НАТО ЗАВЕРА - ХЛАДНИ РАТ НИЈЕ ВИШЕ ХЛАДАН

Варшавски коминике -
Завера NATO вођа да учине акт агресије према Русији

Кристофер Блек 

Био сам бланилац већи део свог радног века и нисам навикао да прикупљам доказе за тужилаштво, али околности су ме подстакле да отворим досије за тужиоца Међународног кривичног суда, или можда неког будућег грађанског трибунала, који би садржао доказе да су   вође NATO-а криви за најтежи злочин против човечанства, злочин агресије. Желео бих да поделим са вама неколико кратких запажања од интереса за тај досије, да би их сами размотрили. 

Члан 8bis Римског статута, владајућег статута Међународног кривичног суда каже:

За потребе овог Статута, “злочин агресије” представља планирање, припрему, покретање и извршење, од стране особе која је на позицији са које може да контролише или управља политичким и војним акцијама државе, чина агресије који по свом карактеру,  озбиљности и обиму представља јасно кршење Повеље Уједињених нација.

NATO коминике (communiqué - званична изјава, прим. ЛГ) објављен 9. јула у Варшави, је директан доказ оваквог планирања и припреме, па самим тим и завере од стране вођа организације NATO да почине акт агресије против Русије, што би требало да буде предмет оптужнице пред Међународним кривичним судом против вођа војног савеза NATO, када би тужилац МКС био заита независан, што она није, и ако би чланови везани за злочин агресије били важећи, што се неће догодити до 1. јануара 2017., ако се догоди уопште, према члановима Римског статута. 

Ипак, техничка питања надлежности, која спречавају подизање оптужнице против NATO вођа, у овом тренутку,  не значе да је планирање и припремање чина агресије што чини садржај званичне изјаве организације NATO законски дозвољено, нити умањује моралну тежину злочина агресије одређеног Статутом и Нирнбершким принципима, за злочин агресије који је највећи ратни злочин. 

Према њиховим речима, написано црно на белом, у изјави коју су дали 9. јула, руководиоци организације NATO, сваки понаособ, као и сваки Генералштаб оружаних снага сваке државе чланице организације  NATO, су криви за злочин агресије. Чињеница да не постоји званично надлежно тело коме би они могли да буду приведени на суђење је неважна у поређењу са чињеницом да је злочин почињен. Они су непријатељи човечанства оптужени или не, суђени или не, они су међународни одметници који морају да буду препознати као такви и позвани на одговорност од стране сопствених народа. 

Докази њихових злочина постоје и пре овог саопштења и састоје се од дугогодишњих акција NATO снага, од када се Совјетски савез сам распао, као и војни савез Варшавског уговора, у договору са NATO, према NATO-Русија оснивачком акту (NATO–Russia Founding Act) из 1997., према коме NATO се не би ширио у било којој држави формалној чланици Варшавског уговора или Совјетског савеза, нити би тамо смештао нуклеарно наоружање. NATO је стално кршио овај споразум, од самог почетка, а крши га и сада, као организација, или кроз групе држава чланица. Починили су акте агресије против Југославије (агресија на Југославију се наставила агресијом на Србију, где NATO снаге подржавају шиптарске терористичко-криминалне групе и држе под окупацијом Аутономну покрајину Косово и Метохију, уз пљачку ресурса и етничко чишћење Срба - прим. ЛГ), Авганистана, Ирака, Либије, Русије (за време напада Грузије на Јужну Осетију и кроз подршку Чеченским терористичким групама које су деловале у унутар саме Русије), Украјине и Сирије. Сваки од ових чинова агресије су пратиле масивне пропагандне кампање, којима је покушано да се овим злочинима да оправдање и легитимитет.  Западни медијуми масовне комуникације су сви саучесници у овим злочинима, јер су уместо пружања информације људима што им је обавеза, они ширили пропаганду. 

