Monday, March 4, 2019

ЈУГОСЛАВИЈА - ШТА БИ БИЛО ДА НИЈЕ БИЛО ...

ЕНГЛЕСКИ СТРУЧЊАК ТВРДИ: Југославија би данас била светска сила, а Београд - главни град Европе

Пише

Source

Ова анализа је стара више од три године. Оригиналног текста више нема http address на првобитној адреси, где је охјављен под насловом "Како је Југославија сиријанизована пре 25 година". Међутим, ово је увек интересантна тема за нас са Балкана. Постоји исказ да је историчар репортер који није био на месту догађаја. Ми смо били ту,када се Југославија распадала. Гледали смо то из првог реда. Сведоци смо како се "историја" искривљује, обрће и мења да би се оправдала одрђена чињења и политички ставови. Зато, веровали или не, нема праве историје, оне на коју можемо да се ослонимо! Ни јуче, ни данас, нити икада! Историја су углавном бајке. Примера ради, "историјска чињеница" данас је да је Србија напала "Босну" и "Хрватску", те да су се они бранили од злог нападача. Чињеница је, међутим, да су Социјалистичка Република Босна и Херцеговина и СР Хрватска биле делови суверене Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, оснивача и члана УН. Срби су били конститутивни народ у обе федералне јединице, те нису имали статус мањине!  Када су муслимани и Хрвати једнострано кренули у оружану сецесију од Југославије, Срби као трећи конститутивни народ у БиХ су били против и желели су да остану у Југославији. Исти сценарио се десио и у Хрватској. Срби су избрисани из републичког Устава СР Хрватске и проглашени националном мањином, а Хрвати су кренули у оружану побуну. Срби су желели да остану у Југославији. Југословенска народна армија (ЈНА) је била мултинационална, наравно. Неки муслимани и Хрвати, официри и војници, су дезертирали, али је добар број остао веран заклетви коју су положили Југославији. Међутим, ђаволски трик је био признање побуњеника, као легалних "Влада", а побуњене републике као независне државе, током покушаја ЈНА да очува Устав и суверенитет Југославије.  Овим тешким кршењем међународног права, ЈНА је стављена у положај окупатора на сопственој територији, у сопственој држави. Армија се повукла из тих република, на територије где је нису нападали у републике Србију, Црну гору и Македонију.  Још увек има већи број официра ЈНА муслимана и Хрвата, који живе у Србији, јер су остали верни заклетви и не могу да се врате у БиХ или Хрватску. Пошто се ЈНА повукла, Срби који су остали у својим домовима у БиХ и Хрватској су морали да се самоорганизују и боре за себе, у чему их је Србија наравно помагала. Ово је, у врло кратком, истина, цела истина и ништа осим истине, тако ми Бог помогао! Али кога више брига. Историјски за широку јавност је остало записано - Зли Срби су напали мирољубиве муслимане и Хрвате и одједном их све поклали, а они су храбро поразили нападача и одбранили независност својих држава.
То је то. Сада хајде па послушамо Батлера. Шта је могло да буде, да није било! Многи од нас из ткз. "Региона" мислимо о томе.  Сви, осим Словеније, су назадовали. Чак и Хрватска, која је награђена целом обалом Јадрана. Обалом која никада није била њихова (као што до 1918., нису имали ни дефинисане границе, осим у Југославији). Хрвати нису унели јадранску обалу у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Они и Словенци нису унели ни државу са границама! Пошто нису унели јадранску обалу, према међународном праву о сукцесији, Хрвати нису могли да наследе целу јадранску обалу, она је као заједничко добро требала да буде сразмерно подељена између свих република бивше Југослвије, као и средства Народне банке СФРЈ и амбасаде и све остало!!  Дакле, пошто смо више него ојађени, са обалом Јадрана, или без ње, многи међу нама понекад размишљају, шта би било да је било, у складу са Батлеровим чланком. Посебно што видимо да сценарио наше патње, је постао сценарио и за друге земље. Југославија је морала да умре. Украјина и Русија морају да крваре .... где је ту крај?
О свему овоме постоје различита мишљења, али хајде да погледамо Батлерову пројекцију.

