МИШЉЕЊА, СТАВОВИ И АНАЛИЗЕ - ЈОШ МАЛО ОКО ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА 2017 У СРБИЈИ

Безразложно и лицемерно честитање

Аутор Проф. др Слободан ТУРЛАКОВ Извор

Избори за председника Србије су прошли "без инцидената". "Инциденти" су почели непосредно после избора.  Масовни протести "Млади против диктатуре" испунили су улице Београда, Новог Сада, Ниша,  а окупљања је било и у Суботици, Чачку, Зајечару, Младеновцу,  Пожаревцу ... "Протестанти" захтевају укидање диктатуре једне странке и једног човека,  успостављање демократских тековина, пре свега слободу медијума, поштене изборе и одлазак оне политичке елите која је довела до гажења цивилизацијских тековина организације савременог и слободног друштва.  Насупрот томе, владајућа политичка групација у протестима види "неспособност опозиције да призна убедљив пораз на изборима", "прсте Сороша" и других центара, укључујући и службенике британске и америчке амнасаде, који су "усликани" на протестима у Београду и Новом Саду. СНС-ов главни вербални терориста, кога обично шаљу у разна "сучељавања" на разним телевизијама је махао фотографијама ових службеника у емисији "Упитник" на РТС1, а и у холу Скупштине Србије. Вештим маневрима "укупни" председник Србије, или "Председник на квадрат", покушава да пласира у јавност слику протеста које "организују разни центри", укључујући и "домаћу опозицију", покушавајући да гурне под тепих суштину тих протеста, а то је борба против диктатуре, концентрације власти, а за демократију, слободу и достојанство.  Иако, мудро "допушта" да људи протествују "где хоће и колико хоће", чиме демонстрира демократски капацитет, "укупни" председник Србије са друге стране отворено прети да ће "после Ускрса да се организују контра-протести", тј. окупиће своје присталице и послати их на улицу, тачно преко пута садашњих "протестаната".  Искрено, гори сценарио од овога тешко да може да се напише. Поштеније је да се, против "протестаната" пошаљу снаге реда, пре свега полиција, него да се - у, намерно и плански, дубоко подељеној Србији - људи хушкају једни на друге, што може да доведе до неколико исхода.  Један исход је сукоб "две Србије", уместо у Скупштини, директно на плочнику. Што може да значи суспензију политичког живота и јачање диктатуре, чак до увођења ванредног стања. У другом исходу, чак супротно, може да дође до уједињења гладних, понижених, продатих, који би се уместо једни ка другима, заједно окренули прему ономе што мисле да је основни узрок њихових животних проблема, а то је актуелна власт. Нешто слично, као када у филму "Храбро срце" Енглези истуре Ирце у преве редове, против Шкотланђана, а ови уместо да се побију, уједине се на бојном пољу и заједно ударе на Енглезе. У том могућем исходу ни "сок и сендвич" неће да буду довољни да зауставе стампедо. Изјава да "протести могу да трају и десет година, ако су мирни", коју је дао "укупни" председник је само шупља фраза. Десетине хиљада људи на улицама у Србији, свакако неће да "шетају десет година" и оно што свакако треба да се избегне је братоубилачки сукоб у Србији, који изгледа многи "центри моћи" прижељкују. По њима, "ратови на Балкану" нису завршени док се Срби међусобно не побију и на томе се врло предано ради. Зато Србима треба много мудрости, да се та замка избегне. Председник "на квадрат" мора да уложи бар онолики напор, који улаже у "наставак дијалога са Приштином", да се суочи са онима који сматрају да његов политички и економски курс не води Србију у добром правцу. Потпуно је далеко од здравог разума, мада са становишта задовољења жеља ЕУ, и Америке,  потпуно логично, да "дупли" Председник жели да разговара са шиптарским побуњеницима и терористима, а не жели да разговара са оним делом народа у Србији, који је незадовољан њиме и оним што ради његова странка и њени сателити. Неприхватљиво је да "дупли" Председник, "улаже напоре да од непријатеља прави пријатеље" свуда, осим у Србији! Погледајмо шта је то што му се замера ... НАПОМЕНА: Објављивање овог текста не значи да је ЛГ сагласна са ставовима израженим у тексту, као и са стилом којим је текст писан, где се људи називају погрним именима.

