СРПСКИ И ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОНОС НЕСТАЈЕ У ИСТОРИЈИ

Легендарно југословенско
аутомобилско предузеће одлази
у историју

пише МИЛИВОЈЕ ПАНТОВИЋ

Коначно затварање, већ дуго нефункционалне фабрике аутомобила "Застава" у Крагујевцу је многе Србе остаило у жалости, јер је део њихове историје дефинитивно завршен.

Аутомобили - некада популарни у целој Југославији - се већ годинама не производе. Међутим, "кључ у браву Фабрике" - коју је српски суд пресудом ставио прошле недеље - означава коначан раскид са нечим за шта неки верују да је била "боља прошлост".  Компанија "Застава Аутомобили" из Крагујевца је објавила банкрот прошлог четвртка, због растућих дугова и пошто јој је рачун у банци био под блокадом већ 701 дан.

Легендарни "Фића" FIAT/ZASTAVA 750 - југословенски "Folksvagen" - народни аутомобил, знак социјалистичког стандарда - још увек има бројне клубове љубитеља у Европи са неколико хиљада чланова.

Привредни суд у Крагујевцу, делујући према предлогу Министарства економије, отпочео је поступак банкрота на основу губитака у Застави, који прелазе 410 милона евра.

“Фабрика је изграђена у поратном периоду педесетих година, после Другог светског рата и како смо градили Фабику у моделе аутомобила, тако је Фабрика градила нас" sрекао је Славољуб Батавељић, председник "Клуба љубитеља Фића" и бивши радник фабрике "Застава". "Фабрика је имала огроман утицај на град Крагујевац, који је почео да се развија чим је Фабрика отворена", додао је.

Педесетих година, "Фића", мали ауомобил моделован према италијанском аутомобилу Фијат 600 (FIAT), је постао симбол модернизације и успеха новог социјалистичког југословенског друштва.

До 1985-те, скоро милион “Фића" је сишло са производних трака "Заставе" и метафорички је ставило југословене на четири точка. Батавељић је рекао за БИРН да коначно затварање Фабрикке је био, за њега, веома емоционалан догађај.

Око 300 бивших радника је тражило заостале плате које им Фабрика дугује, у вредности од око 120 милиона динара (око милион евра). Они траже неисплаћене плате од 1997 до 2001.

Бивши радници траже одлагање поступка банкрота док се не установи права вредност Фабрике, сматрајући да је та вредност много већа од приказане.

У време затварања, Фабрика је спала на само три запослена. Пре међународних санкција и почетка рата у Југославији, 1989., било је запослено 13.500 људи и производили су 220.000 возила годишње.

Све се изменило деведесетих, када је због санкција и рата, Фабрика престала да ради и Крагујевац је постао познат као "долина глади".

The first Serbian/YU car in full - ZASTAVA 101 - famous "Stoyadin". The peoples standard in Socialistic Federate Republic of Yugoslavia had grown, so were automobiles. "Stoyadin" successfully replaced popular "Fica".  

Имовина и опрема "Застава Аутомобила" су, 2008., пребачени новој компанији "Фијат Србија" (Fiat Serbia), тренутно Фијат Крајслер Аутомобили Србија (Fiat Chrysler Automobiles Serbia), док су дугови и вишак радника остали у "Застави".

"Застава" је била један од великих симбола бивше Југославије, јер је аутомобиле ове фабрике возила, не само, већина одрасле популације старе Југославије, већ су биили популарни на целом Балкану, па и шире.

У овом региону, још увек постоје клубови љубитеља, који славе аутомобиле произведене у овој Фабрици, посебно Заставу 750, или "Фићу".

Батавељић каже да је основао Клуб љубитеља 2005., не само у знак сећања на легендарног "Фићу", већ да очува сећање на све моделе који је фабрика "Застава" производила.

Производња "Фиће", првог модела Фабрике, је почела 1955 и прекинута 1985.

Флаша за ракију у облику "Фиће"

Старе Нишлије знају следећу анегдоту везану за популарног "Фићу". Крагујевчани су били веома поносни на "свог Фићу". Тако је, на манифестацији "Сусрети градова Србије" у нишкој Тврђави, почетком 60-тих година прошлог века, тадашњи градоначелник Крагујевца, свечано на бини, уручио домаћину градоначелнику Ниша флашу ракије у облику аутомобила "Фића" - чиме му је поручио да они имају "Фићу", а Нишлије јок. 

На то је градоначелник Ниша, који није имао ништа у рукама да узврати поклон, почео да копа по џеповима и после краћег времена извукао кликер и поклонио га градоначелнику Крагујевца - дакле, ви имате "Фићу", али ми имамо "кликер" - што би се данас рекло "креативно размишљање" (не копирамо од других). Ова шаљива размена порука у виду "поклона" је насмејала целу нишку Тврђаву, а Нишлије су је дуго препричавали. (додано од стране ЛГ)

“Људи данас не могу ни да замисле какав напор су сви радници учинили у изгрдњи Фабрике. Када је Фабрика отворена, нико није био посебно обучен за врсту рада која га је чекала, тако да је све учено у ходу” присећа се Батавељић.

Остварење сна! Yugo "America" - "Рђава каросерија, одлично иде!". Југоловенски покушај да се "освоји" америчко аутомобилско тржиште резултовало је са око 150.000 продатих возила, неколико холивуских филмова у којима се Југо Америка појављивао, мноштва шала које су Аммериканци правили на рачун Југа, али и пар клубова љубитеља овог аутомобила. У сваком случају били смо на том тржишту, где није лако да се пробију произвођачи аутомобила! 

Батавељић каже да је возио Фиће по целој, сада бившој, Југославији. У време годишњих одмора, сећа се, људи су паковали целе породице у тај малени аутомобил и возили се до мора или где год да су проводили одмор.

“Организовали смо фестивале "Фића" и свих осталих "заставиних" возила, током 12 година,  у Крагујевцу, али сада се ширимо. Сада се фестивал назива "Балкански Фића фест". Људи из свих држава екс-Југославије долазе на наш Фестивал, чак и из Француске и Швајцарске." прича Батавељић.

Скоро милион "Фића" је укупно направљено - рече он - и тај ауто заслужује сопствени споменик, због знатног утицаја на културу и економију у Југославији.

Последњи напор државе којој је било суђено да се распадне, што нисмо знали у то време. YUGO FLORIDA, досезање границе квалитета, луксуза и доступности.  

Батавељићев Клуб заљубљеника је сакупио око 3000 потписа за петицију којом се захтева да овај симбол давно нестале државе и њене културе овековечи на једном од градских тргова.

Извор: БалканИнсајт| Aутор: Миливоје Пантовић| Оригинало постављено: 25. јула 2016.