Foto: Profimedia/Alamy
ЈУГОСЛАВИЈА – НЕБЕСКИ ШВЕРЦЕРИ  


Ево лошег чланка неког Фила Батлера, који све криви за распад Југославије, осим Југословена. Одвратно.
Успех? Заиста? Био сам тамо 1981-84. Да би платила тај свој напедак, Југославија је морала да позајмљује од капиталистичког Запада и то до балчака, а затим да разбацује тај новац на куповину и испразне комунистичке очајне пројекте. Распала се сама, јер је банкротирала и економски и политички. До 1984., Југословени су прелазили у Мађарску, Варшавског пакта, где је куповина била боља.
Био сам британски олимпијски аташе у Сарајеву 1984. Било је поражавајуће како је београдска комунистичка елита чинила све да игнорише игре у Сарајеву - нико ван Сарајева није желео да Босна ужива у успеху. [Не би било никаквих Игара у Сарајеву да их није одобрила и подржала комунистичка елита у Београду, ти тешка незналице! Цела Југославија је стајала иза Олимпијских игара у Сарајеву! Шта више, "београдска комунистичка елита" је била понајвише састављена од Словенаца и Хрвата, а био је тек по неки Србин и муслиман из Босне и Херцеговине, они са Шиптари муслимани Космета. се не рачунају. Ми обични људи смо схватали Босну и Херцеговину као део Југославије и уживали смо у Олимпијади као и успеху Сарајева, Босне и Херцеговине и целе Југославије. Ова Крафордова опаска је британски погана и једноставно није истинита - ЛГ ]
Кључна грешка овог чланка је што игнорије очигледну реалност - да је југословенски "социјализа" био глуп и корумпиран. Али је имао и једну велику лошу последицу - But it had one big bad consequence – када се срушила, није било праве националне снаге која је могла да гурне државу ка тржишној демократији, као шро је био случај у Пољској [Ово није тачно! Било је снага у свим републикама које су подржавале промену курса ка тржишној демократији. Влада Анте Марковића је доказ за то. Међутим, Запад и пета колона сецесиониста, коју је Запад подржавао и финансирао су саботирали овај покушај. Узгред, и Пољску је ка демократији одвео војни пуч генерала Јарузелског, који је 6 година држао војну диктатуру - ЛГ]. То је и разлог лошег резултата постјуго малих државица већ скоро 20 година. [Пише Чарлс Крафорд]
Прочитајте више ОВДЕ
- Шта би било да је Југославија преживела? Сигурно је да би свет данас био потпуно другачије место. За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свету. Цела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела - пише Фил Батлер у свом ауторском тексту 
Сви смо свесни две "чињенице". Прво, Југославија се распала због уплитања Запада коме није одговарало да има јаку и моћну земљу у срцу Европе. Друго, Југославија се никада не би распала да југословенски народи нису у себи носили семе тог распада, да нису били плодно тле за пропаст.

Имајући обе те ствари у виду, одлучили смо да вам пренесемо најзанимљивије делове ауторског текста "Како је Југославија сиријанизована пре 25 година" Фила Батлера, британског стручњака за Источну Европу.

