Други славе српске устанке
Некада је у Србији месец јул обележаван као почетак борбе против окупатора, а данас држава нема антифашистички празник.
 |
| Croatians have no shame, and Wikipedia bears everything. Just read the raw lies and their ustasha's dreams. For example, "there were 60.4% of Croatians, and 28.6% of Serbs in, listen to this, - "croatian partisans", in 1944!!! |
Србија, упркос великим жртвама против немачких и других окупатора у Другом светском рату, званично не прославља почетак оружаног отпора.
То што су представници једне од партија владајуће коалиције, СПС, 7. јула учествовали у обележавању 72-годишњице антифашистичке борбе у Србији, само је поново отворило полемике о томе да ли би чувени догађај у Белој Цркви заиста требало да славимо као дан устанка или се тада заправо одиграо злочин у којем је један Србин из политичких мотива убио другог.
После петооктобарских промена, Дан устанка у Србији 7. јул је укинут као празник, а очекивало се да ће тачку на случај ставити и пресуда Окружног суда у Шапцу. Она је рехабилитовала двојицу жандарма, које су комунистички херој Жикица Јовановић Шпанац и Цветин Солдатовић упуцали на сеоском вашару у Белој Цркви. Претресањем догађаја, докумената и пропитивањем сведока стигло се до доказа да на "Дан устанка" нису убијени окупатори, већ недужни представници тадашњег државног система. И да Жикичин чин није био херојски, него братоубилачки.
"Србија би требало да успостави нови Дан устанка, али га је тешко одредити с обзиром на то да су поделе између четника и партизана и даље снажне. Чињеница је да су у самој Србији, устанак против окупатора подигли и партизани и Југословенска војска у отаџбини, као и да се партизански и четнички одреди нису сукобљавали све до пред крај 1941. године. Чак је било и заједничких акција", објашњава историчар др Драган Петровић.
Историчар др Момчило Павловић истиче да антифашизам не може да се пришије искључиво једном покрету или вођи, већ да је у питању антифашизам народа.
"Можда би добар датум за Дан устанка био 27. март када је дошло до ерупције антифашистичких осећања, како комуниста, тако и монархиста. Додуше, сам догађај је по многима био и непромишљени чин, али је ипак послао недвосмислену поруку да српски народ не прихвата фашизам", каже Павловић.
Комунистички режим у бившој Југославији поигравао се чињеницама и када су у питању остали јулски устанци у бившим републикама.
То што су Срби подигли устанак против усташког режима у Србу 27. јула 1941. данас не спречава државу Хрватску да овај датум обележава као Дан антифашизма у Хрватској. Недавно је покренута и иницијатива да 27. јул поново постане државни празник у најмлађој чланици ЕУ.
Дан устанка је и даље званични празник у Словенији, док се у БиХ не слави, иако се ове године навршава 70 година од битака на Сутјесци и Неретви. У Црној Гори Дан устанка 13. јул се слави као Дан државности, јер је на овај датум 1878. године на Берлинском конгресу призната независност Књажевине Црне Горе.
"Сви устанци у бившим југословенским републикама, изузев оног у Словенији, углавном су били антифашистички покрети српског народа, а не хрватског, муслиманског или црногорског, како се то касније интерпретирало. Јер, управо су Срби били највише угрожени окупацијом стране војске, али и од марионетских творевина на његовом етничком простору као што је НДХ. У Црној Гори се српски народ масовно одлучио на устанак баш 13. јула, само дан после проглашења марионетске владе под Секулом Дрљевићем на Цетињу", истиче Драган Петровић.
Нажалост, улогу српског народа у антифашистичким устанцима последњих година фалсификују и поједини западни историчари.
"Стручни историчари у Европи знају истину, али постоје и они попут Жорж - Мари Шенија, првог амбасадора Француске у Загребу, а затим и високог представника ЕУ за Мостар. Он је 2002. године објавио научни рад са ставом да је, "супротно традиционалном уверењу у Француској како су Срби изнели на Балкану и Први и Други светски рат, највећи део партизана заправо био из Хрватске и Босне и Херцеговине и да су етнички партизани најчешће били Хрвати, Босанци и Југословени". Управо због тога наша држава мора да промовише све релевантне историјске податке о Другом светском рату, али и да посвети већу пажњу датумима који обележавају нашу борбу против фашизма", закључује Петровић.
Извор: Новости
No comments:
Post a Comment