КАКАВ ЈЕ БИО ЈЕЛОВНИК НА РУЧКУ САНДЕ РАШКОВИЋ-ИВИЋ СА АМЕРИЧКИМ АМБАСАДОРОМ?

Како је јавио Б92, вођа Демократске странке Србије (ДСС) Санда Рашковић Ивић, је изјавила за "Политику" да је недавно била на ручку са америчким амбасадором у Србији, Кајлом Скотом.

Навела је да су "разговарали само о Русији".

Према Рашковић-Ивић, Скот и она су имали прилику за разговор "само зато што је био присутан Тед Рајнарт, члан Трансатлантске академије".

Вођа ДСС је додала да је прихватила позив из жеље да "промени слику о ДСС - која треба да постане странка која разговара са свима".

Рашковић-Ивић је, такође, рекла овим новинама да нема ломова између ДСС и њених предизборних партнера Покрета Двери. Ово је истина, наставила је она "пошто се ради о двема различитим странкама".

Рашковић-Ивић је додала да не сматра да ће вођа Двери Бошко Обрадовић да постигне било какву врсту сагласја са будућим премијером Александром Вучићем.

Извор основног текста: Б92| 4. јун 2016.| Превод са енглеског ЛГ

Део првог обраћања Војислава Шешеља Скупштини Републике Србије.

У овом делу свог двадесетак минута дугог излагања, Шешељ је директно и недвосмислено тврдио да је амерички амбасадор Кајл Скот вршио притисак на Републичку изборну комисију, Републички завод за статистику, а да се Влада Србије повукла пред том интервенцијом. Скот је имао последњу реч!

КОМЕНТАР ЛГ:

ШТА ЈЕ БИЛО НА ЈЕЛОВНИКУ РУЧКА САНДЕ РАШКОВИЋ-ИВИЋ, КАЈЛА СКОТА И ТЕОДОРА РАЈНАРТА?

Занимљиво је да Рашковић-Ивић није мењала "имиџ" ДСС, као странке "која треба да разговара са свима", када је одбила, пре позива, да разговара са премијером Вучићем. Овај чак ни ручак није нудио! Изгледа да је то „сви“, према Санди Рашковић Ивић, ипак селективно, па је амерички амбасадор „сви“, али премијер Вучић није! Како ће то да користи промени „имиџа“ ДСС, време ће да покаже. 

Занимљива је и тврдња Војислава Шешеља о умешаности америчког амбасадора Кајла Скота у резулатате прошлих избора у Србији, при чему се Влада у страху повукла, што може да се односи пре свега на крајње неуобичајен обрт у коме су коалиција „Двери-ДСС“, уз „Доста је било“ и „ЧедуБорисЧанка“, прошли кроз иглене уши и из другог покушаја прескочили цензус и то за мало. Ако је ова тврдња истинита, а Шешељ је познат да има прилично добре информације, онда се поставља питање – Зашто се амерички амбасадор заузео за коалицију „Двери-ДСС“? Оно што је сигурно је да разлог не треба а се тражи у „победи демократије“! 

Занимљиво је и ко је господин Теодор Рајнарт, као и то каква је то Трансатлантска академија и шта она ради.

Кренимо онда од Трансатлантске академије. Као што се види из њихове електронске странице, ова академија је "истраживачка институција" посвећена стварању заједничког приступа дугорочним изазовима са којима се суочавају Европа и Северна Америка". Основана је 2007., као партнерство између Немачког Маршаловог фонда Сједињених Америчких Држава и фонда Цајтштифтунг Ебелин и Герд Буцериус. У финансирање ове "истраживачке институције" је укључена немачка влада и поједине приватне фондације. Циљеви су, на електронској страници, дати прилично опште, али се из тема и публикација ове "истраживачке институције" види да се бави углавном питањима геополитике. Примера ради, неке од прошлих тема су биле - "Будућност западног либералног поретка", "Будућност међународног либералног поретка", а тема која је у току (20115-2016.) је "Русија и Запад", па је претпоставка да им је "шефица" ДСС Санда Рашковић Ивић требала за ту тему. 

Ко је ту "истраживач" Теодор А. Рајнарт, или фамилијарно Тед, како га наше новине зову. На електронској страници "истраживачке институције" (ова институцију може да се сматра "истраживачком" само у најширем смислу) Тед је наведен као "особље" (staff). Он је задужен за публикације, стипендисте, координацију са партнерима итд.  Претходно је био асистент-истраживач (асистент у науци) Акадмије, а имао је улогу истраживача и у Парламентарној скупштини НАТО (NATO Parliamentary Assembly), Њујоршком универзитетском центру за међународну сарадњу (New York University Center on International Cooperation), Центру за анализу европске политике (Center for European Policy Analysis). Ако је и истраживач Тед Рајнард се вероватно представља "Рајнард, Тед Рајнард".

Мало чуди то што "истраживачке институције" и њихови истраживачи се не баве истраживањима у ресторану, уз ручак, а посебно не зову америчке амбасадоре да присуствују "истраживањима" уз мезе. Тек вођа ДСС Санда Рашковић-Ивић је "поправљала имиџ ДСС" управо у том друштву. 