Верујемо да ће вас многи одломци изненадити, а неки ће вас и одушевити због оног "шта би било кад би било". Многи од вас, који су живели у тој бившој Југославији, можда ће затворити очи и плакати јер ће шватити да су изгубили много више од пуке заједничке државе. Изгубили су светлу будућност каква је могла да буде.
"У алтернативном универзуму, шта би било да Југославија и даље постоји? У овом данашњем кључном тренутку историје, апсолутно је неопходно да се позабавимо дешавањима у последњих 25 година, а Југославија и западна интервенција у њој можда је најбоље место одакле треба да се крене.
Можете ли да замислите Европу у којој је Југославија један од најважнијих играча? Ја могу. Југославија је заправо била један од највећих културних и људских експеримената у историји.
Формирана на међи бивше Аустроугарске монархије и Османлијског царства, Југославија је спојила народе из оба културна круга на начин који није виђен још од времена Александра Великог.
Експеримент је трајао нешто више од пола века, а идеја је била стварање јединствене државе за све јужнословенске народе. Премда је Југославија делимично била геостратешки пројекат Британије и Француске са циљем обуздавања Немачке, у основи је то била разумна и праведна идеја.
Одредбе Крфске декларације су позивале на стварање уставне монархије сличне енглеској, и иако је краљ Александар у једном тренутку суспендовао устав и изборе, овај пројекат је и даље обећавао. Рат, политичке махинације, унутрашњи и спољашњи притисци су се окомили на ову светску силу у успону и као што то обично бива у оваквим експериментима, ауторитарна власт је постала неопходна и чак пожељна.
Када је на власт дошао национални херој, диктатор и глобални "селебрити", Јосип Броз Тито, Југославија је на светску сцену изашла у пуном капацитету. Његова улога у оснивању Покрета несврстаних је била и великодушна и екстремно значајна, посебно за народе саме Југославије; уосталом, њени темељи су положени управо у Београду 1961. године.
Када се на распад Југославије гледа из ове перспективе, види се геостратешко размишљање Вашингтона и никоме нису потребни тинк-тенк институти да би спознали због чега је председник Бил Клинтон чекао 1995. годину да би интервенисао у Босни. Клинтон је заправо само настављао политику дестабилизације југословенског социјализма, коју је утемељио његов претходник Џорџ Буш Старији.
Сада знамо да су побуњеници које је тајно обучавала Америка одиграли кључну улогу у распарчавању те регије путем организације познате као Атлантска бригада састављена од око 400 бораца, која се на Косову борила раме уз раме са ОВК.


Прича једног Француза који је обучавао припаднике Атлантске бригаде подсећа на оно што се последњих година дешавало у Украјини, Либији и Сирији. Виде се обрасци који нас воде као истини: ужасна поља смрти у легитимној држави Југославији, инвеститори који отимају оно што је претекло, мрље на рукама америчких председника, британских лордова и неонацистичких немачких индустријалаца.
Југославија је постала шаблон за Авганистан, Ирак, Арапско пролеће и Украјину. Прича о геноциду у име демократије је превише одвратна да би се о њој говорило. Већина људи у овим нацијама је враћена 200 година уназад, у врсту средњовековне егзистенције без наде. Једини излаз бивши Југословени данас виде, природно, у ЕУ и НАТО-у.
Свакако су у сукобу на Косову обе стране чиниле злочине, као и другде у југословенским ратовима. То није суштина онога што причам, већ тоталитет катастрофе.
Пре свега, народи некадашње Југославије више немају свој стварни глас. Друго, растурање те нације довело је до смрти и прогонства више милиона људи. То је друга прича. Моја "фантазија" о Југославији би требало да отвори очи.
Југославија је изграђена на идеји да би Јужни Словени требало да престану да буду слаби и подељени. Уједињена нација Југославије није била лака мета империјалистичким намерама какве видимо данас.
Чињеница је да је након Другог светског рата, социјалистичка Југославија постала европска прича о успеху.
Између 1960. и 1980. године та је земља доживела можда најживахнији привредни и друштвени раст у свету: пристојан животни стандард, бесплатно здравство и школство, гарантовано право на посао, једномесечни плаћени одмор, стопа писмености преко 90 одсто и очекивани животни век од 72 године.
Колико је мени познато, ниједна од новонасталих балканских држава не може да се похвали ни са упола таквим просперитетом. Био је то просперитет због кога су западне интересне групе желеле да униште Југославију.
Сви народи Југославије такође су уживали и у бесплатним становима, те приступачном јавном превозу и комуналијама. Непрофитна предузећа су такође била у јавним рукама, што опет није одговарало западним демократијама.
Тој земљи није смело да се дозволи да се надмеће са Немачком, Француском и посебно не Британијом, а ни лондонски и луксембуршки банкари нису могли да извлаче милијарде из социјалистичког система.


