ЗАМЕНОМ ТЕЗА ДО ИЗМЕНЕ УСТАВА

Од избора један путић,

води на једну страну

Неко је негде и некад зацртао да је Србима потребна "чврста рука". Тај "неко" је инсталисао ЈБ Тита. Тај "неко" је тако научио и садашњег "лидера" Србије. Претходни нису били довољно "чврсти". Најзад је прави човек, на правом месту. Сами смо га изабрали.
Председник техничке Владе господин Александар Вучић је, поводом британског референдума о изласку ове земље из ЕУ, рекао да "Може референдум, кад ме победе на изборима"! 

Замена теза којом се господин Вучић служи показује да смо као народ дубоко потцењени од стране оних које смо бирали.

"Иако сам сигуран да би се грађани Србије слично изјаснили као Британци, сигуран сам и да желе бољу будућност, и зато остајемо на путу ЕУ", рекао је Вучић на ванредној прес конференцији поводом исхода британског референдума. Ерго, господин Вучић је "сигуран" да би се грађани Србије изјаснили против уласка у ЕУ, али је и "сигуран" да желимо и бољу будућност. Резултанта исказа је да су грађани Србије недозрела, приглупа маса која зна шта жели, али нема појма како да те жеље оствари, или бар не зна прави пут до њихових остварења. Ништа зато, ЈЕДАН међу нама препознаје пут! Он зна за све нас! Одвући ће нас тим путем, јер му се може, бирали смо га.

Избори су једно. Референдум је друго. Људи бирају на изборима људе и политичке групе, мерећи да ли је већа корист од штете. То значи да се у том мерењу узима читав низ питања у обзир - унутрашње и спољнополитичких, економских, социјалних, поређење са другима у изборној трци и тако све до личне симпатије и антипатије. Ако оно што нам се чини позитивно, према личним мерлима, преовлада оно негативно, онда доносимо оглуку.

Референдум је нешто сасвим друго. Референдумом се изјашњава за једно питање. Ту нема компензације и мерења доброг и лошег, као на изборима.

Ако би било како господин Вучић каже, онда референдум не би ни постојао. Само избори.

Овако "борбом против замишљеног непријатеља" и "лудака" у једном веома важном питању, председник техничке Владе показује или лично несхватање разлика између избора и референдума, или вређа интелигенцију народа. Ни једно, ни  друго није добра вест за српски народ и грађане Србије.

Застрашујуће је да се избори схватају као карта за потпуни апсолутизам и диктатуру, до следећих избора. Дакле, бирали сте ме, а сада има да ме слушате и трпите. 

Зашто?

Па, изјаснили сте се. Ко вам је крив!

"Влада Србије, која је добила велико поверење на изборима, зна шта је добро за наше грађане, а то је ЕУ."
Ма немојте, молим Вас, то да није тужно, било би смешно. Непристојно свакако јесте.
Нико из те владе појединачно, када би се ставио на било какве изборе (осим личног избора председника Владе) својим именом и презименом, не би "добио велико поверење". Не би добио "поверење" уопште. Зато је лицемерно да се каже да је "Влада Србије добила велико поверење на изборима".
Какво "поверење" је та Влада добила, види се по томе како се председник техничке Владе односи према институцији српске Владе. Мож' да бидне, не мора да значи.
Код нас се Влада саставља по принципу "Ђекна још није умрла, а када ће не знамо". То "када ће" зна само ЈЕДАН ЧОВЕК! Њега смо "бирали", па сад може све што хоће ... како рече, знајући нас "у душу" - "Срби воле да се деле по великим питањима", па кад већ "волимо да се делимо", онда најбоље да ЈЕДАН САМ ОДЛУЧУЈЕ О НАШИМ ЖИВОТИМА.
Ко?
Па ОНАЈ кога смо бирали.
Онај што нам каже да смо "у лудачком возу" (цит. Танјуг), ако се не слажемо са "ликом и делом" Цезара и који нам у лице скреше - Бирали сте и сада завежите! Доста је било демократије!

Проблем се појачава ако се у предизборној кампањи прича једно, а после избора се то заборави и уради нешто сасвим дуго.

Ко нам је крив када увек бирамо "стабилну и поуздану политику". Бирали сте - еве вам га!

Рецимо, пред изборе се каже "нећемо да смањујемо пенизије". Пензионери онда гласају за таког "борца за њихова права", па макар им се и не ишло у ЕУ-РОПСКУ Унију. Е, онда прођу избори, па изабрани скине пензије свим пензионерима "укључујући и своје родитеље", а ухвати их за руку и тегли их у "Европу".

