да би се она успоставила. Ко нам је распродао државу и ко је од нас направио робље? То је тема и ових и свих других избора. Да би смо о томе говорили, прво треба да извојујемо - СЛОБОДУ! У земљи, коју воде они које бирају инострани центри моћи, то ће тешко да се освоји на "демократским изборима", у којима је понуда контролисана. Резултат је најчешће да "немамо за кога да гласамо". И опет Јово наново. Докле? Времена је све мање. Бајке и магла су једно. Чињенице су друго. А оне су - Венецуела прва, Србија осма по Индексу беде. Да ли је страх пред садашњим насилништвом јачи од страха пред судом будућих генерација? Докле мислимо да нечињењем, од наше деце и унука правимо пуке сиромахе и робове и пре њиховог рођења?

БАЈКЕ И СТВАРНОСТИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

Бошко Обрадовић је обичан човек

Пише ЛиманГерила

Прича о систему владања однарођене државе (2).  Земљу Србију деценијама прате "Строго контролисани возови" на политичкој сцени. То значи да су политичари у Србији добро воспитани и да треба да питају старије за све што раде. Емисија "Ћирилица", ТВ "Хепи", 09. јануар 2017. - Миломир Марић "Зашто је Ангела Меркел пустила Тадића и Јеремића низ воду?". Ивица Дачић, не видећи ништа чудно у томе да "Меркел пушта низ воду људе из српског политичког руководства, "... "они нису поштовали њено саветодавно мишљење"!!! Иста емисија о "преговорима" са Шиптарима - Марић "Да ли вам је неко претио?", Дачић "нису нам претили, али су нам рекли да водимо рачуна да не угрозимо своју политичку каријеру"!!! Ко је онда тај спољни чинилац који може да "угрози политичку каријеру", политичара једне суверене државе? Председнички избори су на прагу. Опозиција, па и Двери, који пледирају да буду перјаница националне опозиције, иако су "нови на политичкој сцени". Они се обраћају бирачима и понашају као да смо слободна и независна држава у којој не постоји шанса да спољни фактор "утиче на политичке каријере" политичара.   Да ли такво понашање игнорисања ноторне чињенице да је Србија "меко" окупирана држава и да бирачи нису ти који утичу на "каријере" наших политичара, знак саучесништва?

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА - ПОЧИЊЕ ПРЕДСЕДНИЧКА КАМПАЊА

Стаматовић жестоко критикује Вучића и Николића

Извор Портал "Правда"

Почела је изборна кампања у Србији. Са једне стране "авиони и ракете", са друге немамо више ледоломце да отчепимо Дунав. Онда "српски воз" за Косовску Митровицу, а од Суботице до Прокупља се путује возом два пута дуже него авионом до Америке. Шиптари ваде "дуге цеви", ми им градимо ауто-пут. Градимо "економски напредак" на "страним инвеститорима", "подршци пензионера" и "отварању поглавља", а живи се бедно, средњи слој је уништен, млади одлазе, обећања у бољи живот се доживљавају као лажна.  То види једна Србија. Друга Србија види премијера који се труди, који неуморно "разговара са страним инвеститорима", води "мудру и избалансирану политику" и слично. Ове две Србије се посебно пробуде пред изборе. То значи "свако мало", јер код нас су избори као аспирин, "три пута на дан". У то вруће предизборно време једна Србија не штеди другу Србију и обрнуто. Као на тенис мечу, лоптица се пребацује у противничко поље, жестоко се напада и брани. На крају обично буде по оној народној - Тресла се гора, родио се миш! Овде преносимо изјаве преседичког кандидата Милана Стаматовића, председника општине Чајетина, који жестоко критикује политику председника Србије и вероватног кандидата за још један мандат Томислава Николића и председика Владе Србије Александра Вучића, кога "многи наговарају" да се кандидује за председничко место.

