КАКО ЈЕ ТО НЕКАДА БИЛО ....

''Ћорава кутија'':
''накот зрео за сјекиру''!

Аутор Часлав М. ДАМЈАНОВИЋ Извор

Да ли се историја понавља? Да ли  се она понавља свима? Да ли се само неким народима понавља, а други остављају историјске догађаје за собом? Да ли се поједини народи врте у историјском кругу, забасали беспућу из кога не могу да нађу излаз, док не нестану са ове планетарне позорнице? Да ли смо ми, Србљи, у тој категорији отписаних народа могу само да претпоставим, тек - нама се историјски догађаји и историјски периоди понављају. Ако се не сложимо да нам се баш понављају, можемо ваљда да се сложимо да бар "јааако личе", као што је прича о "ћоравој кутији" и "демократским" комунистичким изборима 11. новембра 1945., коју написа Часлав Дамјановић. Часлав М. Дамјановић, генерација 1932. Одрастао на Сењаку, Београд. Студирао Светску књижевност са теоријом књижевности код Војислава Ђурића и Рашка Димитријевића, прва генерација. Од 1959. до 1973. филмски редитељ и писац сценарија. После асистирања најпознатијим југословенским филмским редитељима Радошу Новаковићу, Саши Петровићу, Жики Митровићу, Соји Јовановић, Бошку Вучинићу, Фадилу Хаџићу и другима, сарадњи са Душаном Макавејевом, ко-режирању данских и норвешких филмова, и асистирању многим америчким филмским редитељима - режирао по свом сценарију први југословенски филм на енглеском језику, са Џорџ Монтгомеријем и најпознатијим југословенским глумцима Бомба у десет и десет. Филм је 1969. био номинован за Златни Глобус у селекцији страних филмова. Са Ричард Контеом и Рори Калхуном режирао амерички филм Операција Укрштени орлови по америчком сценарију, а онда поново по свом сценарију, режирао је америчко-југословенску копродукцију Последњи воз за Берлин, са Тај Хардином, Ацом Стојковићем и Џорџијом Мол. 1973. отишао је у САД где је у Торонту, у Канади, режирао по свом сценарију телевизијску серију о учешћу свесног и подсвесног у стварању сликара, Несагледива граница (The Frontier Remote). Од 1973. у Њујорку активно ради на националном фронту до 1983., када одлази у Вашингтон и до 2005. ради у Гласу Америке као продуцент, прво у југословенском а затим српском сервису. У Вашингтону Часлав припрема бројне конгресне презентације за конгресмена Филипа Крејна о Дражи Михаиловићу и Равногорству; активан је на националном пољу; и интензивно учествује у покушајима да се на федералном земљишту у Вашингтону изгради споменик Дражи Михаиловићу у знак захвалности америчких авијатичара спасених са Прањана. Истовремено, дуже од 12 година редовно је писao за чикашку Слободу, и друге листове српског избеглиштва, под псеудонимима Сања Живановић, Прањанин, Равногорац, и другим.  Од одласка у САД није се враћао у отаџбину.  У књизи на енглеском језику Звук чизама (Sound of Boots), на енглеском језику, анализирао је непријатељску улогу пропаганде у сатанизацији Срба током растурања Југославије. Онда је одлучио да прво објави ''Запис из Ђедове колибе'' на српском језику, па тек после тога ''Звук чизама'' на енглеском.

САМО СХВАТИВШИ ДА ЈЕ ДАНАШЊА САТАНИЗАЦИЈА СРБА НАСТАВАК ИЗДАЈЕ РАВНОГОРСТВА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, ЗНАЋЕМО ШТА ЈЕСТЕ НАПАДНУТО И ШТА ЈЕ ТО ШТО ЗАИСТА ТРЕБА ДА БРАНИМО.