Те исте силе су починили и још увек чине даље акте агресије против Демократске Народне Републике Кореје, Ирана и Кине, те стално појачавају планирање и припреме за агресију против тих народа.  Ови планову су, такође, изнети у коминикеу NATO, али најозбиљнија претња човечанству је постојећа непосредна претња Русији, ка чему је управљен основни део званичне изјаве. 

Изјава организације NATO је заправо објава рата Русији. Не постоји други начин да се она тумачи. 

Пре више месеци сам тврдио да је гомилање NATO снага у Источној Европи, NATO пуч за рушење Јануковичеве владе у Украјини, покушај да се дограби руска поморска база у Севастопољу, директан напад на украјинске цивиле, у источним провинцијама, који су одбили да прихвате NATO пуч, стална пропаганда против Русије као "агресора" и економски рат који се води против Русије под маском "санкција",  практично друга Операција Барбароса, инвазија Трећег рајха на Совјески савез 1941. Био сам неодлучан да то опишем на тај начин, али чињенице су биле ту и сада већ и други препознају ову аналогију као исправну (да се уважени господин Блек не љути, али Срби су ову "аналогију" схватили још пре четврт века, само што господин Блек не прати српске медијуме - прим. ЛГ).  И баш као што су вође Трећег рајха на крају сматране одговорним за своје злочине у Нирнбергу, тако ће да буду и вође новог Рајха, који Американци и њихове вазалне државе планирају да наметну свима нама. 

У ставу 5 званичног саопштења, као и у ставовима који следе, чини се први део њиховог злочина изношењем претпостављене "агресивне акције" од стране Русије, у којој су, у сваком случају, они стварни агресори. 

У ставу 15 они тврде, после некаквих бесмислица о "партнерству између NATO и Русије” да,

жале што, упркос поновљеним позивима Савезника и међународне заједнице, од 2014, Русији да промени курс, услови за успостављање партнерских односа тренутно не постоје. Природа веза Алијансе са Русијом и тежње ка партнерству ће да зависе од јасних, конструктивних промена у деловању Русије које показује на поштовање међународног права, обавеза и одговорности. Док се то не деси, не можемо да се вратимо "уобичјеним пословима" (ето, о поштовању међународног права, обавеза и одговорности говоре они који су поцепали СФРЈ кршећи међународно право, који су напали СР Југославију, суверену државу, чланицу УН, без објаве рата и без одобрења Савета безбедности УН, који су бомбардовали Србе у БиХ на основу монтираних повода, који су окупирали Космет и подржавају шиптарске терористе - прим. ЛГ).

Оно што они, наравно, подразумевају под тим да Русија "промени курс" је да чини шта јој нареде, а "поштовање међународног права" значи ништа мање него послушност NATO диктатима. Свет је видео шта се десило Југославији када је председник Милошевић имао три чисте да им каже да иду дођавола. Тада му је Медлин Олбрајт изнела дугу листу својих захтева, укључујући и окпацију Југославије од стране NATO снага, демонтирање социјализма, што је праћено избором - послушај или ћеш да будеш бомбардован.  Југословенска влада је имала право и храброст да се супротстави, те су вође NATO активисале костоломце, насилнике и убице који служе у њиховим оружаним снагама и почеле широко разарање једног од оснивача Покрета несврстаних.

Српски министар одбране Зоран Ђорђевић је водио
државну делегацију у Варшаву

Све смо то поново видели у Авганистану, који је нападнут под правним изговором да скрива наводног злочинца Бин Ладена, који никада није оптужен за злочин и који је деловао под армијском командом Сједињених Америчких Држава на Косову 1998-9, борећи се против југословенске владе. (Аутор под појмом "Косово", вероватно подразумева целу територију Аутономне покрајине Косова и Метохије, јер су побуњеници деловали како на Косову, тако и у Метохији - прим. ЛГ)

Слично смо видели и у Ираку, коме је наређено да преда оружје, које никада није имао и који је потом нападнут јаким ударом несразмерно огромних снага (“shock and awe”), приказом војне силе намењеном не само Ирају, већ и читавом свету. Ово ћемо да вам учинимо, ако не играте по нашим правилима.

