ПРЕГОВОРИ О ПРИСТУПАЊУ ДЕЛА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ „ЕЛИТЕ“ ЕУ-РОПСКОЈ УНИЈИ

Ових дана све учестаније слушамо о "настављању преговора" о уласку у ЕУ-РОПСКУ УНИЈУ. Да би се у ту Унију ушло потребно је да се пређу одређени кораци. Ти кораци су потребни за путнике другог разреда ЕУ-РОПСКОГ воза. Они који путују првим разредом су се договарали на други начин. Договорили су се као људи, а не као господари и робови.

Оно што је, међутим, сигурно је да ту НЕМА НИКАКВИХ "ПРЕГОВОРА" и да нас наша руководећа политичка "елита" лаже!

То је више, по принципу "пуна школа ђака, ниоткуда врата". Лубеницааааааа!

Затворе они ове "наше" и издиктирају им шта има да се уради. Ови "наши" господари живота и смрти, али само код нас - који смо их "бирали" - седе тамо као беле лале и ко пише, ко 'вата белешке, а можда неко и памти. Највероватније већина спава на часу, ако се суди по томе како напредују када дођу назад у земљу Србију.

Ако им ови "диктатори" при томе нешто и објасне онда то ови "наши" што ни свој сопствени језик добро не знају, а знају да се ругају Њ.К.В Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу да "не зна српски", то називају "експланаторни скрининг"!

Лепо српско језико!

Али да се манемо бављењем "нашима", при чему не мислим на оне "Наше", него на ове "наше", па да и ми сами отворимо поглавља 23 и 24.

Срби знају да неће, или хоће у ЕУ-РОПСКУ унију, али свој став заснивају, најчешће, на ономе што им други каже. Рецимо да "према ССП-у морамо да продајемо наше оранице странцима! Неке "опозиционе" странке су то имале као предизборни слоган! Права је истина да у ССП-у на око 700 страна се нигде не помињу речи "пољопривредно земљиште"! Не поммиње се ни реч "земљиште"! Ни један, једини пут! "Не дамо земљу странцима!" и то само пред изборе, а то што "дадосмо банке странцима" то ником ништа! И то баш у време оних ДОС-оваца, који сада "не дају земљу странцима"! Одраше стране банке кожу с' леђа овом грешном народу. Шта каже? ".... Тата је репораграмирао дуг од 300.000 динара и узео још 300.000 динара кеша, без обзира на висину плате!" (реклама на Б92, упаво је слушам), а после када дођу "тати" да плене земљу, кућу ...., где су онда ти што "не дају земљу странцима"? У Скупштини! Опозиционишу у ресторану и ..... ништа не читају!
'Ајде што они не читају, мање-више. Ко(ј) те пита када почнеш да се дереш и патетишеш на трибини да ли ти то причаш онако "из главу", или си то негде мало проучио. Али би смо (пише се одвојено, за оне који мисле да је погрешно написано) ми зато требали да читамо. Да нас не воде као овце, куд им се ћефне. И позиција и ткз. опозиција. 

Зашто "ткз."? 

Па, зато што та опозиција пре личи на "лојалну конкуренцију" режиму, него на праву опозицију. Али то је већ трећа тема. 

За поглавља која ћемо да "отворимо" са ЕУ-РОПСКОМ унијом по систему "мож' да бидне, ал' не мора да значи", разни "аналитичари" кажу да су "тешка". Зато без много даљих коментара ево Вам драги ретки читаоци ових електронских страница, па сами просудите.

Поглавља 23 и 24
 О ЧЕМУ ПРЕГОВАРАМО?

Кораци који предстоје Србији до чланства у ЕУ:

• скрининг (изгледа да не знају српски да преведу) – можда „провера подобности“

• испуњавање мерила за отварање преговора

• преговори о 35 поглавља

• испуњавање мерила за затварање преговора

• потписивање Уговора о приступању

• референдум у држави која приступа

• ратификација Европског парламента и свих држава чланица ЕУ

• ступање у чланство ЕУ

Европска унија је ставила у фокус преговарачког процеса поглавља која се односе на правосуђе и основна права и правду, слободу и безбедност јер су то питања и области које су грађанима најважније. Суштина свих правних аката и планских докумената је управо владавина права. Она се обезбеђује тако што се поштују темељне вредности на којима је Европска унија формирана. Стога је важно да такав степен поштовања основних вредности достигну и државе кандидати пре пријема у чланство Уније.

С обзиром да области које ћемо детаљније објаснити, а садржане су у ова два преговарачка поглавља, имају прекогранични карактер и утичу и на права грађана ЕУ, то значи и да сва мерила морају бити у потпуности испуњена. Тако на пример, борба против организованог криминала не стаје на границама ЕУ или Србије, као ни контрола миграција ка Унији јер та питања треба да буду регулисана на адекватан начин и у нашој земљи како би и ЕУ заштитила своје границе. У овим поглављима постоји низ сличних примера који показују да је достизање високих критеријума нешто што ће донети добробит грађанима Србије, али такође и заштити права грађана ЕУ.

Како и зашто је дошло до раздвајања поглаваља 24 на два одвојена поглавља?

Као што је истакнуто у уводу, поглавље 23 је ново у преговарачком процесу. Његов садржај у претходним круговима проширења ЕУ био је разматран у оквиру поглавља 24 - Правда, слобода и сигурност. Но, како су правне тековине на подручју правосуђа и унутрашњих послова убрзано расла појавила се потреба поделе тог поглавља на два дела. То није било нимало лако спровести будући да се бројне теме из ове области међусобно преплићу. Претпоставка је да је подела начињена по критеријуму постојања правних тековина, односно дела где оне не постоје већ су дефинисане најбољим праксама. Тако су у поглавље 24 у начелу ушле оне тековине у којима су успостављена правила на нивоу Европске уније, а поглавље 23 обухвата питања која означавамо политичким критеријумима.

Издвајање политичких критеријума у засебно поглавље, поставило је пред Европску унију питање стандарда који држава кандидат треба да задовољи да би испунила услове за чланство. На то ни она сама није имала јасан и недвосмислен одговор будући да Унију чини 27 држава чланица, са врло различитим стандардима у погледу независности, непристрасности, професионалности и ефикасности правосуђа, борбе против корупције, као и нивоа и начина заштите људских права. Околности су се значајно промениле, државе чланице овим питањима сада придају знатно већу пажњу него што је то био случај у ранијим преговорима. Тежиште је некад било усмерено на усклађеност националног законодавства са правним тековинама, док су административне способности и политички критеријуми били у другом плану.

