АКТЕРИ И СВЕДОЦИ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Александар Поповић:
Мојих десет истина о Коштуници

Интервију  Проф. др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ за Сведок

АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, рођен је 1971. у Београду, где је завршио основну школу. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао из области хемије протеина 1996. године на Државном Универзитету у Флориди у САД, а исте године вратио се у Србију. Докторирао је 2002. године у Београду. Од фебурара 2009. године је потпредседник компаније "Хемофарм" задужен за маркетинг. Био је портпарол ДСС-а, председник Савета ДСС, а у јануару 2003. био је изабран за заменика председника Извршног одбора ДСС. Од 2003. године је и потпредседник странке. У првој Влади Војислава Коштунице, од 2004-2007. Био је министар науке и заштите животне средине, а у другој, од 2007. до 2008. године, био је министар за енергетику. Био је кандидат за градоначелника Београда на изборима 2008. 2012. и 2014. године. После избора 2014., по оставци оснивача и председника Демократске странке Србије, др Војислава Коштунице, је вршио дужност председника ДСС, до избора др Санде Рашковић Ивић. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер, учесник великих такмичења. Запослен је као редовни професор на Хемијском факултету у Београду. Говори енглески и руски језик.

Нисам био један од људи који су, у време када је већинска Србија разумела његову смирену одлучност, његово знање и разумевање, сами себе називали његовим најближим сарадником. Немам са њим генерацијске сличности, нисмо заједно ишли у школу, нисмо исте струке. Имао сам са њим своја политичка неслагања. Не суштинска, јер да су таква била, не бих био у странци коју је водио. Нисам био, или сам се трудио да што ређе будем, ни од оних страначких функционера који су ишли са њим на трибине и конвенције, да сами не кажу ни реч, али да седе у првом реду, мудро и замишљено слушају његове речи, да појавом у његовом присуству дају себи на значају. Да скачу на ноге и аплаудирају када процене да је то паметно. Ако сам то и чинио, ређе сам од већине других цитирао његове речи, уздизао га у звезде и позивао се на њега. На Војислава Коштуницу.