Југославија је морала да умре.
Мајкл Паренти - награђивани аутор и политички научник, гостујући професор Института за студије политике у Вашингтону - описао је шта је био циљ Америке у вези са Југославијом: претворити југословенски простор у простор Трећег света који неће бити способан да иде сопственим путем развоја, у простор са разбијеном економијом, са природним ресурсима који су потпуно отворени мултинационалним корпорацијама (посебно Косово богато минералима).
Такође, циљ је био претворити Југославију и у простор у којем живе осиромашени али писмени и обучени људи који ће морати да раде за мале паре и који ће захваљујући томе довести до пада плата у Западној Европи.
И још нешто: циљ је био разбити нафтну, инжењерску, рударску, аутомобилску и индустрију ђубрива, као и бројне друге лакше индустрије, како не би могле да се такмиче са већ постојећим западним произвођачима.
На Балкану, Запад је демонизовао Србе, у Либији пуковника Гадафија, у Сирији сада Асада, а образац иде ка Владимиру Путину као највећем трофеју до сада. То је свет у коме тренутно живимо. Снагом успаваних америчких грађана који су до глупости дрогирани безвредним трицама и кучинама супер-капитализма: свет у своје руке преузимају тирани.
Али шта би било да је Југославија преживела? Шта да је тај велики етнички и социјалистички експеримент преживео? Сигурно је да би свет данас био потпуно другачије место.
За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свету. Цела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела.
1991. године Југославија је била 24. у свету што се БДП-а тиче. Босна и Херцеговина је данас 112. и ситуација се погоршава. Хрватска је 76, мада ју је "Блумберг" недавно ставио на листу десет најгорих на свету. Македонија је 130. Црна Гора је 149. Словенија је 81. Србија је 87. и чини се да је стабилнија од свих осталих.
Из личне перспективе, сећам се оног просперитетног момента бивше Југославије, Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Биле су то прве зимске игре одржане у некој комунистичкој земљи, а бакља је ишла од Дубровника, преко Сплита, Љубљане, Загреба и бројних југословенских градова, док није дошла у Сарајево.
Имена освајача златних медаља се не сећам, али се сећам маскоте Вучка, дела словеначког сликара Јожеа Тробеца, који ми се из неког разлога урезао у памћење. Тај мали вук је представљао ове балканске народе. Вукови играју битну улогу у југословенским бајкама, они су оличење храбрости и снаге и симболизују зиму.
Сада размишљам о томе шта би тај храбри и снажни народ Југославије све освојио, да им се у судбину нису умешали странци. Али, та нација је нестала заувек." [Текст Фила Батлера у целини можете прочитати на сајту Модерн дипломаси]

Tuesday, February 14, 2017

БАЛКАН КОЛЕВКА ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Српски календар
је најстарији на свету!?


Аутор
Мондо
Извор
ВасељенскаТВ

Група научника предлаже повратак Старом српском календару, према којем је сада 7525. година. Они тврде да је то најстарији календар на свету, а ево и зашто се залажу за такво рачунање времена.
Етнолог и новинар Слободан Филиповић каже да је све више научних доказа да Стари српски календар бележи време од после Нојевог потопа, који се догодио пре око 8.000 година.

Sunday, February 5, 2017

VIASAT ХИСТОРИ И "ТИСУЋУЉЕТНА" ПОВИЈЕСТ У ХРВАТА

МИСЛАВ ХОРВАТ: Хрватски краљеви су били ванземаљци


Пише
Мислав Хорват
Извор
Србин Инфо, Објектив медиа

И српска публика имала је прилике на ТВ каналу Виасат Хистори-у гледати серијал „Хрватски краљеви“, нажалост није било назначено да се ради о бајкама..  
У серију је уложено брдо пара, рађена је по систему донеси пуно занимљивих чињеница из тог времена (како су се људи облачили, које су оружије имали) које немају везе са Хрватима, укради неколико српских владара, па све то помјешај са неколико измишљених хрватских краљева. И ево серије. Постоји само један проблем, није било никаквих хрватских краљева јер тада ни Хрвати још нису били измишљени.

Friday, February 3, 2017

БАЛКАНСКЕ КИТИЦЕ - VIASAT ХИСТОРИЈА НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА СТАРИХ БИТАНГИ

Истина о томе како је завршио Никола Калабић!



