ИСТРАЖИВАЊА: СРПСКА ОМЛАДИНА ПОДЕЉЕНА ПО ПОЛА, ПО ПИТАЊУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Резултати истраживања “Србија и Европа у очима младих”

На Факултету политичких наука 2. јуна је одржана презентација истраживања ставова младих о европској интеграцији Србије. Истраживање је у априлу 2016. године, спровео Европски покрет у Србији у сарадњи са ФПН-ом и студентима друге године. Након презентације резултата, уследила је дебата у којој су учествовале Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за преговоре о приступању Србије ЕУ, Маја Бобић, генерална секретарка ЕПуС-а, и Ивана Радић Милосављевић, асистенткиња на Факултету политичких наука. Истраживање је реализовано од 19. до 29. априла на 979 испитаника на територији целе Србије, укључујући и Косово и Метохију, а испитивани су млади од 15 до 29 година.

Прилично обесхрабрујући резултати анкете, у овом делу, посебно имајући у виду да се ради о "српској будућности", односно ммладим људима којима Србија остаје у наслеђе и на управљање.

Скуп је отворио декан ФПН-а, Драган Симић, који је истакао да млади имају бољи вид и оштрије око и да је неопходно слушати њихово мишљење и ставове. Резултате су презентовали студенти који су навели да чланство Србије у Европској унији не подржава 33 одсто младих, за 27 одсто њих је сасвим свеједно да ли ће Србија бити у ЕУ, а 12 одсто апсолутно подржава чланство. Такође, 42,6 одсто младих сматра да би Србија у спољној политици требало да се ослања на Русију, 19,4 одсто на ЕУ и 3,9 одсто сматра да би ослонац требало тражити у Сједињеним Државама.

Скоро 80 одсто младих сматра да се ствари у Србији не одвијају у добром смеру, а на скали од један до пет просечна оцена коју су испитаници давали за стање у Србији је 2,26.

Маја Бобић је констатовала је да није чудно што млади сматрају да земља не иде у добром правцу, када статистика показује да је 50 одсто младих незапослено. “Брине ме што млади имају позитивну асоцијацију на систем успостављен у ЕУ, али не желе тај систем у Србији. Поражавајући је и податак да две трећине младих сматра да нашем менталитету одговара ауторитарни систем”, указала је Бобић.

Тања Мишчевић сматра да резултати показују збуњеност омладине у Србији и да је друштво омануло у комуникацији и повратном разговору са онима који доносе политичке одлуке. “Нисам помињала лобирање за чланство у ЕУ, већ информисање. Демократија почива на информисаном грађану који може да доноси исправне одлуке”, нагласила је Мишчевић.

Ивана Радић Милосављевић, асистенткиња на Факултету политичких наука на предмету Политички систем ЕУ, оценила је да се резултати не разликују много од резултата истраживања јавног мњења укупне поплације у Србији и закључила да би боље информисање и образовање наставника и професора о Европској унији и процесима интеграција допринело бољем разумевању проблематике чланства Србије у ЕУ.

Занимљиво је да, мада трећина до половине српске омладине није задовољна својим животом, не постоји интерес да се то стање промени! Више од половине (око 55%) уопште не прати или ретко прати политичка дешавања. Другим речима "лоше им је", али чекају да то "неко други реши".

О успеху политичара говоре поражавајући подаци да две трећине младих сматра да се ствари у Србији не могу да промене гласањем, другим речима ДЕМОКРАТСКИМ ПУТЕМ! Преко 70% не верује ни једном политичару! 

Резултате истраживања "Србија и Европа у очима младих" можете да погледате овде.

Више од половине грађана Србије, њих 53 одсто сматра да Србија треба да настави европске интеграције и поред изласка Велике Британије из Европске уније. 

Успешност "рада" политичара је оцењен,а кроз оцену стања у Србији, оценом довољан (2). Колико се сећам то је оцена лоших ученика. Да српски "политичари" немају ни "визију ни мисију" мисли око 80% младих испитаника.