Као изразити пример формално демократских избора, који постају пука фарса, могу да се наведу избори за Уставотворну скупштину Југославије непосредно након 2. светског рата 1945. године. Скојевци и „активисти“ иду од врата до врата и терају народ на гласање. Насупрот комунистичкој листи тзв. "Народног фронта" постојала је само једна опозициона листа (тзв. "ћорава кутија"). Опозициони кандидати нису имали озбиљне шансе за изборну кампању. Комунисти су држали све полуге власти. Гласало се убацивањем куглице у једну од две понуђене кутије, пред погледом наоружаних комунистичких представника, при чему се чуо јасан звук по коме се знало у коју је кутију куглица испуштена. Доста људи је убацивало куглицу у „ћораву кутију“… пад њихових куглица чуо се врло јасно. Чувар те кутије одмах је поред њиховог имена прибележио. Тако је прошло то демократско и тајно гласање. Новине и радио су данима помпезно доносили „велику“ победу КПЈ и друга Тита уз 99% гласова! они који нису гласали за Титу, одузета је Г-картица за снабдевање…били су под разним видовима репресије тоталитарног режима. Сви изабрани некомунистички кандидати елиминисани су до 1948.

Да ли се можда сећате ''Ћораве кутије''? 

Ја се сећам. 

Било је то прво гласање за Народну власт. 

Било је то прво гласање за Народну власт која нас је ослободила. 

Биле су две кутије да се у њих убаци гласачка куглица. 

Једна кутија је била за Титов НОБ. 

Друга кутија била је наводно за гласове који су против. 

Ту другу кутију смо називали ''Ћорава кутија''.

Чак је и Черчилов Ентони Идн ту такозвану демократију тих назови избора назвао "трка са једним коњем". Наравно, као и амерички Државни секретаријат и Идн је свакако морао да зна да ту кутију за наводно "против" – Срби називју "Ћорава кутија".
Народна власт је прогласила себе да је она прва народна власт икад у Србији – и зато је прва Народна власт наредила да се гласа за Титов НОБ – зато што нас је Титов НОБ ослободио.
Убавивање куглице у другу кутију, у "Ћораву кутију" – било је de facto забрањено – јер се осим масовног геноцида над Српским народом који је спроводила Народна власт – упркос геноциду који је драстично превазилазио немачке репресеалије 100 Срба за једног убијеног окупатора; и био злочиначкији од окупаторовог јер је по крвожедности био једнак усташком – смишљено су ширене претње репресалијама, од којих је стављање на "црну листу" оних који убаце куглицу у "Ћораву кутију" било најблажа реперкусија, а шириле су се и разне приче како ће куглица убачена у "Ћораву" кутију одмах сигнализирати изборној комисији Народне власти који је гласач убацио ту куглицу... куглица у ћораву се све вртела око ослобођења:
Ко је против Народне власти тај је против Ослобођења!
Ко је против Ослобођења – тај је народни непријатељ!
Ко је народни непријатељ – оде глава!
Зато су са позамашних стражњица партизанки одскакивале петокраке...
...све због Ослобођења.

Да ли су и ови "одушевљени следбеници" довожени на митинге аутобусима? Да ли су и они, својим непојављивањем на митингу "подршке" доводили себе у опасност да се нађу на некаквој "црној листи"?

Данас на пример, судећи по напису "Издајице у мантији", за многе руске свештенике који себе не сматрају "издајицама", чувени протојереј из Петрограда, професор Духовне академије Георги Митрофанов, сматра да црква треба да тражи ослобађање трију феминисткиња из истражног затвора, тим пре што су "младе мајке".

Зато јер се ради о судбини "конкретних људи".⁽¹⁾

Та данашња најновија формулација обмане – да се ради о судбини "конкретних људи" – претварајући се тиме као да је за Веру и њено милосрђе – доказ је не само да је важнија судбина "конкретно" постојећег материјалистичког од некаквог "неконкретног" духовног – и доказ је не само да је Руска Православна Црква изложена једном те истом сатанистичком нападу на Православље и на Веровање у Бога – већ је доказ и да се суштина кљусета у које је Истина узапћена зато да би се деформисала обмањивањем... уопште није променила

Да ли се Србима историја понавља?