Пише
ЛиманГерила 
Неко је рекао да је "историчар репортер који није био на месту догађаја".  
Ако је тај репортер мало и у служби политике, е то је онда идеалан спој који даје могућност да прошлошћу утичемо на садашњост, па и будућност. Балкански "народи", који говоре српским језиком, односно Срби православци, католици и мухамеданци, имају чак и одговарајуће граматичко време, које је сасвим једиинствено и не постоји у другим језицима, а које се назива "Радња која се завршила у прошлости, а десиће се у будућности". Пример? Ево и примера: "Јебо сам ти матер, када те ухватим!" .
Историјом, која има политичку употребну вредност, се стварају "нације", "борци за слободу и неовисност", отимају се земље стицањем хисторијског права. 
Историју највише краду они који је немају!
Срби су често били жртве крађе културног наслеђа, језика, писма, па и историјског наслеђа. У томе су им обилато помагали Британци својим "угледним" енциклопедијама британикама, виасат хистори ченелима и сличним керефекама, али и Немци, које неки наши политичари "питају за све што не знају", а не знају мнооого. Е, ти Немци су смислили комплетну историјску "школу" која је потпуно фалсификована. Па сад питај њих, ако нешто не знаш.
Срби су често били и још увек су да гледају ту крађу и извртање историје, коју су неки пртворили у уносан "бизнис".  Већ је постало некако природно да се о Србима лаже и да се од Срба краде.

Како то изгледа када се астал обрне? Е, да се мало тиме поиграм пружио ми је прилику један новински чланак који се појавио пре пар дана.
Па, да кренемо ...

Saturday, September 10, 2016

АКТЕРИ И СВЕДОЦИ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Александар Поповић:
Мојих десет истина о Коштуници


Интервију 
Проф. др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ
за Сведок
АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, рођен је 1971. у Београду, где је завршио основну школу. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао из области хемије протеина 1996. године на Државном Универзитету у Флориди у САД, а исте године вратио се у Србију. Докторирао је 2002. године у Београду. Од фебурара 2009. године је потпредседник компаније "Хемофарм" задужен за маркетинг. Био је портпарол ДСС-а, председник Савета ДСС, а у јануару 2003. био је изабран за заменика председника Извршног одбора ДСС. Од 2003. године је и потпредседник странке. У првој Влади Војислава Коштунице, од 2004-2007. Био је министар науке и заштите животне средине, а у другој, од 2007. до 2008. године, био је министар за енергетику. Био је кандидат за градоначелника Београда на изборима 2008. 2012. и 2014. године. После избора 2014., по оставци оснивача и председника Демократске странке Србије, др Војислава Коштунице, је вршио дужност председника ДСС, до избора др Санде Рашковић Ивић. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер, учесник великих такмичења. Запослен је као редовни професор на Хемијском факултету у Београду. Говори енглески и руски језик. 

Нисам био један од људи који су, у време када је већинска Србија разумела његову смирену одлучност, његово знање и разумевање, сами себе називали његовим најближим сарадником. Немам са њим генерацијске сличности, нисмо заједно ишли у школу, нисмо исте струке. Имао сам са њим своја политичка неслагања. Не суштинска, јер да су таква била, не бих био у странци коју је водио. Нисам био, или сам се трудио да што ређе будем, ни од оних страначких функционера који су ишли са њим на трибине и конвенције, да сами не кажу ни реч, али да седе у првом реду, мудро и замишљено слушају његове речи, да појавом у његовом присуству дају себи на значају. Да скачу на ноге и аплаудирају када процене да је то паметно. Ако сам то и чинио, ређе сам од већине других цитирао његове речи, уздизао га у звезде и позивао се на њега. На Војислава Коштуницу.

Tuesday, June 28, 2016

ВИДОВДАН! ПРАВА ИСТИНА О КОСОВСКОМ БОЈУ!

Победила је српска војска, а поражена турска војска није прилазила Србији скоро 100 година

Вековима после Косовског боја, историја је моделована и подешавана како је великим силама одговарало. У српско биће је утискивана потпуна неистина да је на Косову српска војска поражена.
Једна сасвим проста чињеница даје потпуни кредибилитет истини да је на Косову победила српска војска а то је историјска истина да су Турци у Србију дошли тек деценијама после битке.
Победничка војска никада није побегла са бојишта, а турска војска је побегла са Косова и ниједан њихов војник није остао у Србији. У Србију су Турци поново дошли за нешто мање од 100 година.