Friday, July 1, 2016

СРЕДЊЕВЕКОВНА СРБИЈА - СРПСКИ ВИТЕЗОВИ

За разлику од наших западних комшија који се одраше да измисле неку своју "хисторију", уз обилату помоћ "Хистори ченела", Срби који су имали праву и истинску средњевековну историју, своје краљева, па и цара, државу, истините историјске догађаје и дан данас се понашају "како нас је Тита ућио" - Срби крију своје лепо лице, као да их је срамота да неког не увреде ако га покажу и открију.

СТУБ СВЕТОГ СТЕФАНА
Први српски витешки ред и орден који је установио 
цар Душан Силни

Српски документ из седњевековног периода показује да је Душан, још док је био краљ, створио Великашко веће састављено од 24 витеза са којима се саветовао око важних питања. Било је то нешто попут владе у којој су седели најбољи људи и наближи монархови сарадници
Цар Душан у Дубровнику, рад Марка Мурата. Фото: Wikipedia Commons/Бранко Д. Тодоровић

Поред већ легендарног и често спомињаног Реда змаја – који је по једнима постојао у Србији већ за време краља Милутина, док је по другима основан од стране Милоша Обилића који је окупио око себе 12 витезова, међу њима и Милана Топлицу и Ивана Косанчића, са једним јединим циљем а то је атентат на султана Мурата – у нашој су средњевековној земљи постојала и друга удружења витезова: тако барем говоре ретка али поуздана сведочанства.
У време владавине краља па цара Стефана Уроша IV Душана Силног, између 1331. и 1355. године, помиње се тако витешки ред премоћног назива: Стуб Светог Стефана. Зашто је избор пао баш на првог архиђакона који је страдао за веру Христову не би требало да чуди, из неколико разлога.
Први и основни је тај што је овај светац био на неки начин заштитник Немањића; други кажу да је био и њихова крсна слава, али су информације контрадикторне јер са једне стране имамо податак да је Немања Ђурђеве ступове подигао да би се захвалио баш том свецу коме се молио да га избави из заточеништва, док неки кажу да је Душан манастир Светог Арханђела Михаила (Шиптари опљачкали и спалили 1999., по доласку КФОР-а) подигао јер је то била његова слава.
Било како било, знамо да је сваки Немањић од утемељитеља династије па све до последњег носио као прво баш име Стефан. Није сваки био Урош, али је сваки, апсолутно сваки, био Стефан. Код Немањића је то име на неки начин било као титула цезара у Старом Риму, другим речима, као некаква потврда легитимности, више звање него име.
Женидба цара Душана. Капетан Алеманске гарде Палман Брахт је вероватно човек на коњу десно. Репродукција: Паја Јовановић
Из истраживања чешког историчара Константина Јиречека знамо и да су витешке игре које су биле организоване биле сличне онима на западу, а Мавро Орбин је писао да су дворјани цареви приређивали пред њим турнире, док је владар победнике даривао богатим наградама.
Да ствари буду занимљивије, цар Душан Силни је установио поред овог витешког реда и “Орден Светог Стефана” који је лично додељивао за војне и друге заслуге, и то је, врло вероватно, био први орден у Срба.
Све ово се одигравало у време када је прогласио Законик који је уредио државу, и послужио јој као устав. Стао је на пут безакоњу и самовољи моћних великаша (у Пољској би рекли магната, што је дослован превод из словенских језика у латински), па је тако омогућио да завлада ограничена меритократија уместо најтврдокорније олигархије.
Крунисање цара Душана, дело Алфонса Мухе, прослављеног ческог сликара. Фото: Wikimedia Commons/Zoupan
Један наш документ из тог периода чак показује да је Душан још док је био краљ створио Великашко веће састављено од 24 витеза са којима се саветовао око важних питања. Било је то нешто попут владе у којој су седели најбољи људи и наближи монархови сарадници. 
Из Законика знамо да су добијали златни појас, бисерну свиту и мач. Иначе, свита је била свечано одело за владаре и властелу: у питању је била византијска мода коју смо усвојили, израђена у виду дугачког огртача црвене или зелене боје и украшеног златом и бисерима.
Извор: Телеграф.рс| Оригинално постављено: 23. маја 2015.

No comments:

Post a Comment