Петокраке звездице отскачу само са стражњица "конкретних" – зато је на давним назови изборима за назови Народну власт која нас је наводно ослободила – "ћорава кутија" – била de facto "судбина" Срба и Србије!
"Ћорава кутија" била је злочин!
Срби и Србија – нису "конкретни људи"!
Једино је Народна власт која нас је ослободила – "конкретни људи"!
Kо гласа у "Ћораву кутију" таj је – "непријатељ народа"!
Ко гласа у "Ћораву кутију" je самим "сарадник окупатора"!
Према томе, сваког оног ко гласа у "Ћораву кутију" – Народна власт ће ликвидирати... зато се ставља на Црну листу!
Куглица у "Ћораву кутију" – била је пресуда судбини...
Куглица у "Ћораву кутију" – била је претња стравичним усташоизоидним репреселајама!
"Ћорава кутија" била је долазак усташког злочина у Србију!
Зато сам захвалан Мирјани која ме је потсетила на "Ћораву кутију".
Ћорави су створили "ћораве кутије". Ћораве школе. Ћораве престоничке новине. Ћораве књижевне часописе. Ћораве институте и академије. Ћораву штампу. Ћораве музеје. Ћорави су већ пола века важни. Они пљују генијалне здраве романе и здраве студије...
Током рата отац ме је често водио на обалу Саве да видим српске лешеве побијене од усташа како плове низводу и увек ми је понављао: "Запамти, Чаславе". И увек ми је говорио исто и за ћирилицу: "Запамти, Чаславе". То су били, како би их назвала наводна Народна власт која нас је наводно ослободила – једини "великосрпски" и "националистички" наводни злочини мог оца.

Црвени су сваки покушај демократије затирали ...

Међутим... нису били једини: отац и мајка су ме, иако дечака недораслог за гласање, повели са њима на "представу гласања", заправо на "представу демократије" зване "Ћорава кутија". Нису ми рекли ни речи. Ни тада нити икад после. Само су ме ћутећи повели са собом.
Зашто? Зато да видим. Зато да запамтим:
Велики сто. Огромна застава са петокраком. Титова слика. За столом и неколицина непознатих важних буџа, али већином познати, из комшилука. Отац мог школског друга који је све време окупације носио кожни капут и немачки лугер. Отворено. Не као Специјална испод мантила. Чак је једанпут на санкању потегао лугер на једног од наших вршњака који се нешто ускопистио на његовог сина. Онда један “друг” који се населио у кући Милета Слине. Онда један некакав адвокат који је конфисковао стан родитеља Маје Матић, који је иначе бар мени био познат по пијаном тетурању од Нешковићеве биртије узбрдо улицом Сање Живановића. Онда деда мог школског друга који је тврдио да је лични пријатељ Лењина. Такође и неки Миле који се уселио у бабин стан и њу ћушнуо у предсобље... и наравно, две кутије: jедна за "конкретне" – за некакве ослободиоце некаквог народа; друга за "неконкретнe" – за Србе. И до кутија куглице... у Унриној кутији од Труманових јаја. Атмосфера озбиљна... петокраке не отскакују... нема арлаукања као у Гарди...
...како би данас, уочи те исте гламур представе тих истих избора и те исте гламур представе те исте демократије, рекао Борис Тадић... што рече приликом отварања "обновљене медресе и објеката исламског Универзитета код београдске Бајракли џамије", да је "лично дирнут" отварањем јер се "овај дивни објекат налази на самом ободу мог (његовог) детињства" – тако је гламур представа "Ћораве кутије" заувек остала не само на "ободу мог детињства" већ и на "ободу" моје данашње старости.
Иако далеко од отаџбине, и иако далеко од огромног имања и зграде оца Коче Поповића у којој је гламур представа "Ћораве кутије" обављена... "обод" је остао вјечит зато јер сам заувек запамтио да је "Ћорава кутија" била смрт оне Србије која је заиста била оно што нас данас Тадић обмањује да је његова окупирана прћија коју он издајнички, а још више полтронски титулише Србијом – смрт оне Србије која је заиста била "посвећена миру, помирењу, просперитету и повезивању људи и религија."⁽²⁾
Частан Мир, Одговоран Просперитет, Одлучност да се жртвује за Слободу и да се избори против Зла... упркос што је била узапћена у југословенски забран – то је доиста била та Србија чији је поштени Србски Народ та некаква Народна власт – оптужила као некакав народ "бескућника" и као некакве "народне масе" некаквих "неконкретних".
Та некаква Народна власт – није нас ослободила!
Напротив...
...а данас знам и зашто нас није ослободила.
Зато што смо маркирани у "накот зрео за сјекиру"!
Хрватски "отац домовине", Анте Старчевић, за Србе каже да су "накот зрео за сјекиру", a хрватски вајар и архитекта Иван Мештровић, упропаститељ Ловћена, остао је упамћен и по скулптури надбискупа Степинца коме Христос даје благослов, као и по чланку у славу Степинца у усташком листу "Хрватска ревија" у Буенос Ајресу, ваљда зато што је "блажени" Алојзије благословио ону секиру коју Старчевић помиње.⁽³⁾
Ето тако, иако ми отац и мајка нису рекли ни реч зашто ме воде на гламур представу... знам данас да "Ћоравом кутијом" није у Србију стигла никаква петокрака – већ да је у Србију стигла мржња усташке сјекире.