То смо видели и у случају председника Аристида на Хаитију 2004., када су га амерички и канадски војници ухапсили држећи га на нишану и протерали га окованог у Африку, док се свет правио да то не види. То смо видели 2010., када је председник Лоран Куду Гбагбо ухапшен од стране Француза и бачен у блато Међународног кривичног суда (ради се о председнику Обале Слоноваче - прим, ЛГ).  То смо видели 2011., када је NATO уништио социјалистичку Либију и видимо то и сада када покушавају исто против Сирије и Ирака, Ирана, Северне Кореје, Кине и најважније, Русије.

Став 15 је ништа мање него диктат "покори нам се, или не можемо да се вратимо уобичајени пословима", што на крају крајева значи, рат.

Затим следи дуг низ ставова лажи и извртања истине о догађајима, при чему се за све окривљује Русија. Знају, наравно, они и сами да су то лажи и извртања истине, али  је суштина да су та саопштења настала у Вашингтону као средства пропаганде која ће да буди цитирана изнова и изнова у западним медијумима и које ће да помињу њихове дипломате и политичари у сваком говору.

Став 35 и следећи се односе на њихове планове за нову Операцију Барбароса, гомилање трупа у Источној Европи. Ини то називају Акциони план спремности (the Readiness Action Plan). Другим речима, свим тим ставовима оточињу њихови планови за припрему логистичких и стратешких капацитета за напад на Русију. Они то намеравају да ураде, сада је јасно, постављањем антиракетних система у Пољској и Румунији, а убрзо и на југоисточном боку Русије, у Кореји, што се ради са намером да осигура успех првог атомског удара, NATO нуклеаних снага, на Русију. Противракетни системи треба да пресретну сваку ракету одмазде лансирану од стране од стране преживелих у Русији. Међутим, како је председник Путин истакао, те ракете могу да се директно користе у офанзивне сврхе.

Они затим истичу да је нуклеарно наоружање важан део њихове стратегије и у ставу 53 кажу,

“Приступ NATO нуклеарног одвраћања се, такође, делимично ослања на атомском наоружању Сједињених Држава претходно постављеног у Европи и на оспособљености и инфраструктури које нуде Савезници који су у то укључени.”

Постоји бојазан да, скорашњим вежбама у Пољској и на Арктику, у којима су важну улогу играли ваздушни удари за лансирање атомског наоружања на Русију, као што су ракете са нуклеарном бојевом главом, Сједињене Америчке Државе и њихови NATO савезници планирају и припремају се за атомски напад на Русију. Ово је једини могући закључак, пошто је сасвим јасно да Русија нема никакве намере да нападне било коју државу у Источној Европи, нити било где, тако да су дата оправдања, да је присуство атомског наоружања у Европи у циљу одвраћања руске "агресије", утврђена лаж, па зато њихово присуство може да има само један разлог - користиће се за напад.

Доказ је пред нама, комплетан досије. Лежи на столу, скупља прашину, ником на корист, осим суду јавног мњења, а шта оно вреди ових дана? Међутим, можда ће тамо неко да га узме, да га развије и да га достави трибуналу, можда један од људи, за људе, постављен од људи, да суди онима који планирају да униште људе, који може да делује брзо, пре него што се завршна злочиначка радња почини против Русије, против нас свих. [превод са енглеског ЛГ]

Кристофер Блек  је правнихк међународног кривичног права из Торонта, члан је Удружења правника Горње Канаде и чувен је по многим познатим случајевима везаним за људска пава и ратне злочине, посебно за електронски магазин "Њу Истерн Аутлук."
The original source of this article is New Eastern Outlook Copyright © Christopher Black, New Eastern Outlook, 2016/Secondary Source: GlobalResearch/ Originaly posted: July 18, 2016/ GR posted: July 19, 2016.