У свету су се догодиле огромне промене, па неће више само бриселски лешинари одређивати судбину Србије
 |
Аутор
Извор  |
 Када човек има такву врсту радозналости, у модерним временима, уобичајени поступак је да "гугла" тј. да на електронским претраживачима укуца тражени појам или име. Зато сам учинио управо то. Укуцах ћирилицом име и презиме. Под "ол" излете низ текстова, али под "имагес" ни једне, једине фотографија!? 'Ајд, да пробам латиницом. Чукам у оно "прозорче" на Гуглу "Oleg Golubović". Ентер. Исти резултат. Текстови, да. Фотографије, не! Биографија, ретко, мало и оскудно. Ко је, бре, тај Русосрбин, имена оснивача Кијевске Росије и презимена по српској речи за птицу мира? Ко је тај ко тако успешно крије свој лик, житије, али не и дело, и то у време постојања општег електронског кућног и личног шпијуна званог рачунар и гугл ? Да ли се ради о псеудониму, или је то "један релативно мистериозан саветник на опозиционој политичкој сцени, који наводно ради са генералом Момчилом Перишићем у Покрету за демократску Србију, мада у ПДС-у не постоји званична институција саветника. Голубовићев отац Радоје познат је политичкој јавности са дужим памћењем као југословенски амбасадор у Москви у време доношења Резолуције Информбироа 1948 - Резолуције коју је и сам потписао. Олег се стицајем те околности школовао у Русији, мада мало ко зна кад се вратио у земљу. Познато да је неко време био ожењен Брозовом унуком Светланом. Углавном, у просторијама његове фирме "Tacon Group" на последњем спрату Педагошке академије почела је 1990. да ради Демократска странка, док је он сам често виђан у друштву оснивача те странке Драгољуба Мићуновића. Онда нестаје из ДС-а, па се поново појављује на политичкој сцени као сарадник Војислава Шешеља. Био је скупштински посланик из редова Радикалне странке. Опет нестаје са српске политичке сцене на неко време - које је изгледа утрошио на бављење политиком и бизнисом у Републици Српској. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове нове фирме у Улици Божидара Аџије у Београду освануо Перишићев Покрет. Јавно се не појављује као генералов сарадник, не зна се која је тачно његова улога - с тим што се, изгледа, превашодно бави економским питањима." [Време] "У једном од писама које је Радован Караџић 2001. године упутио свом дугогодишњем савјетнику Јовану Заметици, бивши предсједник РС-а савјетује Заметицу да се чешће виђа са Олегом Голубовићем, Мирославом Тохољом, Алексом Бухом како би размјењивали информације, анализирали знаке из дипломатског свијета, те помогали "нашима овде, Мирку Шаровићу и Драгану Калинићу". Поуздани извори СБ тврде да је Олег Голубовић био мистериозни Караџићев савјетник за мађународне односе током рата у БиХ. Голубовић је био други супруг Титове унуке Светлане Броз, с којом има сина Ивана и кћерку Соњу. Иначе, Светлана је у вријеме када је живјела у Београду, јавност дуго забављала својим браковима, авантурама и испадима. Након овог пропалог брака, Светлана се удала за пуно старијег колегу са ВМА, пуковника др. Јарослава Суђија, који је због ње оставио жену и двоје ђеце. И тај брак је кратко потрајао, као и четврти са камерманом Драганом Поповићем. Олег Голубовић је пословни човјек који је учествовао у оснивању већине опозиционих странака у Србији. У Србију је стигао средином ‘80-их година из тадашњег Совјетског Савеза. Занимљиво је да је Голубовићев отац Радоња, као југословенски амбасадор у Москви, у вријеме доношења Резолуције Информбироа 1948. године био њен потписник. Олег се, стицајем тих околности, школовао у Русији. Током деведесетих био је скупштински посланик Шешељеве Српске радикалне странке. У вријеме рата у БиХ бавио се бизнисом у Републици Српској и савјетовањем Радована Караџића, али и био посредник између власти на Палама и Москве. Сједиште му је било у Зворнику. Поново се за њега чуло кад је у просторијама његове фирме основан Покрет за демократску Србију Момчила Перишића. Голубовић се јавно појављивао као генералов сарадник, а упућени тврде да се првенствено бавио економским питањима." [Слободна Босна] Био је "виђен", 2009., за заменика генералног директора НИС-, по преузимању овог српског предузећа од стране руског "Газпромнефта" [Екапија] Ово је мање-више једино што "обичан човек" може да нађе о Олегу Голубовићу, а да су "лични подаци". Чак и у, горе наведена два текста, име оца није сагласно. "Време" га наводи као Радоја, а "Слободна Босна" као Радоња!? Оно што је, међутим, правило је да је Олег Голубовић у "свакој чорби био мирођија". Како у Републици Српској, тако и у Републици Србији. И свуда се "бавио бизнисом", и "совјетовао некога", а код нас и оснивао странке, и увек остајао анониман. Слична тајанственост лебди и око предузећа "Tacon Group". Међутим, овај тајанствени "аналитичар", било да је то он, или неко ко користи његово име и презиме, као псеудоним, је веома "плодан" и активан аутор занимљивих текстова, од којих су многи веома блиски сердцу мојему, па ево једног ... |
