Српски календар
је најстарији на свету!?
је најстарији на свету!?
Мондо Извор ВасељенскаТВ |
Етнолог и новинар Слободан Филиповић каже да је све више научних доказа да Стари српски календар бележи време од после Нојевог потопа, који се догодио пре око 8.000 година. |
„У трећем веку се Сектус Јулијус Африканац прославио рачуницом да је Христ рођен 5.500 година после Нојевог потопа. То се поклапа са Старим српским календаром по којем смо данас у 7525. години“, рекао је Филиповић на конференцији за новинаре у Београду.
Говорећи о томе зашто је Стари српски календар посебан, Филиповић каже „због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система“. „Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар“, каже он, тврдећи да су „Срби једини народ који поседује циклусно знање“. Писац Драган Јовановић инсистира на томе да је погрешно Стари српски календар називати „византијским календаром“ јер је „чињеница да се термин Византија помиње тек у 16. веку“.
Филиповић и Јовановић тврде да „идејним творцима историје није одговарало постојање овог календара јер се не уклапа у прихваћене теорије о настанку Срба“. Иначе, српски календар датира још од винчанске културе, од шестог века нове ере, а на то указује карактеристичан симбол за време – лук са два пресека, испричали су нам на конференцији.
Као доказ да је српски календар најстарији, Јовановић и Филиповић понудили су нам неколико аргумената. „Као што знате, постоје грегоријански, јулијански, византијски и Миленковић-Трпковић календар. Међутим, то нису календари, већ обичне корекције, али се називају тако, а у сва четири случаја је у питању српски календар“, каже етнолог.
„Јулијанска корекција је настала по реформисаном календару Александра Великог, који се сматра најинтелигентнијим календаром у историји. Тај календар су користиле наследне династије Александра Великог, а његов сарбатски календар је узео Гај Јулије Цезар од Созигена (астронома) и метеоролога Клеопатре (Теје). Онда је направио корекцију почетка циклуса године – пребацио је почетак године са 1. марта на 1. јануар. Доказ за то је преступни дан 29. фебруар. После 29. фебруара долази 1. март, не може 1. јануар. Али, он је променио и то је послужило за формални назив јулијански календар. Дакле, то је исти српски календар, само је промењен почетак циклуса године“, тврди Филиповић. Када је реч о византијском календару, који наводно потиче од 5.508 година, односно „од стварања света“, етнолог каже да је „потпуна измишљотина“
„Званична наука говори да је свет настао много раније. Осим тога, византијски календар нема никаквог писаног трага пре 988. године“.
Грегоријански календар уведен је у 16. веку, мада он тврди да то није календар, већ указ.
„То и није календар већ најобичнији папски указ, којим је 1582. 5. октобар проглашен за 15. октобар. Он је донесен као обрачун са Православном црквом и европском науком. Тај календар је увео тропску годину јер је српска година звездана, а тиме се према луно-соларном календару ствара годишња разлика од 11 минута и 14 секунди. Звездани календар је хелиоцентричан и климатолошки, тропски је геоцентричан, технолошки, И никада не може помирити временске јединице са биолошким ритмом Земље. Међутим, корекцију те разлике је усавршио Трпковић, а довео до савршенства Миланковић“, закључује Филиповић.
Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње 6. маја, а зима 8. новембра, што се поклапа и са сунчевим календаром, а Филиповић и Јовановић истичу да је и НАСА „одобрила“ Стари српски календар и установила да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним променама Сунца.
Њих двојица кажу да ће упутити писмо председнику Србије Томиславу Николићу, патријарху Иринеју и председнику САНУ Владимиру Костићу, захтевајући од њих да у нашој земљи поново „важи“ стари календар.
Филиповић и Јовановић тврде да „идејним творцима историје није одговарало постојање овог календара јер се не уклапа у прихваћене теорије о настанку Срба“. Иначе, српски календар датира још од винчанске културе, од шестог века нове ере, а на то указује карактеристичан симбол за време – лук са два пресека, испричали су нам на конференцији.
Као доказ да је српски календар најстарији, Јовановић и Филиповић понудили су нам неколико аргумената. „Као што знате, постоје грегоријански, јулијански, византијски и Миленковић-Трпковић календар. Међутим, то нису календари, већ обичне корекције, али се називају тако, а у сва четири случаја је у питању српски календар“, каже етнолог.
„Јулијанска корекција је настала по реформисаном календару Александра Великог, који се сматра најинтелигентнијим календаром у историји. Тај календар су користиле наследне династије Александра Великог, а његов сарбатски календар је узео Гај Јулије Цезар од Созигена (астронома) и метеоролога Клеопатре (Теје). Онда је направио корекцију почетка циклуса године – пребацио је почетак године са 1. марта на 1. јануар. Доказ за то је преступни дан 29. фебруар. После 29. фебруара долази 1. март, не може 1. јануар. Али, он је променио и то је послужило за формални назив јулијански календар. Дакле, то је исти српски календар, само је промењен почетак циклуса године“, тврди Филиповић. Када је реч о византијском календару, који наводно потиче од 5.508 година, односно „од стварања света“, етнолог каже да је „потпуна измишљотина“
„Званична наука говори да је свет настао много раније. Осим тога, византијски календар нема никаквог писаног трага пре 988. године“.
Грегоријански календар уведен је у 16. веку, мада он тврди да то није календар, већ указ.
„То и није календар већ најобичнији папски указ, којим је 1582. 5. октобар проглашен за 15. октобар. Он је донесен као обрачун са Православном црквом и европском науком. Тај календар је увео тропску годину јер је српска година звездана, а тиме се према луно-соларном календару ствара годишња разлика од 11 минута и 14 секунди. Звездани календар је хелиоцентричан и климатолошки, тропски је геоцентричан, технолошки, И никада не може помирити временске јединице са биолошким ритмом Земље. Међутим, корекцију те разлике је усавршио Трпковић, а довео до савршенства Миланковић“, закључује Филиповић.
Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње 6. маја, а зима 8. новембра, што се поклапа и са сунчевим календаром, а Филиповић и Јовановић истичу да је и НАСА „одобрила“ Стари српски календар и установила да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним променама Сунца.
Њих двојица кажу да ће упутити писмо председнику Србије Томиславу Николићу, патријарху Иринеју и председнику САНУ Владимиру Костићу, захтевајући од њих да у нашој земљи поново „важи“ стари календар.
No comments:
Post a Comment