Права Монархија је, изборима 1945., замењена комунистичком антисрпском монархијом. Потомци ових сатрапа су и дан данас на политичкој сцени Србије и главни су носиоци "демократије", "пута ка еуроРопској унији", што им је изговор за пљачку, која им је генерацијски усађена. Они центри који су подржавали Титу, сада су налогодавци "титиним потомцима". Заједнички именитељ - понижавање и затирање Срба и Србије.

Чувени италијански научник и писац (римокатолик по вероисповести) Марко Аурелио Ривели назива” истог тог "блаженог" Алојзија "надбискупом геноцида". И "вредно je напоменути да" зато што је за ту књигу "предиван предговор написао Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије" – да је данас то један од разлога због којих је владика Артемије прогнан... А зато је и "обод" вјечит: зато јер се сјекира није променила... и зато сам заувек запамтио да је "Ћорава кутија" била смрт Србије.
Зато што "Његош није желео да брука своје православно владичанско достојанство, за разлику од садашњег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија", зато је 1916. године "бечка влада – ради моралног сламања српског народа – одлучила да оскрнави" разарањем цркву "Светог Петра Цетињског са Његошевим земним остацима" зато јер "удар на један народ у циљу његовог распамећивања и отуђења од самога себе" – јесте понижавајући садизам претварања "највишег смисла у апсолутни бесмисао."⁽⁴⁾ И зато је "обод" вјечит... зато јер се сјекира није променила... и зато сам заувек запамтио да је "Ћорава кутија" била увезена за смрт Србије... а да је отскакиваље петокраких и арлаукање потскакивачица... било сам лажа и паралажа. И зато што ни данас не знам да ли је за почасним столом "Ћораве кутије" седео и онај буџа који је тестером резао живе Србе, и зато што знам да ратови трају и завршавају се, али да геноцид мржње, gesamtkrieg – тотално истребљење – никад не престаје – него само мења етикете – зато је "обод" вјечити... зато јер сам заувек запамтио да је "Ћорава кутија" бацила Србију у "накот зрео за сјекиру"... без обзира на нове етикете.

Дегенерација "Културне матрице"

'...после то само назовете изменом "културне матрице" Срба.⁽⁵⁾ Без обзира на недостатак суштине у освртању на 27. март, и без обзира на недостатак Националне Суштине српске културне, управо духовне матрице, у напису "Сви председникови мишеви", Смајловићева по обичају бриљантно разобличује кљусе у којем су Срби... фокусирајући се наравно на предизборно кљусе... али – неумитност предизборног и изборног кљусета разобличује тек историјска перспектива: натпис испод пропратне Тадићеве фотографије: "Демократија је када свако може да каже шта ја мислим" – доказује да се нити злочиначка дегенерација "културне матрице" – нити Истина историјске чињенице да је "Ћоравом кутијом" мржња усташке сјекире стигла у Србију – нису променили! И зато је данас јасно да је Тадић управо чаплиновска карикатура "Великог диктатора", који послушно обавља злочиначки задатак – али такође је јасно да је и Броз био исти шегрт као и Тадић...
И тако, ето нас сучељених са суштином "ћораве кутије".
"Ћорава кутија" јесте синоним кљусета! Јесте синоним мишоловке! Јесте синоним обмане: па ето ви сами гласате за Кучук Алије... зар не? То се најбоље очитује у предизборном Прогласу УНС-а да су "политички и притисци контролора тржишта реклама надјачали професију"⁽⁶⁾ – није надјачана само професија – напротив, повињавање контроли постало је најуноснија пфрофесија! Зато када Напредњаци деле гласачима сапун против "жутице" зато "Да вам руке буду чисте"⁽⁷⁾ нико не размишља о Химлерововом "Das schwarze korps" – "Црне трупе", званичним СС новинама за ширење расистичких теорија... зато нико не пита како то да је истоветна деформација "културне матрице" некадашњег расизма Химлерових "Црних трупа" и данашњег расизма "жутице"!
И зато што никоме не пада на памет да пита Куглица у "Ћораву кутију" – зато се поставља питање:

Зашто Срби аплаудирају?