Ово је пренео Танјуг цитирајући чланак београдских новина "Блиц", које су пренеле део резултата истраживања које је провео Институт за европске послове, у првој половини јула, а биће објављени у целости у четвртак 28. јула 2016. Ови прелиминарни резултати се делимично разликују по питању подршке уласку Србије у ЕУ, а слични су по питњу става о "признавању Косова" као услов за улазак у ЕУ, са  резултатима истраживањем које је урађено у априлу 2016. и недавно објављено у целости од стране Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Највише разочарава одговор српске омладине на питање 
Какав систем одговара српском менталитету - 74% мис-
ли да Срби, а тиме и они сами, немају ни менталних, ни
интелектуалних капацитета да сами уређују своје живо- 
те, већ им треба ДИКТАТОР!  То је, изгледа, мишљење и
западних обавештајних служби и кругова. Зато се за Ср-
бе тражи погодан диктатор (Мило у Црној гори, а Ацо, 
изгледа, у Србији). Диктаториа је све дозвољено да ра-
де народу, докле год беспоговорно спороводе наређења 
западних центара моћи.  

Резултати показују и да грађани Србије више подржавају немачку политику у ЕУ од британске, у новонасталој ситуацији после Брегзита.

Занимљиво је је свега 9,8 одсто младих, старости од 18 до 29 година подржава чланство Србије у НАТО, док је код старијих од 60 година то случај са 13,2 одсто грађана.

Такође, половина грађана сматра да је економска ситуација боља у ЕУ, исти број грађана сматра да се у ЕУ више поштују људска права и слободе.

Ипак, уз све то, 49 одсто грађана сматра да руски модел друштва одговара српском друштву.

Када је у питању Косово и Метохија, 80 одсто грађана сматра да никада не би требало да признамо независност Косова и Метохије, па чак и ако је то услов за чланство у ЕУ.

Најчешћи коментари, које млади у Србији чују и то у око 72% случајева су - Они су нас бомбардовали, а ми треба да уђемо у ЕУ! Они нам узели Косово (и Метохију), а ми сада треба да уђемо у ЕУ!

Око 68% младих у Србији формирају ставове на основу никакве до делимичне информисаности о Европској унији!  Што би се рекло, јес' да немам појма, али то не значи да немам мишљење. Овоме може да се дода да 47-49% нема појма колико држава чини ЕУ, ко је премијер Француске, или Британије ...

Истраживање је показало да је скоро половина грађана, 29 одсто, за признање Крима као дела Русије, док се тај проценат пење на 59 одсто код популације између 18 и 29 година.

[Тих 29% који су "за признавање Крима, као дела Русије", значи да 71% није за то, нема став или нешто треће. Тих 71% изгледа не схватају да је случај Крима, индигом пресликан случај Барање! Ето шта су од нас направили. ГМО Србе никакве националне свести, ништавног образовања, посебно у делу сопствене историје, без способности аналитичког размишљања и систематичног деловања, способних само да преписују и чекају Богом даног диктатора и/или Брисел, Москву или неку трећу колонијалну метрополу да реши све њихове проблеме. За информацију ГМ Србима, Барању је Тита, одмах после рата поклонио Хрватској иако је увек била у оквиру Војводине српске! Три срца јуначка нису, како вас је Тита учио "Срем, Банат и Бачка", мада се римује, већ "Банат, Бачка и Барања", а Срем је увек био "срце јуначко" сам за себе. Зато је посебно занимљива политика Лиге социјалдекрата Војводине, који су спремни да се "боре за Војводину", да цепају Србију и траже "репубљику Војводину", али им не пада на ум да "цепају" Хрватску и траже назад Барању! Ако ништа друго бар на заставу Војводине нека ставе и четврту жуту звездицу, али они то не смеју. Србија може да се комада, али за Хрватску немају наређење. Оно што је Тита урадио са Барањом крајем 40-тих, Хрушчов је урадио са Кримом, половином 50-тих, исто. Одузео га је од Русије и поклонио Украјини.  - прим. ЛГ]

Ако би се судило према поређењу објављених резултата истраживања Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и прелиминарних резултата истраживања Института за европске послове, које је објавио "Блиц", млади у Србији су много критичнији и реалнији од осталог дела популације. Док 53% грађана Србије "сматра да Србија треба да настави евроинтеграције", млади "грађани Србије" то "апсолутно подржавају" тек са 27% ! Што се "Косово" услова тиче, ту су млади једно 5-6% спремнији на издају, мада су оба истраживања рађена на узорку из популације, о чијој репрезентативности - бар што се тиче истраживања Тима, који су објављени - би могло да се дискутује.

Извори: Тим за социјално укључивање и сањење сиромаштва, Блиц, ЈуТјуб| Ориг. постављено:7. јун/25. јул, по редоследу