ЗАМЕНОМ ТЕЗА ДО ИЗМЕНЕ УСТАВА

Од избора један путић,

води на једну страну

Неко је негде и некад зацртао да је Србима потребна "чврста рука". Тај "неко" је инсталисао ЈБ Тита. Тај "неко" је тако научио и садашњег "лидера" Србије. Претходни нису били довољно "чврсти". Најзад је прави човек, на правом месту. Сами смо га изабрали.
Председник техничке Владе господин Александар Вучић је, поводом британског референдума о изласку ове земље из ЕУ, рекао да "Може референдум, кад ме победе на изборима"! 

Замена теза којом се господин Вучић служи показује да смо као народ дубоко потцењени од стране оних које смо бирали.

"Иако сам сигуран да би се грађани Србије слично изјаснили као Британци, сигуран сам и да желе бољу будућност, и зато остајемо на путу ЕУ", рекао је Вучић на ванредној прес конференцији поводом исхода британског референдума. Ерго, господин Вучић је "сигуран" да би се грађани Србије изјаснили против уласка у ЕУ, али је и "сигуран" да желимо и бољу будућност. Резултанта исказа је да су грађани Србије недозрела, приглупа маса која зна шта жели, али нема појма како да те жеље оствари, или бар не зна прави пут до њихових остварења. Ништа зато, ЈЕДАН међу нама препознаје пут! Он зна за све нас! Одвући ће нас тим путем, јер му се може, бирали смо га.

5.12% ИЛИ 5.03% - „КОСОВО“ ЈЕ ВЕЋ У УЕФА, А СРБИ СЕ И ДАЉЕ ПРЕБРОЈАВАЈУ!

Коалиција Двери-ДСС је најзад угурана у Парламент, на велику радост Санде и Бошка. Док се дама у овом двојцу са кормиларем некако и уздржавала, Бошко је све поцупкивао од среће. Остаје питање шта је допринело да они који одлучују о резултатима избора у земљи Србији, омекшају и дају скупштинску трансфузију коалицији званој Патриотски блок. Да ли је то отворено писмо очајног Обрадовића, Александру Вучићу и то не у својству председника Владе, већ у својству „председника Српске напредне странке“? Тон отвореног писма потпуно одудара од агресивног и неконтролисаног понашања Обрадовића у „Дугој ноћи бројања гласова“. Можда је ова изненада нађена помирљивост и култивисаност утицала да срце „Великог брата“ српског изборног ријалитија мало омекша. Можда.

ИЗБОРИ 2016 - КО С' ЂАВОЛОМ ТИКВЕ САДИ О ГЛАВУ МУ СЕ ОБИЈАЈУ

Како каже јеврејска клетва - Да Бог да имао, па немао!

Ко зна шта се нама спрема? „Некоме“ су ови ванредни парламентарни избори 2016., у земљи Србији, како се чини, веома важни. И то не једном „некоме“, него више њих „некоме“. Давно се неки нису играли са изборима, на начин коме смо сведоци ових неколико дана. Ово се односи на све „неке“ и видљиве и невидљиве, али наслућене. Ово се односи на све странке, осим „владајуће“. За њу је било сасвим извесно да ће да „растури“, само није било познато са колико. Било који проценат од 45 – 100% је био у игри.

E PLURIBUS UNUM

Завршени су и ови избори 2016. Ванредни. Непотребни Србији, али потребни владајућој странци Александар Вучић и остали. Ако судимо по порукама политичких странака пред ове изборе, онда су они - Срећа за Србију, имајући у виду да Ми немамо свијетло оружје, ал` имамо срце у јунака, зато Идемо, пошто Србија побеђује, ако узмемо Србију у сигурне руке, јер Реч је о поштовању става Живети нормално, живети сад,  а и Доста је било!

Када се овако „логично“ сложе и повежу изборни слогани странака делују складно и лепо се допуњују.