И шта сад?

Дуло голо!

Ем, одоше пензије у Транталију, ем их онај одвуче у ЕУ! Оно што су хтели, нису добили, али зато добијају оно што нису хтели!

Па им онда каже "Може референдум кад ме победе на изборима". Па још "ја сам у предизборном програму рекао да не одступамо од ЕУ! Гласали сте за тај програм"

А грешни пензионер мисли "Море, нисам ја гласао за тај твој програм одвлачења у ЕУ. Ја сам гласао да ми не скинеш пензије!"
Нико га не чује. Тихо прича, од глади.
Какве сада све ово има везе са чланком који следи о Кумановском споразуму?
Па има. Нарочито ако се зна сабирање бројева до 10.
2+2
Посебно ако се кроз изјаву поводом исхода референдума у Британији види један профил и начин размишљања председника техничке Владе. Човека који све зна боље од "грађана Србије". Који се олако и без зазора служи површном заменом теза. Који опозициони став назива "улицом", јер је ОН "победио на изборима" намерно превиђаући да је добар део Србије гласао за ту опозицију тј. "улицу".

Ако "не дамо Косово", а идемо "ка ЕУ", шта ћемо то
"морати" да мењамо у Уставу, асистенте на факултету,
али министре у Влади Србије, господине Селаковићу?

Све ово је далеко од добре вести пред формирање нове Владе, која ће да буде формирана опет и наравно када господар Вучић то одреди. И опет исто. Једно се прича, друго се ради. Прича се о "стабилности", а Влада се не саставља "јер припремамо доочек кинсеког председника!!!". Дође он и оде, а Владе још нема у земљи која је "гласала за стабилност и поуздану политику"!
Заменом теза ће сутра да буде "забрањен" референдум по питању промене Устава Србије и статуса Косова и Метохије.
Сада већ "техничка" Влада најављује да ћемо "морати" да мењамо Устав, ако "желимо" у ЕУ-РОПСКУ унију! Па, зар не рече господин Вучић да је "сигуран" да би се Срби на референдуму изјаснили као и Енглези? Ако је тако господине Селаковићу, а познато је да "Вучић не греши", одакле Вама да "желимо" да идемо у ЕУ?
Но, да не почињемо расправу са министром Селаковићем. Он је победник у говорништву!
Шалимо се, али оно што нам се најављује није за шалу и буди озбиљну забринутост. Посебно када видимо КО то највљује и какви су то људи.
А већ је почело......

И сада "ми" као "преговарамо" са Шиптарима ..... "у циљу унапређења сарадње" .....