Поглавље 23 - Правосуђе и основна права

Поглавље Правосуђе и основна права је ново, уведено након шестог таласа проширења Европске уније. Материја о којој се разговора у овом поглављу се односи на испуњавање политичкихкритеријума који су основни предуслов даљих интеграција.

Садржајно, поглавље 23 је подељено на четири тематске целине:

• реформа правосуђа

• антикорупцијска политика

• основна права

• права држављана ЕУ

Но, тиме је само постављен оквир преговора унутар којег постоји врло конкретан садржај. Тако под реформом правосуђа говоримо о јачању независности, непристрасности, професионалности и ефикасности правосуђа. Под антикорупцијском политиком усмеравамо се на институционални оквир, превенцију и репресију корупције, а под основним правима мислимо на подизање нивоа заштите људских права. Коначно, права грађана ЕУ подразумевају активно и пасивно право гласа на изборима како за Европски парламент тако и на националним изборима, те право конзуларне заштите грађана Европске уније и у оним државама где држава чланица нема властиту конзуларну службу. Кроз испуњавање услова из овог поглавља Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана.

Ипак, мало је прописа на нивоу Европске уније који регулишу ову област, и у највећем делу остављено је државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да поштују стандарде који су темељ Европске уније. За разлику од поглавља 24, где су правне тековине врло обимне, она у поглављу 23 у највећем делу нису на јединствен начин уређене прописима Европске уније, већ се састоје од међународних докумената и најбољих пракси (конвенција УН-а, Савета Европе, и др.), дакле обавезујућег али у великом делу и тзв. меканих правних тековина. У том контексту, временом су почеле да се дефинишу најбоље европске праксе као стандард који држава кандидат треба да оствари. То је довело до новог момента у преговорима.

С обзиром да је циљ преговора да држава кадидат постане чланица ЕУ, неопходно је да се изгради међусобно поверење и да се осигура да ће после систем функционисати, поштујући вредности Европске уније.

Чињеница да су овим поглављем обухваћени политички критеријуми за чланство, док се само у малом делу ради о хармонизацији законодавства, чини га изразито политичким. То значи да на успешан завршетак у преговорима не утичу само спроведене реформе већ и друге околности из ширег политичког контекста. Најбољи пример за то су паралеле које су се повлачиле са државама које су ушле у Европску унију у последњем таласу проширења, те страх од понављања грешака из претходног искуства. Био тај страх оправдан или не, он је креирао јавно мњење у државама чланицама те је посредно утицао на динамику преговарачког процеса. Из таквог контекста настале су синтагме о потреби осигурања „неповратности реформских процеса“ за које је практично веома тешко осигурати недвосмислене показатеље. Поред тога, тај страх од понављања грешака из претходног проширења довео је до формализације и усложњавања преговарачког процеса. Уведена су мерила за отварање и затварање преговора те поступак верификације испуњавања обавеза. Све то има за последицу укључивање Савета у процес доношења одлука знатно чешће него је што био случај у ранијим преговорима, а за шта је потребно додатно време, па се тиме суштински продужава процес преговора.

Реформа правосуђа

Основни захтеви у области реформе правосуђа су да држава кандидат покаже да је изградила правосуђе које је независно, непристрасно, ефикасно, професионално и одговорно. Овакво правосуђе темељ је сваког демократског друштва, које обезбеђује адекватну примену законодавства и заштиту права грађана.

Свака држава чланица има свој систем правосуђа и нема модела који треба преузети, али је зато потребно створити систем који ће да омогући учинковито спровођење закона, те који ће осигурати поверење држава чланица у његово функционисање.

Независност и непристрасност

Незвисност и непристрасност правосуђа су уско повезани и тешко раздвојиви појмови. Једно је тешко замислити без другог. Наиме, судија који зависи било од политике или од неке интересне групације, тешко може бити непристрастан. Због тога би се могло рећи да је независност судства претпоставка његове непристрасности. Но, да би судија био независан од кључне је важности на који је начин дошао до своје позиције, односно на који је начин именован. Да ли је именован искључиво захваљујући властитим способностима или он за своје именовање дугује захвалност онима који су га на ту позицију поставили. За Европску унију, као простор слободе, безбедности и правде, од велике је важности да сви њени грађани уживају једнак третман на судовима у државама чланицама без обзира из које чланице долазе. Управо стога је ЕУ посветила посебну пажњу независности и непристрасности правосуђа државе која преговара о уласку у чланство.

У остваривању независности правосуђа нагласак је стављен на улазак у правосудну професију и управљање каријерама судија и јавних тужилаца. Тражило се да поступак њиховог избора, именовања и разрешења, буде заснован на једнообразним, објективним и транспарентним критеријумима. Осим за улазак, тражило се и увођење објективних и транспарентних критеријума и за напредовање у служби. Поред тога за јачање независности правосуђа важно је било и питање начина именовања председника судова, као и јачање независних правосудних тела (Високи савет судства и Државно веће тужилаца). То значи промену законодавног и институционалног оквира, која из процеса именовања треба да искључи утицај политике и да пренесе ту одговорност на само правосуђе. Илустрације ради Хрватска је да би испунила услове који се тичу независности правосуђа променила и сам Устав.

Такође, Врховни савет судства и Државно веће тужилаца морају бити независни у свом раду, тако што ће сами администрирати своје буџете, а независност се огледа и у начину њиховог избора, као и у саставу ових тела и надлежностима које имају. Потребна је и потпуна деполитизација када је реч о носиоцима правосудних функција.

Осим независности, правосуђе које је засновано на европским вредностима подразумева и одговорност, непристрасност и професионалну етику. Одговорност и непристрасност судија и тужилаца је такође неопходан предуслов да посао који обављају доноси добре резултате у заштити права грађана, али је још важније да осигура поверење грађана у правосудне институције. Због тога се Европска унија усмерава и на подизање нивоа одговорности правосуђа. Нагласак је стављен на аутоматску доделу списа, даље јачање система имовинских картица, на поступке услед повреде етичких кодекса, јачање система дисциплинске одговорности судија и јавних тужилаца, те питање имунитета судија од кривичног гоњења.

