СРБИЈА - ПРЕДИЗБОРНА ЋАСКАЊА (3)

Србија, после Румуније, има најмањи у Европи нето просечан приход пунолетних грађана

Извор ЕурАктив Аутор С.В.

Бајке су лепе. Бајке су успављујуће. Бајке имају лепу причу. Бајке имају срећан крај. Бајке нису истините! Браћа Грим су чувени немачки приповедачи бајки. Ханс Кристијан Андерсен је причао најлепше бајке у Данској.  Рудолф Ерих Распе, није писао бајке. Он је писао лажи. Писао је Барона Минхаузена. Негде у овом свету треба да тражимо  место Александра Вучића. Он каже да је политичар, али према ономе што говори налази се негде између Распеа и браће Грим, односно Андерсена. Истине ради, није једини на политикантској позорници у Србији. И друго "политичари" могу, пре да конкуришу за награде из области дечије књиге, него за неку озбиљну награду за политичко деловање.   Жалосно је што српски бирачи нису деца, али они који се одлуче да изађу на биралишта углавном одлуку о томе за кога ће да гласају доносе на основу прича "од Андерсена до Распеа".  Зато, ево неких неоспорних чињеница, а нека сваки "бирач" упореди ове податке са бајкама и минхаузенштином којом га са свих страна заливају......

Чињеница 1.: У Србији је највећи јаз између богатих и сиромашних

У ЕУ петина домаћинстава са највишим примањима има 5,2 пута виши расположиви приход, односно приход након опорезивања и сличних трошкова, него петина са најмањим примањима, док је у Србији овај однос 9.

Чињеница 2: Уз Румунију, имамо најмање плате у Европи!

 

Неједнакост прихода у Србији је већа него у било којој земљи ЕУ, али и у Македонији и Турској, показује нови извештај европског статистичког завода Еуростат. Србија је и међу европским земљама са највишом стопом ризика од сиромаштва.

Од земаља обухваћених извештајем, Србија је земља са највећом неједнакошћу, а следи Турска са разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији гд је овај однос 8,3.
Расположиви приход је износ који се може трошити или штедети, односно приход умањен за порезе и слична давања, и сматра се бољим показатељем животног стандарда од прихода по становнику.
Извесна разлика у примањима сматра се позитивном, као подстицај за рад, иновације и усавршавање, али се велики распон повезује и са сиромаштвом, социјалном искљученошћу, и криминалом, показује извештај Еуростата који се базира на подацима из 2015. Године.
Најмање разлике у ЕУ бележе се у Словачкој И Чешкој – 3,5, док је разлика испод 4 и у Финској, Словенији, Шведшкој, Холандији и Белгији.
Аустрија, Немачка, Мађарска, Пољска и још неке земље спадају у привреде са разликом у примањима између 4 и 5, Италија и Португалија су у групи земаља саразликом до 6, док су разлике веће у балтичким земљама, Шпанији, Грчкој, Бугарској Румунији.
Србија спада у мањину земаља у којима старији од 65 имају нешто веће приходе од млађих, са односом око 1,1, а ово је случај у шест земаља ЕУ – Луксембургу, Грчкој, Француској, Шпанији, Мађарској и Румунији, док је у ЕУ у просеку старији имају приходе на нивоу 93% осталог становништва.
Ситуација је најнеповољнија у Естонији, Летонији, Бугарској, Литванији, а следе Малта, Данска, Шведска и Белгија, где старији имају испод 80% прихода остатка становнишва.
Напомиње се да би тај низак однос могао да буде одраз висине пензија.

Чињеница 3.: Сваки пети човек у Србији је у ризику сиромаштва

Србија је такође међу земљама у којима је највиши ризик од сиромаштва, мерен уделом људи који имају примања испод 60% средњих примања у земљи (медијане).
По овом показатељу, најнеповољнија ситуација је у Румунији – 38,2% и Шпанији, док су изнад европског просека од 25% још и Грчка, Бугарска, Италија, Португалија. Словачка, Литванија и Летонија.
Србија је тик иза Румније са 37,6%.
Најмањи ризик од сиромаштва је у Финској (13,2%), Француској (15,7%), док је у Немачкој око 22%, а у Хрватској нешто изнад 25%.
Када је реч о средњем приходу, односно износу од којег половина становништва има више а половина мање, Србија је према подацима Еуростата за 2015. при самом европском дну, са годишњим нето износом од 2.591 евро за становништво изнад 18 година, што је раст у односу на 2014. када је било 2.444. Просек за ЕУ је 16.580 евра, највиши приод је у Луксембургу са вишие од 40.000, следи Данска са око 28.000, Француска и Немачка су негде изнад 20.000, а најнижи приход је у Румунији – 2.410.

Ето. Прочитали сте. Шта је истина? Да ли је истина оно што чујете од најсамофаворизованијег кандидата за председника Србије, господина Александра Вучића, или је истина оно што износе истраживања извора ван Србије, који не зависе од "воље цареве"? Да ли поверење да се поклони некоме ко демонстрира силу и понаша се против свих правила демократских избора, без икаквог зазора, или "сувим" бројевима? При свему овоме, поштено је да се каже, да свој удео у овој ситуацији имају и неки од кандидата, који се на предстојећим председичким Изборима појављују као кандидати "опозиције", било они лично, било "опозиција", која их подржава. У нормалним срединама овог избора не би ни било, јер у њима људи који се код нас "баве" политиком, не би могли ни да присмрде одговорном послу народно бираних политичких представника. У нормалним срединама би сте Ви ово прочитали, па изашли на изборе да гласате. Нажалост и ово је бајка. Нико ово неће да прочита. Изаћи ће на изборе. И уништиће нас за следећих четири, пер година. И тако док нам не дође из дупета у главу, а тада ће да буде касно.