Friday, February 3, 2017

БАЛКАНСКЕ КИТИЦЕ - VIASAT ХИСТОРИЈА НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА СТАРИХ БИТАНГИ

Истина о томе како је завршио Никола Калабић!



Пише
ЛиманГерила 
Неко је рекао да је "историчар репортер који није био на месту догађаја".  
Ако је тај репортер мало и у служби политике, е то је онда идеалан спој који даје могућност да прошлошћу утичемо на садашњост, па и будућност. Балкански "народи", који говоре српским језиком, односно Срби православци, католици и мухамеданци, имају чак и одговарајуће граматичко време, које је сасвим једиинствено и не постоји у другим језицима, а које се назива "Радња која се завршила у прошлости, а десиће се у будућности". Пример? Ево и примера: "Јебо сам ти матер, када те ухватим!" .
Историјом, која има политичку употребну вредност, се стварају "нације", "борци за слободу и неовисност", отимају се земље стицањем хисторијског права. 
Историју највише краду они који је немају!
Срби су често били жртве крађе културног наслеђа, језика, писма, па и историјског наслеђа. У томе су им обилато помагали Британци својим "угледним" енциклопедијама британикама, виасат хистори ченелима и сличним керефекама, али и Немци, које неки наши политичари "питају за све што не знају", а не знају мнооого. Е, ти Немци су смислили комплетну историјску "школу" која је потпуно фалсификована. Па сад питај њих, ако нешто не знаш.
Срби су често били и још увек су да гледају ту крађу и извртање историје, коју су неки пртворили у уносан "бизнис".  Већ је постало некако природно да се о Србима лаже и да се од Срба краде.

Како то изгледа када се астал обрне? Е, да се мало тиме поиграм пружио ми је прилику један новински чланак који се појавио пре пар дана.
Па, да кренемо ...

Friday, June 3, 2016

НЕИСПРИЧАНА ИСТОРИЈА ТАКОЗВАНЕ БИТКЕ НА НЕРЕТВИ

Колико је наша историја чудна, неиспричана глобално и у детаљима, најбоље сведочи пример историјског догађаја познатог под називом Битка на Неретви, о којем је, својевремено, снимљен и партизански филм.
Фото: Албум Ђенерала Драже / Милослав Самарџић
У филму нисмо видели, рецимо, да се на Неретви десила ситуација где су четници масовно одбијали да пуцају на измучене партизане – јер су им на тој страни били рођаци. Нити смо видели да су партизани ослободили чету заробљених четника, који су кажњени укором, односно тако што их је Пеко Дапчевић само критиковао због избора војске у којој су се обрели. Све су прилике да политичари и историчари нису желели да причају о позитивним случајевима током бесмисленог сукоба партизана и четника, јер те истине и ти примери нису одговарали њиховој визији и потреби за бесконачном конфронтацијом. Нема сумње да се у овом случају ради о озбиљном моралном пропусту, који је имао за циљ да продуби јаз у друштву, и вештачки га пројектује га у даљу будућност!