Аутоматска додела списа уклања ризик манипулације и осигурава да предмет у рад добије у потпуности непристрасни судија. Наиме, она је насумична тако да се предмети распоређују према унапред утврђеним критеријумима. Када је о имовинским картицама реч, пажња Европске уније је усмерена на осигурање предуслова како би тај систем давао очекиване резултате. А основни је спречавање корупције у правосуђу. Најзначајније питање односи се на адекватну контролу самих имовинских картица. Када је реч о дисциплинској одговорности, тражи се ширење спектра могућих санкција како би се приликом њиховог изрицања могла одмерити она која у највећој мери одговара почињеној повреди. Такође, тражи се јачање објективности у спровођењу дисциплинских поступака кроз раздвајање самог утврђивања чињеница наводно почињених повреда од одмеравања санкције. Адекватно постављен систем дисциплинске одговорности како у судству, тако и у тужилаштву важан је аспект обављања посла носилаца правосудне функције. До сада усвојени етички кодекси и њихова потпуна примена даље ће унапредити рад правосуђа.

Питање имунитета правосудних дужносника повезано је са перцепцијом њихове претеране заштите у односу на остале грађане, те се стога тражи ограничавање имунитета на функцију коју обављају (на тзв. функционални имунитет).

Професионалност

Независност и непристрасност саме по себи су недовољне уколико недостаје стручност и професионалност носилаца правосудних функција. Судије и тужиоци морају добро да познају законодавство које примењују. Управо због тога је Европска унија велику пажњу посветила јачању система стручног усавршавања и јачања професионалности у правосуђу. Тражи се успостављање независне правосудне институције која има осигурана финансијска средства и потребне кадрове за спровођење програма усавршавања. Осим институционалног јачања, тражи се унапређење образовних планова и програма. Дакле, потребно је успоставити Правосудну академију која ће бити способна да пружи иницијалну обуку будућих правосудних кадрова, оспособљавање за будуће судије и јавне тужиоце, као и да осигура стално усавршавање свих носилаца правосудних функција.

Оснивањем Правосудне академије као инситуције задужене за почетну и трајну обуку судија и тужилаца у свим областима права, Србија је испунила први предуслов. Њихово трајно усавршавање о правним тековинама ЕУ је важно, јер када наша земља постане држава чланица одређени правни прописи ће имати директну примену, па их морају знати као и национални правни систем. Судије ће се за претходно мишљење моћи, а у одређеним случајевима и морати, обратити Суду ЕУ у Луксембургу, зашта ће им бити потребна одговарајућа обука.

Ефикасност правосудног система

Јачање независности, непристрасности и професионалности од непроцењиве су важности за поверење у правосудни систем, али чини се ипак да његова неефикасност узрокује највеће неповерење грађана у правосуђе. Правда која је спора често није правда. Поред тога, неефикасно правосуђе негативно се одражава на привредне активности у друштву, одбија стране инвестиције те доводи до успоравања развоја друштва у целини.

Када говоримо о ефикасности говоримо о дужини трајања судског поступка, који је и у Србији као и у другим државама кандидатима знатно дужи од стандарда ЕУ с обзиром на велики број заосталих предмета. За грађане је важно да осим непристрасног, независног и стручног правосуђа, правда буде задовољена у разумним роковима. Стога је, правне сигурности ради, потребно направити адекватан систем како би се тај заостатак временом постепено смањивао.

С обзиром да је нов приступ преговорима уведен како би државе у процесу приступања имале довољно времена да прикажу резултате рада у овим поглављима, статистика о раду судова и тужилаштва је неопходан елемент када је у питању доказ о примени. Један од услова је и рационализација судске и тужилачке мреже. С истим циљем треба да се развије јасан систем алтернативних санкција, као и да се значајно унапреди извршавање судских одлука, као најважнијег дела судског поступка. Примера ради на почетку преговарачког процеса у Хрватској је било отприлике 1,6 милиона нерешених предмета, да би преговори завршили на око 800 000 таквих случајева. Но, за Хрватску су највећи проблем представљали предмети који су трајали више од три године, а што се по европским стандардима сматра прекомерним трајањем судског поступка. Таквих предмета је у Хрватској на крају било око 120 000.

Борба против корупције

Државе чланице Европске уније, као и Европска комисија и Европски парламент, придају велику важност борби против корупције. Мотиви ЕУ, у основи, произилазе из њихове одлучности да у Унију не унесу проблем који ће након уласка нове чланице морати сами да решавају. ЕУ представља заједничко тржиште на којем владају слободе кретања капитала, роба и услуга. А корупција представља баријеру тим слободама и по правилу доводи до дискриминације у тржишној утакмици.

Развој друштва у целини у великој мери зависи од ефикасности борбе против корупције. Политика борбе против корупције усмерена је на три елемента: функционисање институција система које се баве борбом против корупције, на превенцију и репресивно деловање, односно на ефикасно процесуирање кривичних дела која садрже коруптивни елемент. ЕУ је пред државу кандидата поставила захтев да створи јасан и ефикасан систем борбе против корупције, како на институционалном тако и на стратешком плану. На институционалном плану тражило се да успостави институције које ће се системски бавити борбом против корупције. Треба да постоји тело које се бави дефинисањем политике борбе против корупције, али и оно које ће на независан начин пратити спровођење договорене антикорупцијске политике. Када је реч о репресивном делу антикорупцијске политике потребно је успоставити ефикасан институционални систем откривања, процесуирања и санкционисања корупције. Оно што је нпр. у Хрватској била Ускочка вертикала (специјализована полиција, тужилаштво и судови за сузбијање корупције). Осим јачање самог институционалног оквира, тражи се успостављање јасне политике борбе против корупције кроз усвајање јасних стратегија и акционих планова.

Под превенцијом првенствено се мисли на уклањање свих ризика који погодују корупцији. То значи унапређење правног и институционалног оквира како би се смањила могућност да се корупција уопште појави. Преговори ће на подручју превенције ове појаве обухватити области спречавања сукоба интереса, финансирање политичких партија, поступке јавних набавки и приступ информацијама од јавног значаја, професионализације државне управе, али и многа друга питања. Сва та питања уско су повезана с проблемом злоупотребе политичког утицаја.