Изгледа да су састанци са америчким амбасадором у Београду постали навика Санде Рашковић-Ивић, јер ако је веровати нашој штампи, она се састајала са америчким амбасадором и пре тек завршених избора. Када смо већ код веровања, Сједињене америчке државе су слале сигнале и пре избора 2014., преко неких функционера ДСС који су били у САД, да би ДСС као парламентарна странка био прихватљив за Американце, али без Војислава Коштунице. ДСС је у изборе 2014. ушао са Коштуницом и није прешао цензус. Ако се сећате, то је било на веома чудан начин. Управо супротно од онога што се десило на изборина 2016. ДСС је био изнад цензуса све до сат времена пре закључења коначних листа, а онда је изненада и "као на телефонски позив са надлежног места" скинут са оне трачице која је ишла у дну телевизијског екрана. 

Догађаји су се онда низали следом. Коштуница се повукао и то одједном и потпуно. Написао је опроштајно писмо Председништву ДСС и буквално нестао са политичке сцене. Санда Рашковић-Ивић је дошла на његово место, после краћег прелазног в.д. председниковања Александра Поповића, које је било изнуђено управо наглим одласком Коштунице. Рашковић-Ивић разговара са америчким амбасадором пре избора 2016. На изборима коалиција Двери-ДСС седи дубоко испод цензуса. Почиње да се диже и скаче одмах испод црте. За један глас. Као да неко има наређење да пушта преко, али мује тешко да дигне рампу. Због "неправилности" избори се понављају на неколико бирачких места. Као по наређењу, Пајтић прискаче у помоћ, има се утисак преко воље ДС. Хајде да се нађе при руци "ЧедиБорисЧанку" и "Доста је било", али позивом члановима и бирачима ДС да гласају, на поновљеним изборима, за коалицију Двери-ДСС, помаже "у име демократије" и онима којима нико (наиван) не би очекивао. Дери-ДСС прескачу цензус од 5% и то на другу децималу 5.03%! Изгледа да се Вучићо то баш није свиђало, али "у млађега поговора нема". Војислав Шешељ указује са које стране ветар дува у свом првом обраћању Скупштини Србије. Указује да се управо амерички амбасадор Скот директно и брутално умешао у резултате избора 2016. и да је његова реч била последња, а да се Влада повукла пред њим. 

Шта је добио ДСС? 

Санду Рашковић-Ивић у Скупштини Србије и уз њу још 4 члана ДСС и једног "независног" кандидата. Коалиција Двери-ДСС је "освојила" укупно 13 места. Шест места су припала Дверима, које су двеле једног "независног", што је укупно 7, а пет места је добио ДСС са једним "својим независним", што је укупно шест.

Која је цена овог уласка Санде Рашковић-Ивић и још четири члана ДСС у Републичку скупштину ?

Оно што се одмах види је да је овај прелазак цензуса на нивоу Републике плаћен нестајањем ДСС са политичке сцене у Војводини. Покрајинска скупштина је без посланика ДСС. Нема ни једног, јединог. Миленко Јованов бивши потпредседник ДСС се не рачуна више. Сада је посланик, али и потпредседник СНС. ДСС је нестао са политичке сцене Новог Сада, највећег града у АПВ, где је до јуче био на власти заједно са СНС и чак давао заменика градоначелника. Иста, или тек мало боља слика, је и у већини војвођанских локалних самоуправа. У Београду се појављује мање-више у траговима. Слично је, са пар изузетака, широм Србије.

Питање је колико Рашковић-Ивић уопште рачуна на ДСС, који води, а који је Коштуница формирао. Чак и најнезаинтересованији је могао да примети да је председница ДСС, у разним предизборним појављивањима, више окружена Дверјанима, него руководиоцима и кандидатима ДСС! Као да се не осећа угодно у друштву старог ДСС. Једино се Вукадиновић мотао око ње, али он је ушао на листу ДСС као "независни" кандидат. 

Санда Рашковић-Ивић је ушла у Скупштину, али је стари Коштуничин ДСС жртвован за тај улазак. 

Да би подигла Странку, ако јој је то уопште намера, мора да креће скоро па испочетка.

Цена која се не види, али се назире, је лагана промена политике, а можда и имена Демократске странке Србије. Докле и у којој мери ће да еволуише политичка платформа, видеће се у будућности. За те промене јој стари Коштуничин ДСС не треба. Чак је и терет. Уосталом и поред помирљивих изјава, "опроштаја" и " обећања демократизације", приликом унутарстраначких избора, Рашковић-Ивић је већ на овај или онај начин, почистила добар део старог ДСС из руководства ове странке. Фосилни остаци су за сада потребни да очувају "имиџ" ДСС, да се успори осипање "обичног" чланства и танког бирачког тела. Остаци старог ДСС ће сигурно да наставе да се тање, под принудом "демократизације". За промену "слике ДСС" требаће ново чланство, које ће у рам те "промењене слике" да стане. 

Можда је и то било на јеловнику ручка? Ако не овог, онда неког претходног.

Иако је Вучићу, на овим изборима 2016, дозвољено да "победи", чини се да се прилике на српској политичкој сцени мењају дубље него што се то на први поглед чини. Да ли се Вучићу затежу кајаси, или му се спрема "летећа измена", то знају они који у свему овоме учествују. Премијеру се све ово очигледно не допада. Посебно му се не допада прелазак цензуса ДСС "промењене слике" и ручковима са америчким амбасадором. Ваљда на уму има старо правило Великог Брата - када једне потроши, обично их мења још већим "националистима"! Да се Срби не сете! До сада је увек упалило!

Једно је свима јасно. Демократске странке Србије, у њеном изворном облику, више нема. Појели је за ручак.