И даље остаје нејасно и неразумљиво, зашто се Вучић одрекао апсолутне власти ради једног положаја репрезентативног карактера, без икакве власти, сем над војском, као врховни командант. Поготову кад се зна, како се и колико борио да буде једини господар Србије. пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 10.04.2017

Није тешко предпоставити, да то није Вучићева самостална одлука, јер је он у свему подложан западним лидерима, али је смешно да му они сви од реда честитају на победи , која га лишава, законски, оне власти коју је имао и коју вероватно на неки. њему својствен начин, има намеру да одржи, а што би управо тај Запад требало да онемогући, што ће се свакако и видети..
Ако се, пак, поближе погледа све оно то се збило од Вучићеве кандидатуре до победе на изборима, на унутрашњем плану много тога се збило, што је готово немогуће разјаснити. А најпре и највише, победу у – првом кругу, која се свела, кад се збила, на огромне паре које су припале Вучићу, чак толико да би могао од њих да живи целог свог живота, на високој нози!
О томе нико не говори. Нити било шта предпоставља.
Ако пак почнемо да говоримо о моралу и пријатељству, онда све оно што се збило између Вучића и Николића, нема ништа утешно да се каже, оно што би потврђивало искрено и пријатељско заједништво.
Вучићева камарила, која је један скуп проблематичних никоговића и бескрупулозних људи који се отимају о њега, као гаранта своје будућности, од првог часа била је за то, да се Вучић кандидује, јер Тома Николић, наводно, нема шансе да буде изабран у првом кругу, за разлику од Вучића, који је сигуран.
Кад би се цела ствар сагледала поштено и нормално, изгледало би да би се њихова жеља за његову кандидатуру, могла свести на то да, пошто више неће бити председник владе и сва и једина власт, да желе да га се тиме реше.
То гледано с њихове стране.
А с његове, победа у првом кругу значи велико богатство, које му даје могућности да се бави свим и свачем, чак и изван власти. Ако прухватимо такву и ту жељу, јер не може се бити доживотно на власти, онда много шта што се збило, открива његов карактер.
Наравно, та могућност богаћења, требало је да није тајна, она је била донесена Законом, за време Тадића, о финансирању политичких активности , које се паре издвајају из буџета, тј. државне касе, и на то се рачунало кад се мислило о победи у првом кругу.
Ко је мислио, сем Вучића?
Да ли врх СНС- а, Тома Николић, Шешељ… Јеремић, Јанковић и остали…
Да ли су за та 3 милиона евра, које доноси победа у првом кругу, знали и оних 650 потписника Огласа, што су „својим именом, знањем и уверењем спремни да се са њим боре, за бољу Србију?“
Да ли су сад свесни да су својим именом и знањем, помогли Вучићево освајање 3 милиона евра, тј. 380 милиона динара, како је објавила „Политика“ саопштавајући „ да је тај новац добио – пет дана после објаве резултата избора“
Уз оних 29 милиона динара, које су. добили сви кандидати, пре избора, за трошкове око кампање, које он, иначе, није имао, јер му је одобрено да обилазећи Србију као председник владе, о државном трошку, уз пут се бави и предизборном кампањом, што је он и чинио.
У Огласу који је упућен Србији од стране познатих личности, који је очигледно писао лично Вучић, стоји да су њих 650 спремни да се боре са њим:

„ Зато што желимо да наставимо путем реформи и напретка“
„Зато што нам је потребан председник са искуством у свету, који се мења и у региону, који потресају немири и кризе“
„Зато што нам је потребан председник који подржава, а не омета владу“
„Зато што делимо уверење већине грађана Србије да је Александар Вучић онај који заступа вредности у које верујемо“
„Зато што је АВ гарант пристојности и уређене Србије.“