На подручју репресије траже се јасни резултати у процесуирању и санкционисању коруптивних кривичних дела како на високом нивоу тако и на оном који представља малу корупцију. При томе се води рачуна о довољним кадровским капацитетима полиције, јавног тужилаштва, али и судова за суђења о корупције. Од полиције се уједно тражи њена деполитизација, као и даље јачање професионалности. На законодавном плану тражи се уређење система одузимања имовинске користи стечене кривичним делима и то и у делу откривања такве имовине, као и у делу њеног замрзавања, конфискације, али и управљања. Надаље, потребно је да се кроз законодавне измене осигура приоритет у поступању правосудног апарата у процесуирању корупцијских кривичних дела. Поред тога, неопходно је и да се уреди систем контроле кривичних пријава које је одбацило јавно тужилаштво.

Такође, тражи се и подизање јавне свести о штетности корупције кроз спровођење јавних антикорупцијских кампања и заштиту узбуњивача.

У Србији је већ основана Агенција за борбу против корупције, као независно тело које се бави превенцијом и борбом против корупције, које ће имати значајну улогу у доказивању примене прописа из ове области.Важну улогу имају и јавни тужиоци и судије, јер ће током преговора бити потребно да се додатно докаже да се корупција процесуира адекватно, с обзиром да су већ данас статистички подаци ти које је потребно приказати како би резултати били мерљиви.

У борби против корупције важно је да се прати и спровођење препорука Савета Европе које издају за сваку државу Група држава чланица за борбу против корупције (ГРЕЦО), као и индекс перцепције корупције који периодично објављује Транспарентност Србија, али и других организација које прате перцепцију корупције.

Основна права

Подручје основних права је веома широко и стога правне тековине Европске уније обухватају и права заштићена Повељом Европске уније о људским правима која је саставни део Лисабонског уговора. Повеља о основним правима ЕУ има једнаку снагу као и оснивачки уговори, чиме је и она стекла статус примарног права. То је изричито прописано чланком 6. Уговора о ЕУ. Такође правне тековине обухватају и сва она људска права која су заштићена другим међународним инструментима. Било да су они усвојени на нивоу Уједињених нација, било на нивоу Савета Европе. При том посебно треба издвојити Конвенцију Савета Европе о заштити људских права и основних слобода. Но, поред те конвенције, Савет Европе је усвојио бројне важне конвенције којима су успостављени стандарди заштите људских права на специфичним подручјима попут заштите националних мањина, заштите деце и друге.

Преговори у овом подручју биће усмерени на неколико питања у којима је уочена потреба за даљим напретком: борба против дискриминације, заштита националних мањина укључујући и побољшање положаја Рома, слобода медија, спречавање злочина из мржње, приступ правди кроз бесплатну правну помоћ, затворски систем, заштита права жена, заштита права деце, заштита особа са инвалидитетом, права ЛГБТ популације, заштита података о личности.

У случају Хрватске сигурно најсложенија питања на подручју заштите људских права односила су се на заштиту националних мањина и на повратак избеглица. Кад говоримо о заштити права националних мањина, главно питање које је доминирало овим подручјем била је заступљеност националних мањина у државној управи и правосуђу. У односу на повратак избеглица преговори су се усмерили на њихово стамбено збрињавање и конвалидацију радног стажа.

У овој области наше законодавство и његова примена треба да се у потпуности ускладе са Повељом о основним правима ЕУ, која је постала саставни део правних тековина Уније од Лисабонског уговора. Такође, обавезна је и примена основних међународних докумената у области заштите људских права и основних слобода - конвенција Савета Европе и праксе Европског суда за људска права, који су основ демократије на којима почива ЕУ.

Права грађана Европске уније (конзуларна заштита и право гласа)

За разлику од осталог дела овог поглавља, подручје права грађана Европске уније је искључиво техничко подручје, у којем држава кандидат треба да се усклади са постојећим правним тековинама. Ова област односи се на уређење права гласа и кандидовања на изборима за Европски парламент и на локалним изборима у другим државама чланицама. Надаље, оно се односи на право слободног кретања и пребивања у Европској унији, као и на дипломатску и конзуларну заштиту.

Значајна новина након уласка Србије у ЕУ биће и могућност да држављани Србије потраже конзуларну помоћ у било ком дипломатско - козуларном представништву било које државе чланице у свакој трећој држави где Србија нема своје дипломатско-козуларно представништво.

Поглавље 24 - Правда, слобода и безбедност

Једно од најважнијих достигнућа Европске уније било је стварање подручја без унутрашњих граница у којем се људи слободно крећу, без провере путних исправа и без граничне контроле. Како би држављани ЕУ ово право, укључујући и слободу избора у којој ће држави чланици да живе и раде уживали у пуној мери, Унија посебну пажњу посвећује мерама безбедности на спољним границама. Уз борбу против илегалних миграција и заједничку визну политику, јачање безбедности граница подразумева и борбу против организованог криминала који подразумева ефикасну сарадњу између полицијских, правосудних и царинских органа држава чланица те делимично уједначавање кривичног законодавства. Без обзира на разлике у националним законодавствима, грађанима Уније омогућен је приступ судовима у било којој држави чланици, те је уједно прописано да се судске одлуке донесене у једној држави чланици поштују и примењују на подручју целе Уније.

Поглавље 24 је поглавље које се најбрже развија, што значи да ће осим хармонизације бити важно да Србија прати и све законодавне активности у Унији, имајући у виду да су ове области након Лисабонског споразума потпуно стављене под оквир ЕУ и у надлежност Европског суда правде.

С обзиром да у време када се јавила потреба за већом интеграцијом на пољу правосуђа и унутрашњих послова, правне тековине ЕУ нису биле у довољној мери развијене, Европски савет је усвајао петогодишње програме као основу те политике, на основу којих се развијала у том периоду. Први такав програм је био усвојен у Тампереу за период 1999-2004, затим Хашки програм за период 2004-2009, а данас је на снази Штокхолмски програм за период 2009-2014. године. Ти програми дефинишу заједничке циљеве који се желе постићи како би ЕУ била Европа грађана у простору правде, слободе и безбедности.

Поглавље 24 - Правда, слобода и безбедност обухвата једанаест тематских подручја:

Спољне границе и Шенгенски систем

Миграције

Азил

Визе

Полицијска сарадња

Борба против организованог криминала

Борба против трговине људима

Борба против тероризма

Борба против дрога

Судска сарадња у грађанским и кривичним стварима

Царинска сарадња

Спољне границе и Шенгенски систем
Ефикасно спровођење безбедоносних стандарда на граници захтева нову методологију поступања граничне полиције, царине и свих осталих служби које учествују у граничној контроли. Потребно је и јачање постојећих административних капацитета, као и специфична опрема и изградња одговарајуће инфраструктуре на граничним прелазима. Управо из ових разлога поглавље Правда, слобода и безбедност сматра се једним од финансијски најзахтевнијих поглавља преговора у које треба уложити знатна средства.