Зашто су Срби били најмасовнија нација која је учествовала на пратњи Јосипа Броза?
Зашто Срби аплаудирају Тадићу?
Стварно питање је оно питање које сви заобилазе:
Ко је заиста корумпиран?
Зашто Срби не бране рехабилитацију Драже Михаиловића?
Да заиста желе рехабилитацију – бранили би је Истином Равне Горе?
Бранили би је Истином оне Србије коју је обезкућила "Ћорава кутија"!
То нам поставља још важније питање:

Да ли смо оћоравили?

Да ли ће избори на Ђурђевдан бити први првцати избори у којима... неће бити потребна ћорава кутија? Зашто? Па зато што ће гласати... ћорави.
Или...
Да ли ће Српски Народ учинити оно једино што треба и мора да учини?
Да ли ће Србски Народ изаћи на улицу – онако како је изашао 27. марта 1941. – тачно пре 71 годину – и исто онако одлучно као тада давно... да ли ће рећи оно једино што мора да каже:
Боље Истина – него лаж!
Боље Слобода – него обмана!

Окупатори се не разликују!

Али се разликују поробљени!

…данашњи поробљени не само што не мисле да су поробљени, већ им се чини да су тек са доласком окупатора постали "слободни".
У оној давној Србији када су ме отац и мајка без речи водили погружени на гламур представу у вили оца Коче Поповића који је на шарцу монденски ујахао у Београд... Срби су знали, чак и малишани као ја, да смо поробљени, да доласком новог окупатора нисмо ослобођени... а данас, отпор Срба, чак ''ако и постоји, ни у ком случају – није усмерена ка окупатору, већ'' напротив, ка ''оним ретким сународницима који се усуђују да имају било шта против окупатора, јер'' наводно ''њихова ''назадна свест'' ''излаже земљу опасности да је окупатор не пороби тј. ''не прими у Европску Унију''!
Зато на сваки ''помен прошлости које се не би требало одрећи, затим националности, светиња и територија које би све заједно ваљало бранити... и недостојног живота под окупацијом на који се ни по коју цену не би смело пристати – данашњи поробљени, уколико те не заспу погрдама да си ''фашиста'' и ''мрачњак'', у најбољем случају ће ти одговорити згранутим погледом искреног чуђења''!
Да ли је ''Ћорава кутија'' заиста претворила Србе у yaчуђене бесмислењаке који се чуде да истина постоји? Можда... јер ''као да све што помињеш није нешто што их се најдубље тиче, већ нешто небитно и непостојеће што са њиховим животима нема никакве везе.''⁽⁸⁾

Нико о духу.

Ђурђевдански избори

Реализам или бућкуриш?

У исрцпној анализи под насловом ''Ђурђевдански реализам и Анти-Србија'', извесни Драгомир, под поднасловом ''Дуги пут до Слободе'', каже о овим данашњим изборима да зато да нас не би обманули зато ''треба масовно да изађемо на изборе 6. маја – и на свим нивоима подржимо странке које нису део садашњег режима…''⁽⁹⁾
Можда и има таквих странака, али, иако сумњам у то, чак ако их и има, такве странке су ''Ћорава кутија'' – у Србији је Слобода забрањена! И баш зато питам: А зашто нико о духу? А зашто нико о Националном?
Зар то не значи – зашто нико о Србији?
Нажалост, нико други до ''вечити члан Синода, Иринеј Буловић'' је својом изјавом ''канони и устав не важе, јер када је саобраћајац на раскрсници – семафори не важе''⁽¹⁰⁾ најречитије обзнанио да је данашња Инквизиција Холокауста, започета истребљењем Срба ''Ћоравом кутијом'' – заиста наставак сјекире усташоизоидне мржње! Можда су се зато у ''европском кварту'' Брисела, где се налазе установе ЕУ, појавили мрачни плакати и стикери који чиновнике ЕУ позивају да се обесе на сопственим краватама''!
''Еврократа, искористи своју кравату!'' пише на плакатима и стикерима који приказују еврочиновника који виси обешен у омчи направљеној од кравате, са заставом Европске Уније у позадини’'!⁽¹¹⁾

Хајдучки уранак...

