КАКО ЈЕ ТО НЕКАДА БИЛО ....

''Ћорава кутија'':
''накот зрео за сјекиру''!

Аутор Часлав М. ДАМЈАНОВИЋ Извор

Да ли се историја понавља? Да ли  се она понавља свима? Да ли се само неким народима понавља, а други остављају историјске догађаје за собом? Да ли се поједини народи врте у историјском кругу, забасали беспућу из кога не могу да нађу излаз, док не нестану са ове планетарне позорнице? Да ли смо ми, Србљи, у тој категорији отписаних народа могу само да претпоставим, тек - нама се историјски догађаји и историјски периоди понављају. Ако се не сложимо да нам се баш понављају, можемо ваљда да се сложимо да бар "јааако личе", као што је прича о "ћоравој кутији" и "демократским" комунистичким изборима 11. новембра 1945., коју написа Часлав Дамјановић. Часлав М. Дамјановић, генерација 1932. Одрастао на Сењаку, Београд. Студирао Светску књижевност са теоријом књижевности код Војислава Ђурића и Рашка Димитријевића, прва генерација. Од 1959. до 1973. филмски редитељ и писац сценарија. После асистирања најпознатијим југословенским филмским редитељима Радошу Новаковићу, Саши Петровићу, Жики Митровићу, Соји Јовановић, Бошку Вучинићу, Фадилу Хаџићу и другима, сарадњи са Душаном Макавејевом, ко-режирању данских и норвешких филмова, и асистирању многим америчким филмским редитељима - режирао по свом сценарију први југословенски филм на енглеском језику, са Џорџ Монтгомеријем и најпознатијим југословенским глумцима Бомба у десет и десет. Филм је 1969. био номинован за Златни Глобус у селекцији страних филмова. Са Ричард Контеом и Рори Калхуном режирао амерички филм Операција Укрштени орлови по америчком сценарију, а онда поново по свом сценарију, режирао је америчко-југословенску копродукцију Последњи воз за Берлин, са Тај Хардином, Ацом Стојковићем и Џорџијом Мол. 1973. отишао је у САД где је у Торонту, у Канади, режирао по свом сценарију телевизијску серију о учешћу свесног и подсвесног у стварању сликара, Несагледива граница (The Frontier Remote). Од 1973. у Њујорку активно ради на националном фронту до 1983., када одлази у Вашингтон и до 2005. ради у Гласу Америке као продуцент, прво у југословенском а затим српском сервису. У Вашингтону Часлав припрема бројне конгресне презентације за конгресмена Филипа Крејна о Дражи Михаиловићу и Равногорству; активан је на националном пољу; и интензивно учествује у покушајима да се на федералном земљишту у Вашингтону изгради споменик Дражи Михаиловићу у знак захвалности америчких авијатичара спасених са Прањана. Истовремено, дуже од 12 година редовно је писao за чикашку Слободу, и друге листове српског избеглиштва, под псеудонимима Сања Живановић, Прањанин, Равногорац, и другим.  Од одласка у САД није се враћао у отаџбину.  У књизи на енглеском језику Звук чизама (Sound of Boots), на енглеском језику, анализирао је непријатељску улогу пропаганде у сатанизацији Срба током растурања Југославије. Онда је одлучио да прво објави ''Запис из Ђедове колибе'' на српском језику, па тек после тога ''Звук чизама'' на енглеском.

МАЛИМ ИЗМЕНАМА ДО ВЕЛИКИХ МАНИПУЛАЦИЈА

Медијуми манипулишу јавношћу
малим изменама наслова!

Избор текстова и коментари ЛиманГерила

Да су медијуми важна полуга манипулације јавности, није никакав ни новост, а ни тајна. Овом манипулацијом се служе сви, мада се за њу најчешће прозива и оптужује она политичка снага, која је на власти. У тим играма се служи лажима, полуистинама, извртањем истине, као и комбинацијама свега тога. Ипак, најједноставније и најчешће коришћена је полупревара насловима чланака. Полази се од тога да је наслов први ниво информације и да је често потпуно довољан ономе ко летимично прелази преко текста информације. Ево и примера. Референдум о Дану Републике Српске у Републици Српској и однос руководства Републике Србије према овом најављеном општем изјашњавању.

ТУРСКО-ЕУ ОДНОСИ ГЛЕДАНИ ТУРСКИМ ОЧИМА

Зашто Европа не може 
да дозволи да Турска клизне 
у ауторитативни хаос

пише BARÇIN YİNANÇ

Теорије завере противника председника Теџепа Тајипа Ердогана: "Пропали државни удар је ишао на руку Ердогану, па мора да га је он и планирао", није била изненађење. Оно што је било изненађујуће је да су те тврдње, које нису биле поткрепљене никаквим емпиријским доказима, долазиле од стране западних колега.
Ово уверење, међу неким иностраним посматрачима у Турској, је у донекле разумљиво. Ово је земља коју воле и боли их да је виде како клизи у исламски ауторитативни режим. Будућност њихове деце је у питању, тако да им емоције и антипатија према Ердогану оптерећује рационалну анализу.

ЗАМЕНОМ ТЕЗА ДО ИЗМЕНЕ УСТАВА

Од избора један путић,

води на једну страну

Неко је негде и некад зацртао да је Србима потребна "чврста рука". Тај "неко" је инсталисао ЈБ Тита. Тај "неко" је тако научио и садашњег "лидера" Србије. Претходни нису били довољно "чврсти". Најзад је прави човек, на правом месту. Сами смо га изабрали.
Председник техничке Владе господин Александар Вучић је, поводом британског референдума о изласку ове земље из ЕУ, рекао да "Може референдум, кад ме победе на изборима"! 

Замена теза којом се господин Вучић служи показује да смо као народ дубоко потцењени од стране оних које смо бирали.

"Иако сам сигуран да би се грађани Србије слично изјаснили као Британци, сигуран сам и да желе бољу будућност, и зато остајемо на путу ЕУ", рекао је Вучић на ванредној прес конференцији поводом исхода британског референдума. Ерго, господин Вучић је "сигуран" да би се грађани Србије изјаснили против уласка у ЕУ, али је и "сигуран" да желимо и бољу будућност. Резултанта исказа је да су грађани Србије недозрела, приглупа маса која зна шта жели, али нема појма како да те жеље оствари, или бар не зна прави пут до њихових остварења. Ништа зато, ЈЕДАН међу нама препознаје пут! Он зна за све нас! Одвући ће нас тим путем, јер му се може, бирали смо га.

СМРТ ДЕМОКРАТИЈИ – СЛОБОДА НАРОДУ!

Још мало, па ванредни избори. Пресудни. Судбоносни. Никад важнији. За кога? Па за оне који, сада већ више од деценије уништавају Србију, градећи себи удобан живот. Да је уништавају, показују економски и сви остали показатељи. Показује и живот становника Србије, који је све јефтинији, незапосленији и неквалитетнији. Да уништитељи живе све удобније и боље, показује најобичнији људски очињи вид. Они својим удобаним животом бестидно парадирају. „Клуб српских политиканата“ седи за трпезом, а свеколики народ им је на јеловнику. Вечито и неутаживо гладни, неоптерећени моралним регулама, по правилу преваранти и незналице, госте се нама већ 15 година.

Та пљачка се назива - демократија.
Та пљачка се назива – транзиција.