Унутрашње границе међу државама потписницама почеле су постепено да се укидају још Шенгенским споразумом који је потписан 1985, а конвенција за његово спровођење усвојена је пет година касније. Да би био остварљив, било је потребно да се успостави поверење међу овим државама, али и ојача контрола спољашњих граница. Од првобитних пет потписница данас има 26 чланица Шенген система и то су скоро све државе чланице ЕУ (осим Велике Британије, Ирске, Кипра, Бугарске, Румуније и Хрватске), а Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн као нечланице Европске уније учествују у потпуности у Шенген систему. Бугарска и Румунија су у процесу одлучивања о пријему у Шенген зону, што такође предстоји и Хрватској као најновијој држави чланици ЕУ.

Када је реч о новим државама чланицама Шенген правне тековине су подељене у два дела. Један део правних тековина се односи на оно што мора да буде примењено ступањем у чланство и то је део прописа који се не односи на укидање граничних прелаза. Други део прописа са којима се треба ускладити односи се на укидање унутрашњих граница са том државом. То се омогућава у каснијој фази, посебном одлуком Савета министара о пријему државе чланице у Шенген систем, која мора бити једногласна. За тај процес је потребно испунити додатне услове. Ипак, и прописи који се налазе у тој групи су такође правно обавезујући само нису примењиви одмах од тренутка пријема. Пример за то је заједнички визни режим, када држава мора имати уједначену листу земаља са којима има или нема визни режим, али не издаје Шенген визе већ националне, док не постане део система Шенгена.

Контрола спољних граница је веома значајна за унутрашњу безбедност ЕУ и то се постиже правилном применом свих прописа у области контроле границе, миграције, виза и азила, али и полицијске и правосудне сарадње. Најважнији прописи у овој области су:

Шенгенска конвенција

Укидање контрола на унутрашњим границама на основу Шенгенског споразума захтевало је низ великих корака за државе чланице како би се обезбедила сигурност спољних граница које су тада први пут дефинисане, као и унутрашња сигурност у ЕУ како би се спречиле злоупотребе система. Главни циљ ове конвенције је била слобода кретања људи, уз увођење мера које би спречиле криминалне активности једном кад су унутрашње граничне контроле укинуте.

Шенген информациони систем (СИС)

Ради ефикасног спровођења контроле само на спољним границама ЕУ било је потребно изградити информациони систем уз помоћ којег су државе чланице Шенген зоне могле да размењују податке и на тај начин спрече могуће злоупотребе. Систем је еволуирао у складу са проширењем Шенген зоне од система СИС I, преко система СИС I+ до система СИС II који је постао оперативан од априла 2013. године. Шенгенска конвенција предвиђа који се подаци уносе у систем, и у којим случајевима се могу користити.

Шенген кодекс о границама

Шенген кодексом о границама се регулише прелазак спољашњих граница ЕУ и дефинишу услови и процедуре контроле држављана трећих држава који путују у ЕУ. Спољашње границе се могу прећи само на граничним прелазима за време радног времена. Грађани ЕУ који уживају право слободног кретања подлежу минималној контроли и на спољним границама ЕУ, док се за држављане трећих држава спроводи темељна контрола. Та контрола подразумева испуњавање услова за улазак и боравак на територији држава чланица Шенген система, као и основа боравка. Уколико се ради о кратком боравку који подразумева период не дужи од 90 дана у периоду од шест месеци, држављани трећих држава осим важеће путне исправе морају поседовати и визу ако им је потребна, да оправдају сврху свог боравка, да докажу да имају довољно средстава за издржавање током боравка, да не постоји алерт у Шенген информационом систему о забрани уласка, да то лице није претња јавном реду, унутрашњој безбедности, јавном здрављу и међународним односима ЕУ држава чланица.

Контролу на граничним прелазима обавља гранична полиција и то у складу са поштовањем људског достојанства и без дискриминације на основу пола, расе, етничког порекла, религије, веровања, година или сексуалне оријентације. То показује да је потребан јак капацитет граничне службе када је реч о броју запослених и њиховој обуци, јер се од државе кандидата очекује да у процесу преговора додатно ојача. То је захтев и за све државе чланице ЕУ које се налазе на спољним границама Шенгена, да уложе довољна средства у људство, њихову специјализацију и професионализацију како би се контрола на спољним границама обављала на исти начин. Процењује се да је Хрватску до сада спровођење Шенгенских правних тековина коштало око 500 милиона евра, а у тај износ су поред изградње самих граничних прелаза укључени и сви остали трошкови (запошљавање додатног броја граничних полицајаца, њихова обука, опремање итд).

Оперативна сарадња између држава чланица ЕУ се координира кроз Фронтекс (Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама). Ова агенција ЕУ је значајна и за државе кандидате, јер се очекује да сарадња са њом буде на највишем нивоу како би спољна граница ЕУ била контролисана на најефикаснији начин.

Ради ефикасне контроле илегалних миграција Европска унија је обавезала превознике да достављају податке о путницима који прелазе спољне границе Шенгена. Превозници који не доставе податке или су лажни или непотпуни плаћају казну од три до пет хиљада евра по путовању. Превозници имају обавезу и да провере да ли држављанин треће државе има важећу путну исправу и визу, ако му је потребна за улазак у ЕУ, за шта такође плаћају пенале уколико не испуне ту обавезу.

Најважнији аспекти у области граничне контроле ће бити даље усклађивање законодавства, јасно дефинисане активности за спровођење стратегије и акционог плана за интегрисано управљање границом, обука граничних служби, кадровска и инфраструктурна опремељност граничних служби и прелаза, сарадња између институција, сарадња унутар институција и међународна сарадња, као и припрема за Шенген информациони систем кроз изградњу информационог система.

Миграције

Област миграција се односи како на легалне, тако и на илегалне миграције, и усвојене су новине у правним тековинама ЕУ и даље се ова област развија и хармонизује и међу самим државама чланицама ЕУ.

Основни прописи у области легалних миграција се односе на право на спајање породице, права држављана трећих држава који имају стално пребивалиште, специфичне процедуре за пријем држављана трећих држава с циљем научних истраживања, услове за пријем с циљем студирања, размене ученика, стажирања или волонтирања, затим услове за пријем с циљем запошљавања високо квалификоване радне снаге, као и права на рад држављана трећих држава и права радника који легално бораве. Како се Србија буде кретала на путу европских интеграција, постајаће све занимљивија дестинација за миграције, рад, студирање и даље усклађивање са овим прописима биће веома значајно.