У ''посмртном слову протојереја-ставрофора Алексе Тодоровића, изговорене 27. марта 1956. године на сахрани светог владике Николаја Велимировића у манастиру Светог Саве у Либертвилу у Америци'', под насловом ''Сијаћеш нам ти у тами данашњице'', каже се и следеће:
''Писали су често људи да хуле на Бога писањем и да грде један другога, а ти, Свети владико, писао си само да прославиш име Божје и да научиш Србе како се Бог слави.'' А ''oних 700.000 Срба што си их ти први у Календар увео – ''Уведи, оче Алекса, и метни у Календар под тим и тим датумом 700.000 новомученика српских!'' – ''да ништа друго учинио ниси, само то, и да те тих 700.000 српских новомученика сачека у небеској отаџбини… па какво славље, и каква лепота!''
''Ниси мртав, Свети владико! Недавно си писао песму'':
''Kада умрем, децо, запалите ми свећу, али ја ни у гробу мртав бити нећу.''
''Онај који је тако живео и који је тако радио као ти, Свети владико, заиста мртав бити неће.''⁽¹²⁾
И тако је и са Србима и Србијом:
Нема те ''Ћораве кутије'' која ће убити Србина.
Нема те сјекире која ће убити Србина.
Нема тог окупатора који ће убити Србина!
Нема тог сарадника окупатора који ће убити Србина!

''Запалите ми свећу, 

али ни у гробу мртав бити нећу''

Поновити 27 март:
На дан обмане-обзнане, на дан лажних избора, изаћи на улице и рећи слободно, јасно и гласно шта се хоће и шта се неће!
Иако чак и тада, чак ако читав народ изађе на улице и својим ауторитетом захтева Ослобођење... иако чак и тада Србски Народ и Србија могу бити обманути... што и не би било чудно после свега што смо претрпели и што трпимо, али... ипак...
...зато што је знано да су Србски Народ и Српски Национални Дух у тренутцима када су бивали угрожени Слобода, Поштење, Истина, Правда, Чистота Вере... да су чинили и немогуће и да су упркос логици успевали да досегну Благодат Вредноте... зато молим реците оно што се мора:

Хоћемо ослобођење

...Ђурђевдански уранак био је оно тоцило на коме се знамење препевавано уз гусле истесавало пет стотина година у оно што треба учинити да би се отаџбина ослободила.

(1) ''Издајице у мантији'', Борба за веру, rts.rs, 04/29/12
(2) ''Борис Тадић: Србија посвећена миру и повезивању људи'', ФБР редакција, Извор: Бета, 05/03/12
(3) ''Његош и Ловћен'', Иван Радовић
(4) Исто
(5) ''Сви председникови мишеви'', Љиљана Смајловић, Новинар.де, www.nezavisne.com, 04/19/12, 18:06
(6) ''Пет минута громогласне тишине'', Новинар.де, УНС, 05/03/12
(7) ''Напредњаци деле сапун против ''жутице'', Новинар.де, Телеграф, Вести, 04/30/12, 15:49
(8) Витомир Пушоњић: ''Манкурти Новог доба'', Борба за веру, 05/02/12, Српска политика
(9) ''Ђурђевдански реализам и Анти-Србија'', Драгомир Анђелковић, srb.fondsk.ru/news, 02/05/12, 00:01
(10) ''Екуменски ''инквизитор'' хоће у политику'', Јован Јовановић, 05/04/12
(11) ''Чиновницима ЕУ предложено да се обесе на сопственим краватама'', Интернет редакција Гласа Русије, 05/04/12, 10:35
(12) ''Беседа проте Алексе Тодоровића на сахрани Св. Владике Николаја'', Борба за веру, 04/30/12