Сретоше се јуче Рама (није маргарин) и Вучић "на маргинама" конференције "значајних ЕУ нација" (како су скромно сами себе назвали) и држава "Западног Балкана". Шта је Рама обећао Вучићу није наведено ни уопште, а камо ли таксативно. Вучић је обећао аутопут, бољу сарадњу, "организовање скупова", авио линију и то још "од Београда ка Приштини". Шта има он са Рамом да говори шта ћемо ми у Републици Србији да радимо унутар својих граница!? Није му ваљда Рама обећавао пут од Корче до Елбасана, па да и он буде фини?
Истина ако већ правимо пут и авио линију, онда би добро било да иду од Београда све до СКАДРА!
Да се повежемо са нашом десеткованом и измученом браћом што остадоше у Шиптарији вољом "великих" сила 1912.
Да ли је Вучић са Рамом говорио о њиховом положају?
Можда ово није у баш популарно ако хоћемо да "унапређујемо односе у интересу Срба и Албанаца".
Ти односи се унапређују само када Шиптарима "идемо низ длаку" и ако се не бунимо много када нам пуштају дрон са заставом "велике албаније" на препуном стадиону и у току званичног међународног фудбалског сусрета. Када "преговарамо" са ратним злочинцима и правимо се да то не видимо, када заборавимо Хероје Кошара и Одбране Косова и Метохије.
Какав "договор" уопште може да се постигне са оним ко хоће да ти узме земљу? Ко ти пали цркве  и уништава гробља? Сатире трагове твог постојања на отетој земљи. Сатире твој народ.
Какав "договор" може да се постигне са Шиптарима који седе у америчком крилу и имају Севернатлантски пакт иза себе?
Какав "договор" може да се постигне са вероломним Шиптарима, који сматрају да је сада њихов тренутак и да имају заштиту силних и моћних?
И то "договор" где је посредник окупатор!
И сада смо ту.
Ако је веровати "Вол Стрит Џурналу" од 8. маја 2015. и господину Лоренсу Норману, наш председник Владе је тада и то ПРЕ ИЗБОРА најавио "Serbian Prime Minister Aleksandar Vucic has signaled he could propose changes to the country’s constitution that would include stripping out a reference to Kosovo as a Serbian province and could help its bid for European Union membership." (оригинални исказ).
Е, драга браћо и сестре, који сте учили руски, немачки или француски током формлног школовања, иили једноставно нисте учили енглески, то значи следеће - Председник владе Србије, Александар Вучић, је најавио да би могао да предложи измене државног Устава, које би укључиле брисање чланова који одређују Косово као покрајину Србије, што би повећало шансе за чланство у Европској унији."
Ова изјава је прошла неприметно у јавности Србије, јер је прошла неприметно за нашу "седму силу". Није ни чудо. "Бирали сте, сада трпите".
Дакле, поштовани господине председниче техничке владе Републике Србије, ово нисте јасно и гласно навели у предизбоној кампањи за ове последње изборе.
Да смо то знали, можда би то многима био разлог да не гласају за Вас, укључујући и један број чланова Српске напредне странке!
Можда би овај део Вашег "програма" који је остао јасно неисказан, превагнуо.
Зато није поштено да се одлуке бирача, засноване на медијумској манипулацији и пећуткивању комплетних намера, сматрају референдумским изјашњавањем.
Одлука о уласку или не у Европску уније МОРА да буде референдумска!
Боље рећи ТРЕБАЛО је да буде референдумска, јер можда је та референдумска одлука сада већ закаснила. Референдум је требао да буде одржан пре почетка преговора о придруживању Србије Европској унији. Сада када смо се економски везали за ЕУ, када смо законску регулативу прилагодили ЕУ, која је сврха референдума? Ово је већ свршени чин. Рањена, опљачкана и већ четврт века лоше вођена Србија не може сада да се тек тако одвеже од ЕУ без великих економских, социјалних, па последично и политичких процеса.
О сврсисходности референдума, дакле, може да се трезвено дискутује, али не на начин - "већ сте гласали, бирали сте ме, па не дам референдум", нити избори могу да се мешају са институцијом референдума, па макар сви ми били "у лудачком возу"!
И узгред, у изјави коју је пренео Танјуг се наводи - "Mожете да ме победите на изборима, можете да ме убиjете".
Што се избора тиче не једнима ћете сигурно да будете побеђени. На то можете са сигурношћу да рачунате. Ничија није горела до зоре. И Черчил је изгубио прве послератне изборе после свих заслуга које је имао за Британију током Другог светског рата.
Што се "убијања" тиче, не знам у каквој земљи Ви мислите да живите и са каквим се људима сусрећете, али огромна већина грађана Србије су честити, поштени, домаће васпитани људи, који су без своје кривице опљачкани, понижени и обесправљени здруженом акцијом споља и изнутра. И све то трпе. У "неким другим земљама, које гласају за идиоте" (!?) би већ давно "летело перје". Зато немојте да нас третирате као "Дивљи Запад" и криминалце. Није поштено. Понашање правог Србина није мучко убиство, никада није ни било, већ презрење "докле је колена". А, то је много страшније.
Онај, међу Србима, ко угаси воштане свеће које је Царица Милица оставила у манастиру Високи Дечани да је упали рука ослободиоца Косова и Метохије и осветника Косова, а које је упалио Александар I Карађорђевић, тај ће да заслужи презир и на њега и све његове ће да падне Косовска клетва "рђом капо, док му је колена".
А чланак који следи треба све који су заборавили да подсети шта каже Кумановски споразум, који Запад игнорише и јасно је зашто, али зашто га игноришу "они које смо бирали", е то баш није сасвим јасно! Или, можда, јесте ....

ЛГ| 5. јул 2016.

Кумановски споразум
16 година касније

Главна одредница Резолуције 1244 јесте да је Косово саставни део Србије. Србија није признала и не треба да призна ту независност. Нико нема мандат народа да се сагласи са отцепљењем дела територије, поготову што је та територија и међунарoдним документом, то јест Резолуцијом, дефинисана као саставни део Србије, каже генерал Бранко Крга.