Основни циљ области правде, слободе и безбедности је успостављање равнотеже између слободног кретања људи и спречавања криминалних активности и контроле илегалних миграција. ЕУ је дефинисала правила о санкцијама против лица која запошљавају илегалне мигранте, као и помагаче за илегални прелазак границе, али и правила која се примењују када је потребно вратити лице које илегално борави у земљу порекла. Реадмисија особа које незаконито бораве на територији ЕУ је један од инструмената помоћу кога се ово питање решава. Србија има низ билатералних споразума о реадмисији потписаних са државама чланица ЕУ, али и Споразум о реадмисији са ЕУ.

У процесу приступања очекује се даље спровођење споразума о реадмисији и пријем и прихват повратника, затим ефикасна борба против илегалних миграција и доказ о спречавању миграторних токова који воде ка Европској унији, решавање питања илегалних миграната.

Визна политика

Визна политика је значајна заједничка политика која се у првом реду односи на сигурност и која доприноси превенцији илегалних миграција. Државама чланицама Европске уније је значајно да у тој првој фази делују како би спречили мигранте да нелегално бораве на њиховим територијама.

Заједничку политику виза чине следећи основни елементи: визни режим, процедура издавања виза, образац визе и заједнички информациони систем који прати све то.

Најважнији пропис у области визног режима је Уредба 539/2001 која садржи листу држављана трећих земаља којима је потребна виза за улазак и оних који су изузети од те обавезе. Уредба је неколико пута мењана у складу са развојем визне политике ЕУ, а 2009. године како би и Србија доспела на листу земаља којима није потребна виза за улазак у Шенген зону. Усклађивање визног режима Србије са визним режимом ЕУ ће бити једна од обавеза у процесу преговарања, а постаће обавезујућа датумом пријема. За то ће бити потребни додатни административни капацитети како би се увођењем виза за држављане држава са „црне листе“ захтеви за издавање виза могли решавати у најкраћем року.

Када је реч о процедури за издавање виза основни документ ЕУ са којим Србија треба да у потпуности усклади своје законодавство је Кодекс о визама који је усвојен 2009. године. Њиме су прецизно дефинисана заједничка правила о процедурама и условима за издавање виза за кратак боравак, као и аеродромских транзитних виза, списак држава чијим држављанима је потребна аеродромска транзитна виза, ко је надлежан за издавање визе, потребна документа, период важења визе, могућност аплицирања за визу преко посредника, начин попуњавања образаца визе, формулар за подношење захтева за визу, права у случају одбијања визе, оквир за локалну конзуларну сарадњу.

Образац визе који је налепница која се ставља у путну исправу је прецизно дефинисана прописима ЕУ како би га све државе чланице јединствено користиле. Држава кандидат мора да усклади своје националне визе са обрасцем визе који издају државе чланице ЕУ. Визни информациони систем је нов систем у оквиру ЕУ који се још увек развија и постепено почиње да се примењује у све већем броју региона у свету. Сврха овог система је прикупљање података о лицима која подносе захтев за издавање виза и размена информација између држава чланица Шенген система, како би се избегле злоупотребе, олакшала контрола на спољним границама, спречиле претње унутрашњој сигурности, олакшало проналажење лица које недозвољено бораве у ЕУ, али и као помоћ у дефинисању која је држава надлежна за разматрање захтева за азил.

У области виза највећи изазови у преговорима ће се односити на визни режим који мора да се усклади са визним режимом ЕУ даном приступања, а који утиче на билатералне односе са трећим државама. Такође биће и нових правних тековина ЕУ које се стално развијају, а треба да се унапреди координација и размена информација између свих институција које су у поступку издавања виза, затим да се набави неопходна опрема и омогући развој визног информационог система који ће једног дана бити интегрисан у заједнички Визни информациони систем ЕУ. Неопходни елемент процеса ће бити и стална обука свих учесника у процедури издавања виза.

Азил

Када је реч о законодавству ЕУ основни циљ политике азила је креирање заједничког европског система азила који је у току, што значи да ће током преговора Србија морати да усклађује темпо и да се накнадно хармонизује са свим усвојеним изменама.

Прописи којима је регулисана политика азила се односе на заједничке стандарде који тражиоцу азила морају бити обезбеђени у свим државама чланицама ЕУ, и на заједничке стандарде на основу којих се некоме може одобрити статус азиланта, као и на оне стандарде који морају бити поштовани у процедури одлучивања о захтеву за азил, али и за привремену заштиту у случају масовног прилива људи којима је потребна заштита. Тако, на пример, Даблин III Уредба дефинише која је држава надлежна за одлучивање о захтеву за азил. Потребно је истаћи да су најновије измене прописа у области азила усвојене у јуну 2013. године што додатно показује да држава кандидат мора да прати темпо стварања правних тековина ЕУ, које се мењају и допуњују током целог процеса преговора. То представља додатни задатак за домаће законодавство да буде у току са новинама како би се правовремено усклађивало.

И у области азила постоји информациони систем која олакшава заједничко деловање држава чланица ЕУ, и њихову сарадњу, као и спречавање злоупотреба ситема азила - ЕУРОДАЦ, те је потребно и да Србија унапреди свој информациони систем како би постао део ЕУ система. ЕУРОДАЦ је систем у који се уносе отисци прстију тражилаца азила, како би се спречило да они изнова подносе захтеве у другим државама чланицама Уније.

Осим сталног усклађивања прописа, неопходно је да се граде и јачају институције, јер ће број тражилаца азила расти како Србија буде постајала привлачна дестинација држављанима трећих земаља. Међутим, како би област азилантске заштите била у потпуности заокружена биће потребно мењати и законе у областима које се односе на права азиланата (здравствена заштита, образовање, социјална заштита и др.). Обука оних који ова правила спроводе имаће значајну улогу за одлучивање о захтевима за азил, а биће неопходно и да се обезбеди довољан капацитет за прихватање азиланата. Такође, за лица којима је одобрен азил неопходно је обезбедити интеграцију у друштво, што је такође један од захтева.