Ужас и срамота за већину потписника, а поготову за професоре Универзитета, који тврде да подржавају „реформе и напредак“, а о реформама се прича, али се не виде, и што су покрадени делови пензија; затим „хоће председника са искуством у свету“…
Стране новине, међутим, пишу: „Како Вучић хоће да постане председник Србије, а при томе воли да критикује и тужака Србе, што код ЕУ добро пролази“… или „Међународни успех А. Вучића, великим се делом заснива на чињеници да је стране лидере успео да убеди, да је код куће, у Србији, окружен, углавном, нитковима“ …
„Што нам је потребан председник, који подржава, а не омета владу“
Вучић је, пак, рекао да ће да „контролише владу и да јој помаже“, што није исто и није Уставом предвиђено, или како каже Дојче веле „Моћ се сели, а председник ће да управља владом“ „Зато што је А. В, гарант пристојне и уређене Србије“.
Кад се зна да је све ове тачке у Огласу писао Вучић, јасно је да он иде ка томе да управља и влада Србијом, тј. да ће за премијера довести неког који ће без поговора да га слушаи, и наставиће да контролише и тајне слубе, преко бироа чији је он шеф, на које шефовство већ одавно нема законска права.
Кад се све то сагледа, било би нормално очекуивати да се бар неко од тих 650 познатих и заслужних грађана, накнадно одрекну својих потписа. Али, тај „филм“ нећемо гледати.
Том сагледавању требало би додати оно што је рекао и показао Вучић, најпре свој амблем „АВ“ у латиничкој верзији!, који је амблем пронет кроз цео његов „фестивал у свим новинама и ТВ, уместо равноправног присуства свих осталих кандидата“.
Дан пре изборног ћутања, четвртак 30. марта све су новине на – насловним странама!, објавиле Вучићев изборни Оглас са његовом сликом, латиничким амблемом, и паролама: „Јаче, брже, боље“!
Другим речима, као да само он учествје на изборима!
„Политика“ и „Новости“ су на својим другим и трећим странама у недељу и понедељак. објавили поменути списак 650 познатих и знаменитих потписника, за „гаранта Вучића, као пристојне и уређене Србије“, што је „Печат“ учинио на први дан ћутања, у петак, 31. марта“, што није изазвало никакав протест, иако је морало по Закону да се реагује.
Ко зна можда је вођа тако наредио.
Међутим, дан после избора појавише се студенти и друга млађарија, касније и синдикати војске и полиције, да протествују „против диктатуре“, и свако вече, већ шесто вече, не само у Београду, већ широм Србије солидарно дижу свој глас, као пре 20 година, 1997. Али сада, по Вучићу, главно је да нема полицијских интервенција, што је „први знак деморатије, што га чини врло поносним“
Шта ли ће из тога произаћи, ко зна? Можда западни лидери.
Један већ долази у понедељак, Американац Џон Мекејн.
Пошто се један радник у „Гоши“ обесио, што је изазвало генерални штрајк, Вучић је лично отишао у Смедеревску Паланку да обећа радницима, који већ 20 месеци раде без плате, по 60.000 динара државне помоћи, иако је „Гошу“ држава продала неком Словаку, а он неком Кипранину, и она није задужена да даје помоћ, уместо законског плаћања од стране газде који је на ропском раду радника зарађивао паре, које је однео.
Шта је радио и шта ради министар за рад и социјалну политику А. Вулин?
Зар није, између осталог, његова дужност да контролише сва предузећа која су купили већином страни инвеститори, са чијим постојањем се толико хвали Вучић, кога Вулин, иначе, беспоштедно и слугански хвали и у име њега, а и место њега, „сређује“ околне суседе због њихових непријтељских поступака према Србији???
Јадна она лепа девојка! Кога је недавно нашла за супруга?!

Слободан Турлаков

П.С.
Заборависмо да кажемо, како се Вучић, у последње време, често сећа Тита, чак тако, да га је амерички портал „Политико“, поставио на Титове стопе.
„Био је бравар, али врло паметан човек, знао је како треба повезати људе. То је оно што и нама треба“ помињући изградању пруга „Брчко – Бановићи“ и Шамац – Сарајево“, кад Тито није био бравар, већ председник владе и маршал Југославије. Да имамо удружење бравара, могли би да протествују против овог Вучићевог безобразлука, по ком испада да су бравари – глупи људи!
А шта ли ће бити његови ученици дуалног образовања, како ће се они спасити „браварске глупости“ у Вучићевим школама?
И шта ће нама то дуално образовање, кад се ми сећамо школа ученика у привреди? Ваљда и зато што смо онда имали нашу привреду.
А сад имамо туђу и израбљивачку, у којојима су наши радници бесправно робље.