ВЕЧНИ ИЗБОРИ У ВИРТУАЛНОЈ ДРЖАВИ

Одржани су избори у земљи која "нема избора"!

У ствари нису одржани.

Још се "одржавају"!

Избори у Србији су почели јуче у 7.00, отварањем изборних места и почетком гласања. Сада је 6.06. Следећег дана! 

Резултати избора још нису познати!

„Рано јутрос“ Републичка изборна комисије је „обрадила“ 83% гласова.

Па на рачунаљку да су га сабирали, пешке да су носили џакове са гласовима, до сада би га обавили.

ДАН "ИЗБОРА" У СРБИЈИ - ИЗВЕШТАЈ СА ГЛАСАЊА

аутор: Коракс/извор: србијаданас.нет

Није "Тачно у подне", али је тачно у 7.00. Изборни дан у Србији је требао да почне. Мислио сам да кренем раније, будем на бирачком месту око 7.05 и да што пре обавим своју "грађанску дужност". Облачно јесте било, кад сам кренуо, чак је и нека кишица промицала, али је било пријатно пролећно јутро. Кад сам стигао на биралиште, које ми је било уписано у све четири цедуљице, колико сам нашао у поштанском сандучету на своје име, већ је било десетак људи који су чекали испред врата. Унутра, у учионици основне школе, је била нека гужва и мување. Тих "волонтера" тамо је било више од нас који смо тог тренутка чекали. Један их је организовао као "Хитлер из нашег сокака". Кратке реске команде, нису утицале на утисак општег хаоса који је тамо владао.

АНАЛИЗА - КАКО СРБИ ФОРМИРАЈУ СВОЈ СТАВ О ОДНОСУ ПРЕМА ЕУ

The following article is translated to English at the end of the text in Serbian.
Неки страначки прваци се рекли да су ови избори референдум „за“ и „против“ Европске уније. То значи да бирачи треба да одлуче на основу свог става, сабраног у већински став српске популације, на коју страну ће да кране српски брод. Па, да видимо став по овом стратешки важном питању за Србију и на који начин га формирају, они који треба да одлучују на референдуму.

На адреси http://www.tvojstav.com/ се налази електронски попуњена анкета о ставовима „за“ и „против“ ЕУ. Треба да се има у виду да се ради о малом узорку од 256 самоанкетираних, да је анкета рађена 2013. и да су могли да је попуне они који имају рачунаре, знају са њима да баратају и имају интересовање да прегледају овакве садржаје, што вероватно није просек српске популације.

1. У којој мери се информишете око дешавања у оквиру Европске Уније?

Око 36% испитаних се информише „интензивно“ до „веома интензивно“. Осталих 64% се информише „осредње“ до тога да се „не информише“. Према томе у категорију довољно информисаних да би било шта стратешко одлучивали спада, по сопственом изјашњавању, тек нешто више од трећине испитаних. Из којих извора се испитана група, укључујући и оне који прате „интензивно“ и „веома интензивно“, инфорише о питању о коме треба да одлучује на евентуалном референдуму?

КАКО НАС ДРУГИ ВИДЕ – УЛТРАНАЦИОНАЛИЗАМ И РУСИЈА СУ ОБОЈИЛИ СРПСКЕ ИЗБОРЕ!

Ево како други виде атмосферу непосредно пред српске изборе. Дописник новина „Ајриш Тајмс“ („The Irish Times“) за Централну и Источну Европу, Данијел Меклафлин (Daniel McLaughlin),се јавља из Београда.

У чланку од 20. априла 2016., „Ајриш тајмс“ пише:

Крајња десница је оживела, док председник владе Александар Вучић тражи да учврсти власт.

СРБИЈА ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

by REUTERS17 Apr 2016

Ултранационалисти су решени да се врате у српску Скупштину на изборима 24. априла, после неколико година одсуствовања, потпомогнути растућим незадовољством проевропским ставовима и мерама штедње премијера Александра Вучића