Полицијска сарадња

Шенген конвенција дефинише да је полицијска сарадња неопходан елемент за укидање унутрашњих граница и за ефикасну борбу против организованог криминала, који је данас углавном прекогранични, те стога полиције држава чланица морају да сарађују како би спречиле и процесуирале починиоце кривичних дела.

У области полицијске сарадње значајну улогу има Европол (Европска полицијска канцеларија) чији су основни задаци подршка борби против криминала и то у области дрога, трговине људима, илегалних миграција, високотехнолошког криминала, права интелектуалне својине, кријумчарења цигарета, фалсификовања евра, пореских превара, прања новца, тероризма. Србија је са Европолом потписала стратешки споразум, а у поступку је потписивања оперативног споразума који ће омогућити заједничку борбу држава чланица ЕУ и наше земље против криминала.

Јачању полицијске сарадње служи и Европски полицијски колеџ формиран 2005. године. Основни циљ ове ЕУ агенције јесте обука и развијање истраживачких капацитета полицајаца вишег ранга, из држава чланица ЕУ, пре свега како би се успоставиле мреже за сарадњу полиција и како би се ојачала прекогранична сарадња у борби против криминала и заштите безбедности.

Основни захтеви процеса преговарање ће бити успостављање механизама који ће омогућити размену информација која ће допринети ефикаснијем раду, организацији и јачању институција, као и усклађивању законодавства како на националном нивоу тако и на међународном. Усклађивање ће бити потребно у области заштите безбедности у току фудбалских утакмица са међународним елементом, где ће посебна пажња бити посвећена креирању националних контаката за сарадњу и размену полицијских информација. У оквиру ЕУ је формирана мрежа за заштиту јавних личности, и то је још једна област где ће бити потребно размењивати информације, чак и службенике, као и најбоље праксе.

Одлукама Савета министара ЕУ су регулисани и заједнички истражни тимови, начин на који се сарађује у области откривања украдених возила са прекограничним елементом, начин размене одређених података са Интерполом, заједничком коришћењу официра за визе у иностранству, али и поједностављеној процедури размене полицијских и обавештајних информација између држава чланица, као и заштити података о личности када је реч о судској и полицијској сарадњи у кривичним стварима.

То ће све бити обавезе и за Србију да се усклади како би била спремна да постане део тог заједничког система полицијске сарадње у борби против свих облика криминала, али и да у међувремену активно сарађује са свим државам чланицама и учествује у раду ЕУ агенција које доприносе смањивању стопе криминала у ЕУ, а нарочито са прекограничним елементом.

Борба против организованог криминала

У области борбе против организованог криминала је потребно показати доказе о примени, тачније да се процесуирају кривична дела организованог криминала и да се може пратити ток процеса од почетка до правоснажне пресуде. Статистички подаци који се прате из године у годину ће бити значајан показатељ током преговора о томе на који начин се Србија носи са овим проблемом.

Области у којима ће бити потребно да се оствари додатни напредак су статистика, систем одузимања имовине, капацитет за сложене истраге, процена ризика, мапирање криминала, истраге које се воде на основу обавештајних података, размена информација, заштита сведока, спровођење посебних истражних мера, сарадња међу институцијама које се баве тим послом, међународна сарадња и др. Такође, с обзиром на сложеност случајева прања новца биће потребно да се додатно ојачају капацитети свих надлежних инситуција које учествују у процесуирању ових предмета, чији резултати треба да покажу на који начин их Србија решава.

Правне тековине у овој области се развијају у све већој мери, захтеви ове области се односе на ратификацију низа конвенција Уједињених нација и Савета Европе, на јачање међународне сарадње и поштовање међународних стандарда, јачање административних капацитета и њихово обучавање за спровођење које је најважнији аспект, да је борба против организованог криминала делотворна у пракси.

Борба против трговине људима

Када је реч о трговини људима, главни изазов за Србију је то што представља и земљу порекла и транзита и одредишта. Осим даљег напретка у спречавању и гоњењу починилаца, потребно је посебну пажњу посветити жртвама трговине људима и обезбедити им укључивање у друштво и адекватан ниво заштите. И у овој области статистика ће бити значајан показатељ резултата примене.

Борба против тероризма

На подручју борбе против тероризма на нивоу ЕУ најважнији документ је Оквирна одлука о борби против тероризма која садржи дефиницију тероризма и одређује систем казни за ово кривично дело. Поред тога, Заједничким оквирима ЕУ је обавезала државе чланице да ратификују конвенције Уједињених нација и Савета Европе које се баве овим питањем. ЕУ је усвојила неколико стратешких докумената и пратећих акционих планова за борбу против тероризма, и то свеобухватни у области борбе против тероризма, али и један посебни о финансирању тероризма, и о борби против радикализације и регрутовања.

Европска унија је Стратегијом борбе против тероризма дефинисала четири стуба на којима се заснива борба против тероризма: превенција, заштита, прогон и одговор. Осим докумената који на нивоу Уније дефинишу начин суочавања са терористичким претњама, један од стратешких је и акциони план којим је дефинисано шта све ЕУ предузима како би се спречило регрутовања терориста. Његовим спровођењем се боље штите грађани ЕУ, пре свега бољом контролом границе, саобраћајница и друге инфраструктуре, али и процесуирањем планирања могућих терористичких напада, као и отклањањем последица.

Србија је ратификовала велики број конвенција на које се и ЕУ ослања када је реч о овој области. Али биће потребно да своје стратешке документе усклади са стратегијама и акционим плановима ЕУ.

Борба против дрога

Значајно за област борбе против дрога ће бити усклађивање са прописима који се односе на прекурсоре, смањење понуде и потражње дрога, као и процес уништавања заплењених дрога. С друге стране превенција злоупотребе дрога је значајан аспект коме се мора посветити пажња, али и то захтева додатна финансијска средства.

С обзиром да је у низу извештаја идентификована као једна од већих рута и тзв. балканска, преко које дрога доспева у ЕУ, потребно је да се улажу јачи напори да се тај ланац прекине. Стога ће бити низ заједничких акција државе кандидата и држава чланица ЕУ, који ће бити показатељ и мерило остварених резултата и добре оперативне сарадње.

Агенција ЕУ која се бави питањем дрога, а у чијем раду активно учествује и Србија је MCDDA (Европски центар за праћење дроге и зависности од дрога) с циљем анализе стања и давање података који ће помоћи даљем решавању проблема.