 Потписивањем Кумановског споразума 9. јуна 1999. године прекинуто је НАТО бомбардовања СР Југославије и дошло је до повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије. Важније од тога, из овог документа произашла је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која и данас важи за једину „копчу“ Србије и Косова у међународном праву.

Генерал у пензији Бранко Крга, који је као начелник Војнообавештајне службе Војске Југославије 1999. године у Куманову присуствовао потписивању овог споразума, каже за Спутњик да је овај споразум донет у тешко време кад је требало да се заврши рат који је НАТО водио против тадашње Југославије. Како каже, најважнија позитивна страна тог споразума је што је рат заустављен, док као негативну страну наводи последице очувања територијалног интегритета тадашње СРЈ, односно Србије. „Наравно да смо ми који смо тада учествовали у доношењу тог споразума били свесни свих ризика и опасности које је носило његово потписивање, али смо исто тако били свесни и великих опасности уколико би се рат наставио“, каже Крга. 

Резолуција 1244 

Он додаје да кад би се и данас, после толико времена, нашли у истој ситуацији и када би био у позицији да одлучује, увек би се одлучио за споразум којим би се зауставио рат и који би довео до тога да се политичким средствима решавају проблеми. Генерал Крга сматра да је споразум као такав реализован, али подсећа да Резолуција 1244 СБ УН која је проистекла из њега — није.

„Нису кључни ови војнo-технички аспекти споразума, јер су мање више реализовани, али политички аспекти који су пре свега изродили Резолуцију 1244, нису до краја спроведени, због чега су се неке ствари после тога одвијале на штету наше државе и народа“, тврди он. Он каже да не жели да лицитира ко је крив за то, напомињући да ту има свега — од наше политике до међународних чинилаца који су у томе учествовали, додајући да би данас ситуација била другачија да се Резолуција спровела до краја. 

„Главна одредница те Резолуције јесте да је Косово саставни део Србије. Србија није признала и не треба да призна независност Косова. Нико нема мандат народа да се сагласи са отцепљењем дела територије, поготову што је та територија и међународним документом, то јест Резолуцијом дефинисана као саставни део Србије“, каже Крга. 

Погром, независност, Бриселски споразум…

Tоком ових 16 година дошло је до масовног исељавања Срба са Косова, нелегалног проглашења косовске независности и „мартовског погрома“ 2004. Напади на Србе и њихову имовину су готово свакодневни.

У међувремену, потписан је Бриселски споразум између Београда и Приштине, чији представници воде дијалог о нормализацији односа, што је предуслов за европске интеграције Србије.

Међутим, међународне снаге, које је требало да гарантују безбедност Србима који су остали на Косову, нису то успеле јер је дошло до великог исељавања Срба, посебно након „мартовског погрома“ 2004. године, када су Албанци организовано напали Србе на Косову, палећи њихове домове и цркве.

Споразум су на војном аеродрому код Куманова потписали британски генерал Мајк Џексон у име међународних снага Кфора, генерал Војске Југославије Светозар Марјановић у име владе СР Југославије и генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић у име владе Србије. Дан после потписивања споразума, престало је НАТО бомбардовање Југославије које је трајало 78 дана, а снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су повлачење са Косова и Метохије.

Повлачење Војске СРЈ је, у складу са споразумом, трајало 11 дана. У јужну српску покрајину упућено је 37.200 војника Кфора из 36 земаља са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак више стотина хиљада албанских избеглица, док се не дефинише најшири степен аутономије Косова, у складу са Резолуцијом 1244.

Зона безбедности
Кумановским споразумом створена је и Копнена зона безбедности која је формално још на снази, а чија је дубина пет километара од административне линије покрајине и централне Србије.

До 2001. године у овој зони су могли да се налазе само лако наоружани припадници полиције, а од окончања сукоба на југу Србије, у њој се налазе и припадници Војске Србије. Ради повећања безбедности, јединице Војске Србије и Кфора организују заједничке истовремене патроле.

Споразум је дефинисао и Ваздушну зону безбедности која је 1999. године дефинисана на 25 километара, а 2001. је смањена на пет километара, од административне линије у дубину територије централне Србије.

Одлука о агресији на СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СР Југославија је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

У НАТО бомбардовању СР Југославије, које је почело 24. марта 1999. године, погинуло је више од 2.000 људи, а готово 5.000 је рањено. Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

Извор: Спутњик Србија| Аутор: Бранкица Ристић| Оригинално постављено: 9. 06. 2015.