Saturday, September 10, 2016

АКТЕРИ И СВЕДОЦИ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Александар Поповић:
Мојих десет истина о Коштуници


Интервију 
Проф. др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ
за Сведок
АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, рођен је 1971. у Београду, где је завршио основну школу. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао из области хемије протеина 1996. године на Државном Универзитету у Флориди у САД, а исте године вратио се у Србију. Докторирао је 2002. године у Београду. Од фебурара 2009. године је потпредседник компаније "Хемофарм" задужен за маркетинг. Био је портпарол ДСС-а, председник Савета ДСС, а у јануару 2003. био је изабран за заменика председника Извршног одбора ДСС. Од 2003. године је и потпредседник странке. У првој Влади Војислава Коштунице, од 2004-2007. Био је министар науке и заштите животне средине, а у другој, од 2007. до 2008. године, био је министар за енергетику. Био је кандидат за градоначелника Београда на изборима 2008. 2012. и 2014. године. После избора 2014., по оставци оснивача и председника Демократске странке Србије, др Војислава Коштунице, је вршио дужност председника ДСС, до избора др Санде Рашковић Ивић. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер, учесник великих такмичења. Запослен је као редовни професор на Хемијском факултету у Београду. Говори енглески и руски језик. 

Нисам био један од људи који су, у време када је већинска Србија разумела његову смирену одлучност, његово знање и разумевање, сами себе називали његовим најближим сарадником. Немам са њим генерацијске сличности, нисмо заједно ишли у школу, нисмо исте струке. Имао сам са њим своја политичка неслагања. Не суштинска, јер да су таква била, не бих био у странци коју је водио. Нисам био, или сам се трудио да што ређе будем, ни од оних страначких функционера који су ишли са њим на трибине и конвенције, да сами не кажу ни реч, али да седе у првом реду, мудро и замишљено слушају његове речи, да појавом у његовом присуству дају себи на значају. Да скачу на ноге и аплаудирају када процене да је то паметно. Ако сам то и чинио, ређе сам од већине других цитирао његове речи, уздизао га у звезде и позивао се на њега. На Војислава Коштуницу.

Sunday, June 5, 2016

КАКАВ ЈЕ БИО ЈЕЛОВНИК НА РУЧКУ САНДЕ РАШКОВИЋ-ИВИЋ СА АМЕРИЧКИМ АМБАСАДОРОМ?

Како је јавио Б92, вођа Демократске странке Србије (ДСС) Санда Рашковић Ивић, је изјавила за "Политику" да је недавно била на ручку са америчким амбасадором у Србији, Кајлом Скотом.
Навела је да су "разговарали само о Русији".
Према Рашковић-Ивић, Скот и она су имали прилику за разговор "само зато што је био присутан Тед Рајнарт, члан Трансатлантске академије".
Вођа ДСС је додала да је прихватила позив из жеље да "промени слику о ДСС - која треба да постане странка која разговара са свима".

Saturday, April 30, 2016

ИЗБОРИ 2016 - КО С' ЂАВОЛОМ ТИКВЕ САДИ О ГЛАВУ МУ СЕ ОБИЈАЈУ

Како каже јеврејска клетва - Да Бог да имао, па немао!
Ко зна шта се нама спрема? „Некоме“ су ови ванредни парламентарни избори 2016., у земљи Србији, како се чини, веома важни. И то не једном „некоме“, него више њих „некоме“. Давно се неки нису играли са изборима, на начин коме смо сведоци ових неколико дана. Ово се односи на све „неке“ и видљиве и невидљиве, али наслућене. Ово се односи на све странке, осим „владајуће“. За њу је било сасвим извесно да ће да „растури“, само није било познато са колико. Било који проценат од 45 – 100% је био у игри.

Tuesday, April 26, 2016

E PLURIBUS UNUM

Завршени су и ови избори 2016. Ванредни. Непотребни Србији, али потребни владајућој странци Александар Вучић и остали. Ако судимо по порукама политичких странака пред ове изборе, онда су они - Срећа за Србију, имајући у виду да Ми немамо свијетло оружје, ал` имамо срце у јунака, зато Идемо, пошто Србија побеђује, ако узмемо Србију у сигурне руке, јер Реч је о поштовању става Живети нормално, живети сад,  а и Доста је било!
Када се овако „логично“ сложе и повежу изборни слогани странака делују складно и лепо се допуњују.

Tuesday, April 19, 2016

СРБИЈА ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

by REUTERS17 Apr 2016
Ултранационалисти су решени да се врате у српску Скупштину на изборима 24. априла, после неколико година одсуствовања, потпомогнути растућим незадовољством проевропским ставовима и мерама штедње премијера Александра Вучића