Судска сарадња у грађанским стварима

Судска сарадња у грађанским стварима подразумева међусобно признавање и извршавање судских и вансудских одлука између држава чланица, достављање судских и вансудских докумената, усклађивање законодавства које се односи на надлежност за одређена питања, сарадња приликом узимања доказа, приступ правди када се ради о парницама са прекограничним елементом, медијацију. Све наведено ће бити потребно да се усклади у српском законодавном и правосудном систему, уз стално јачање правосуђа које ће спроводити наведене прописе. Посебно ће се тражити успостављање директне комуникације судова у Србији са судовима у осталим чланицама ЕУ, без посредовања извршне власти.

Судска сарадња у кривичним стварима

Како би борба против криминала била ефикасна, правосудни органи ЕУ морају да сарађују на усклађивању прописа о узајамном признавању судских одлука, кривично-процесног и кривичног законодавства, али су то области где се државе најтеже одричу суверенитета, те је тај процес и у самој Унији постепен. Основни инструменти кроз које се остварује судска сарадња у кривичним стварима су узајамно признавање и извршавање судских одлука, положај жртава у кривичном поступку, заштита људских права, материјално право. Чланством у ЕУ ће се прихватити један потпуно нов систем признавања и извршавања судских одлука који се заснива на поверењу држава чланица и који се све више развија, а разликује се од класичне међународне правне помоћи коју једна држава има са осталим државама. Основни постулат је директна комуникација правосудних органа држава чланица ЕУ.

Европска унија постепено усклађује и материјално кривично право тако да је све већи број кривичних дела и казни дефинисано на сличан или исти начин у свим државама чланицама ЕУ и тај процес хармонизације се и даље наставља. Два најзначајнија прописа којима су уједначене дефиниције појединих кривичних дела су Оквирна одлука о борби против тероризма и Европски налог за хапшење. Европски налог за хапшење је значајнији по својим процесним одредбама које се односе на изручење властитих држављана другим државама, али и на размену доказног материјала.

Наведени налог додатно је разрађен Оквирном одлуком о европском налогу за доказе. У протеклом периоду на нивоу ЕУ донесен је велики број оквирних одлука којима се уређује правосудна сарадња у кривичним стварима, с којима треба да се усагласи и законодавство Србије. Такође, за правосудну сарадњу у кривичним стварима важно ће бити учешће Србије у Евроџасту и у Европској судској мрежи.

Царинска сарадња

Као важан сегмент простора правде, слободе и безбедности, а који омогућава слободно кретање људи, је и царинска сарадња која подразумева спровођење Напуљ II конвенције о узајамној помоћи и сарадњи царинских органа држава чланица ради спречавања и откривања царинских прекршаја, како националних тако и ЕУ с циљем очувања функционисања унутрашњег тржишта.

Е, сада када сте све прочитали. Одговорите себи на пар једноставних питања.
"Владавина права"! Да ли је нашој политичкој "елити", која већином ништа друго у животу нема, осим "бизниса" у политици, заиста треба "владавина права"?
Па да су они имали намеру да успоставе владавину права, могли су то и сами. Не треба им Европска унија! Имају полуге државе.
Да ли мислите да ће ЕУ да их "натера" да "успоставе владавину права"?
Наравно да не! Онда нема лоповлука на изборима! Онда многи од њих не би имали шта да траже у политици. У владавини права би народ видео да је "Цар го" и имали би механизме да те "цареве" променимо и пошаљемо их да нешто заиста раде, а не да продају маглу "бавећи се политиком". У којој је то држави асистент на факултету, који није дозрео ни до предавача, него је помоћник у настави (држи вежбе), дозрео да буде МИНИСТАР, или покрајински секретар. У којој то "владавини права" има да је шегрт у некој струци, у тој струци (или некој другој) и МИНИСТАР!? Да озбиљним људима прича о правосуђу, или пољопривреди!!! Да ти људи имају било каквог слуха за "владавину права" сами би се изборили са "страначким запошљавањем", "политизацијом судства". А, овако чекају да то "испреговарају" са ЕУ!? Шта ће да преговарају? Да онај "мали" да оставку, јер су му срушили целу улицу у граду, а он појма нема о томе?
Свега тога и много више од тога, у владавини права и здраве логике, нема!
О везама са криминогеним елементима да човек и не прича. Довољно се они сами "отрцавају уновине" и снимају скривеним камерама (без тона, само за опомену).
На какву "владавину права" су спремни они који дижу споменик "Конфуцију" у сред Београда, а ни једно једино сокаче не назову по Херојима са Кошара. О споменику да и не говоримо. Који се играју пензијама људи за које су ови цео живот поштено рмбачили, а за које као бајаги гарантује држава. Који по тајним уговорима продају српске ресурсе страним "инвеститорима" под условима којих можда има само у неким земљама подсахарске Африке. Који уништише српски средњи слој, док се "победници приватизација" гоје ли, гоје.......
Другим речима....
Ова "екипа" која нас од 2000-те гура у ЕУ-РОПСКУ унију, нема никаквог интереса да тамо и стигнемо. Најбоље се лови у мутном. На вечитом путу у ту ЕУ-РОПСКУ унију.
То одговара онима споља, који су нас бомбардовали, опљачкали, сатанизовали, понизили, окупирали нам део државе, а сада су нам "пријатељи који нас хоће у своје друштво, ако се променимо". Мани га се Мито. Не зове се прасе у свадбу да игра!
То одговара и овима изнутра, јер док нас спроводе "под оружјем" недосеглим прашњавим путем ка ЕУ-РОПСКОЈ унији, имају дозволу оних споља, да нас пљачкају, лажу и варају, колико им је воља! Неки, који су се до јуче гологузи вукли по демонстрацијама "за демократске" промене у Србији, су се за пар година тако "наватирали" и то "бавећи се политиком" и "бизнисом" захваљујући тој "политици" да то превазилази сваку "владавину права". Прву генерацију која се лепо лабусовски и динкићевски "распродала" и нестала без икаквих последица, када је обавила задатак, сада су заменили "руководиоци поникли у омладинском погону странака". Пуни "курсева о цивилном друштву Конрада Аденауера", разних "приватних" факултета и слично. Нема ту, да их човек све сабере ни пет година поштеног рада који може да се упише у радну књижицу! 
Шта, ти ће као да "преговарају" поглавља?
Да уводе "владавину права"?
Ма, 'ајте молим Вас!
Сви се лепо уталили .....
А Срби?
Па, ето, за утеху - САДА МОГУ ДА СЕ ПОЖАЛЕ ПРЕМИЈЕРУ!