ПРОГЛАС
Конфедерације слободних синдиката и реалан страх прекаријата
Конфедерације слободних синдиката и реалан страх прекаријата
 |
 Збогом пролетаријату, стигао је прекаријат. Нова класа повремено и привремено запослених, слабо плаћених и радно незаштићених, зачета је у дивљем браку неолиберализма и глобализације. Налазимо се пред самим председничким изборима. Сви, који се боре у српској политикантској арени, за ову високу позицију, чувара Државе причају оно што "циљне групе" њихових бирача желе да чују. При томе не мислим на гласаче Србије, већ на оне центре моћи на чију подршку рачунају и/или чију подршку желе да задобију. Један би да "призна Косово", други ће од целе Србије да направи планину, трећи ће да повећа пензије и плате у "јавном сектору", али тек од јесени, четврти је "приватно против NATO", али "ако буде обављао високу функцију", може да буде и за, "ако је то у интересу Србије", пети "разуме све наше проблеме" иако је млађахан, што би народ рекао "још дупетом траву пасе", шести се куне да ће да реши илегално печење ракије .... и така, на така ... Оно што нико нити прича, нити сме да прича, је УДРУЖИВАЊЕ!. Удруживање у задруге, односно задругарство и синдикално удруживање!!! Организовање "малих" за заштиту од "великих". У овој земљи смете чак и премијера да назовете припадником LGBT популације и то у најдиректнијем пежоративном смислу, али никако не смете да поменете штеднокредитно задругарство! У овој земљи где сме и директор да буде председник Синдиката и то у високошколској установи, право синдикално удруживање је у корену гушено. Ко то директно спречава? Сопствени страх! Страх од сопствене власти, коју "смо бирали"! Страх од губитка кавког таквог посла, у земљи у којој је реално хлеб драгоценост, а која надреално "бележи привредни раст" и "излазак из кризе". Постали смо роба, коју продају они које бирамо белосветским и домаћим "инвеститорима"! Маса намерно све слабије обазованих људи, предвиђена да јефтино ради, послове које нико неће да ради у "развијеном свету", за страног или домаћег газду. Маса која је деценијама градила и улагала у себе и своју децу да би створила оно што се данас јефтино крчми. Што крчме деца и унуци оних који су наше очеве и мајке терали на самоодрицање да би им деца живела у "богатом друштву". Лагали су им очеви и дедови. Лажу и они. Неправда је постала начин живота. Правда је забрањена тема, коју нико не помиње, а камо ли ради нешто да би се она успоставила. Ко нам је распродао државу и ко је од нас направио робље? То је тема и ових и свих других избора. Да би смо о томе говорили, прво треба да извојујемо - СЛОБОДУ! У земљи, коју воде они које бирају инострани центри моћи, то ће тешко да се освоји на "демократским изборима", у којима је понуда контролисана. Резултат је најчешће да "немамо за кога да гласамо". И опет Јово наново. Докле? Времена је све мање. Бајке и магла су једно. Чињенице су друго. А оне су - Венецуела прва, Србија осма по Индексу беде. Да ли је страх пред садашњим насилништвом јачи од страха пред судом будућих генерација? Докле мислимо да нечињењем, од наше деце и унука правимо пуке сиромахе и робове и пре њиховог рођења? |
