У дугој историји најеминентнијег надметања – Лиге шампиона, уз Звезду, још је само румунска Стетау из земаља „источног блока“ узела трофеј.
Пре 19 година, 29. маја, на стадиону СВЕТИ НИКОЛА, за титулу клупског првака Европе борили су се ЦРВЕНА ЗВЕЗДА и ОЛИМПИК, из Марсеја.
После 120 минута резултат је био 0:0, па су пенали одлучивали. Бек француског тима Аморос није, са беле тачке, савладао Дику Стојановића. Капитен наше екипе ПРОЧИТАО је намеру противничког играча и показало се, да је то довољно, за тријумф. Играчи, тада југословенског састава, нису ниједном промашили, а најтежи задатак, свакако имао је Дарко Панчев, јер је, од његовог шута све зависило. Убојити центарфор, имао је снаге и смирености. Прибрано је послао лопту до циља, што је значило: ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН КОНТИНЕНТА.
У дугој историји најеминентнијег надметања – Лиге шампиона, уз Звезду, још је само румунска СТЕАУА узела трофеј, из земаља такозваног ИСТОЧНОГ БЛОКА, Иначе, пре и после тога, као по правилу доминирали су моћници из Енглеске, Шпаније, Италије, Немачке, Португалије.
ЏАЈИЋ: ХОЋУ ЕВРОПСКУ ЗВЕЗДУ
Када је завршио каријеру и добио одговорно место техничког директора, наш најбољи ас свих времена дословце је образложио, какви су му планови:
„Лепо звучи титула првака државе, пријају и пехари, у домаћем Купу. Међутим, мени је јасно – интернационална сцена је, једино право мерило вредности клуба. Стога ЗАБОРАВЉАМ, да сам наступио за репрезентацију 85 пута, па колико сам дао мојој Звезди. Почињем од нуле и нећу се зауставити, док не остварим велики циљ.“
И почело је слагање коцкица. Односно тражење појачања, формирања екипе, највише класе. Интересантно је, на почетку тражења новог, моћног састава отишао је Драган Стојковић – Пикси!?
Али, ускоро су пристигли: ПАНЧЕВ, САВИЋЕВИЋ, ПРОСИНЕЧКИ, БЕЛОЛЕДИЋ. ЈУГОВИЋ је играо у београдском Раду, па је враћен, а за тренера је уместо Драгослава Шекуларца ангажован ЉУПКО ПЕТРОВИЋ.
Касније, прикључио се и СИНИША МИХАЈЛОВИЋ.
Две дилеме су брзо отклоњене.
Кога довести ПАНЧЕВА или ДАВОРА ШУКЕРА?
Центарфор Вардара, практично, већ је био у Партизану, а Осијечанин Шукер је имао одрешене руке и чекао је МИГ ИЗ БЕОГРАДА, па да дође у редове будућег шампиона Европе.
Превладало је, у Звезди мишљење, ДА ЈЕ ШУКЕР СПОР! Отишао је у Динамо, а онда је, на СП, у Франуцској, 1998 потврдио, да је расан стрелац, јер је са 7 погодака био најефикаснији играч тог Мондијала.
На срећу, Панчев је оправдао поверење и предност, коју му је дао Џајић и тако је решено питање најубојитијег нападача.
Роберт Просинечки, проглашен је за најбољег играча Омладинског првенства света, у Чилеу, где смо освојили златну медаљу. Тадашњи шеф стручног штаба загребачког Динама Ћиро Блажевлћ једва је дочекао, да РОБИ оде?
„Кад он постане фудбалер, ја ћу напустити овај посао“, тврдио је контраверзни стручњак.
А Просинечки је заблистао пуним сјајем и био је један од најистакнутијих појединаца, на путу, до титуле најбољег клуба, на континенту, без изгубљене утакмице.
Тај, незаборавни тим Црвене звезде, углавном је играо, у формацији:
СТОЈАНОВИЋ – ШАБАНАЏОВИЋ/Радиновић/, МАРОВИЋ – ЈУГОВИЋ БЕЛОДЕДИЋ, НАЈДОСКИ – БИНИЋ, ПРОСИНЕЧКИ, ПАНЧЕВ, САВИЋЕВИЋ, МИХАЈЛОВИЋ.
ТАКТИКА ЗА ОЛИМПИК
Дуго се мучио Љупко Петровић, заједно са Џајићем – како се поставити, на терену, против изузетно јаког ривала?
Превладало је мишљење и то је примењено – Звезда ће ући у меч ОПРЕЗНО!
Блокираће се сви прилази према чувару мреже Стојановићу, а чекаће се права прилика за контранапад.
Та рововска битка трајала је, колико је трајала, а минути су представљали вечност. Док није дошло до извођења пенала.
На питање новинара – шта би било, да су фудбалери, из и Марсеја, којим случајем постигли гол, Љупко Петровић је одговорио: „Био сам сигуран да они то не могу да остваре!“
Његов смео потез, рискантан, али показало се – благотворан донео је нашем фудбалу највећи успех у клупској, међународној конкуренцији.
Испунио се и сан Драгана Џајића, а у децембру исте годи не, 1991, у Токију, Звезди је припала и титула шампиона планете, пошто је у директном дуелу савладан представник Јужне Америке Коло-Коло из Чилеа.
На жалост, ускоро, после тих сјајних домета, ратни вихор захватио је ове просторе. Распала се Југославија. Аутоматски и идеални састав Црвене звезде.
Угасио се њен велики пламен, па, ево, никако да поново бљесне.
После скоро пуне две деценије, од незаборавних похода, ка титулама шампиона Европе и света – ЗВЕЗДА, КАО ДА ЈЕ УГАШЕНА!
Једва ЖМИРКА и практично не постоји, када је реч о учешћима, у континенталним такмичењима.
У поређењу, са оним клубовима, од којих је некада била убедљиво боља – сада им служи, за поправљање гол-разлике!
А, евентуално, неке запаженије резултате, нико и не и спомиње.
Једноставно, таква могућност удаљена је светлосним годинама…
Додела пехара сампиону Европе - Бари 1991 (ФК Црвена звезда - Олyмпик Марсељ)
(29. 5. 1991)
Аутор: Марко Марковић|Извор: Печат| Датум оригиналног текста: 27. 05. 2016.
(29. 5. 1991)
No comments:
Post a Comment