ЦЕНА „СТАБИЛНОСТИ“ ЈЕ БАЈКА ЗА ЈЕДНОГА И СУРОВА РЕАЛНОСТ ЗА МНОГЕ

Немачка хвали Србију, као чинилац стабилности, омогућавајући бајку Добром европљанину

Пише Драгослав ДЕДОВИЋ (делимично) Извор Дојче веле

Лоша бајка ... Било да се љубе жабе, секу змајеви или се умно надмеће са злим вештицама, бајке причају тиху причу о лекцијама руковођења. за данашње "вође" извршиоце. Бајке, са својом препознатљивом драматургијон, личностима и основном поуком, дају универзални увид у понашање људи, указујући на опасности руковођења и разне путеве којима виђе могу да изгубе свој основни правац. Император је као и  све остале вође који срећемо.  Они могу да буду застрашујући, чак и страшни, али када их пажљивије проучимо, схватимо да њихова снага и ауторитет немају праву суштину. Бајке су написане тако да упознају вође са опасностима на које могу а наиђу у својим потрагама и са основним дилемама са којима ће да се суоче у својој моћи руководиоца. Постоји пет "смртних опасности": • Прва опасност, вође су склоне недостатку способности само самоспознаје. Зашто неке вође успевају, а неке пропадају? Која је разлика између успешног и неуспешног вође? Зашто се дешавају лоше ствари? • Друга је превелико самопоуздање. Многе вође пјтају превише арогантне и губе додир са стварношћу. Зашто се многе вође униште на овај начин? • Трећа опасност је неспособност вође да извуче оно најбоље од људи. Неуспешне вође не успевају да мотивишу људе који за њих раде. Оне не знају да учине људе бољим него што сами мисле да јесу. • Повезана са претходном је и четврта, највећа, опасност, а то је неспособност вође да створи тим који добро функционише. Успешне вође су свесне и прихватају своја лична ограничења, па се окружују људима који попуњавају њихове недостатке, стварајући руководеће групе људи који се међусобно допуњују. • Пета опасност је стварање организационог ГУЛАГ-а (логора). Шта је то што спречава вођу да створи пријатну радну средину?Зашто је толико много радних места која гуше људе?  Вођи нису потребна само права средства. Да би биле успешне, вође вође морају да препознају своје личне способности и тежње.  Образац хероја или хероине, који се бори и на крају успева предузимајући одлучну акцију, може да стимулише вође у настајању, да учине исто. Бајке нас воде у свет маште, где људи разговарају са животињама и страшним бићима. У правом животу, оно што заиста вреди је да имамо прилику да будемо оно што јесмо и да постанемо оно за шта смо способни. Један од највећих страхова човека је да, пред крај живота, открије да никада није у ствари живео. Сви имамо потребу да живимо пун живот, да учинимо нешто значајно, да направимо разлику. Поруке бајки могу да се схвате као упозорења о ономе што може да крене лоше на месту вође. Међутим, оне су, такође, писане са намером да пробуде наду и веру да нешто боље може да се постигне. Имајући ово на уму, читање бајки отвореног ума и срца, може да помогне вођама да схвате шта је то што могу да ураде боље.  [Слика горе лево нема никакве везе са претходним текстом, осим што је погодног наслова. Претходни текст је састављен из делова ширег текста насловљеног "Лекције за вође од Браће Грим ("Leadership Lessons From the Brothers Grimm")]

Диктатор има много следбеника због своје динамичне и контролишуће личности.

Мишљење: Бајка за добре Европљане. "Проевропски" кандидат је победио на српским председничким изборима, западни медијуми са радошћу јављају.   "pro-European candidate" has won Serbia's presidential election, Western media are happy to report. Слика који је о себи створио Александар Вучић му је обезбедила брзи печат одобрења, пише за Дојче веле Драгослав Дедовић.
Зашто Александар Вучић оставља утисак умерености на многе политичке посматраче, без обзира на његове аутократске тенденције? Општа политичка клима је за то највише одговорна. Са Лондоном и Вашингтоном који не гледају баш пријатељски на ЕУ, сваки ЕУ фанатик је топло дочекан - чак и онај из Београда.
Вучић, тренутно председник Владе, ће да добије могућност да влада следећих пет година као председника, без неке видљивије опозиције. Трећа победа за редом, на парламентарним изборима, последњих година, његове народњачке, конзервативне, Српске напредне странке (СНС), дају Вучићу јак мандат после избора. Сада, као страначки вођа и још мало, па председник, он је далеко најмоћнији политичли вођа у Србији, чак иако место председника владе, традиционално, држи највећу власт у држави.
Српски шеф државе је у највећем церемонијална позиција, али независност српских институција је и даље ван домашаја. Моћ је концентрисана на врху. Вучић ће да постави послушног који ће да учини да он сам изгледа добро, ако влада добро ради.
Ако не, он може да се дистанцира, па чак и да постане оштар критичар те исте владе. Он не мора да ради много, осим да награди или казни своје верне слуге, које гурају његов правац.

Идеални демократа, или не
Западне престонице су сасвим свесне Вучићевог обичаја да вређа новинаре, четка опозцију и користи тактику манипулативне контроле. Незванично, многи цртају сасвим другачију домаћу слику, овог међународно цењеног, наводно идеалног демократе - слику једва демократског политичара, опседнутом самопотврђивањем. Међутимм, он одвлачи пажњу са жалосног стања средстава информисања и правног система, гурајући општу про-Косово линију и понављајући мантру о стабилности.
Сигурно је да је ситуација у Београду данас, све само не идилична, поредећи са његовом крвавом прошлошћу. Упркос тензијама са суседним државама, Вучић је прихваћен прилично добро у целом региону и не преставља никакав проблем за Запад.  Код куће, њему је дозвољено да грди и галами, појављујући се најмање десет пута више на српским телевизијским каналима, за време предизборне кампање, од опозиције и да користи радна места да уцењује бираче.
Тиха нада је да ће Вучић да буде још умеренији у преговорима за чланство своје државе у ЕУ. Да ли ће то заиста да се деси, остаје неизвесно. Следећих пет година владавине ће да открије праву природу овог вође.

Немац Габријел цени Србију као чинилац стабилности. Србија би требала да поправи своје односе са Косовом и да настави да ради на реформама, рекао је немачки министар спољних послова Зигмар Габријел, у Београду. Он је, такође, описао садашњи талас протеста против власти, ако "део демократије".
Немачка је спремна да подржи Србију на њеном путу припајања ЕУ, рекао је Габријел после сусрета са српским председником владе Александром Вучићем, у среду.
"Верујемо да је пут којим Србија жели да иде, добар, рече Габријел по завршетку своје мини туре по Балкану.
На конференцији за новинаре у Београду, немачки педставник је упозорио на "старе демоне" који се буде у појединим деловима Балкана, али цени Србију као "ленгер стабилности", који помаже да се напетости смање.

Везе са Косовом 'суштинске'
Немачки министар спољних послова је, такође, посетио Косово у четвртак, да би био у Албанији следеће недеље, да би погурао балканске државе да наставе кретање ка Бриселу. Балкан се ренутно суочава са новим порастом национализма водећих странки, које користе речник ксенофобичног национализма да би појачале подршку у осиромашеном региону. Напетости су посебно велике између Србије и албанске већине на Косову, које Београд још сматра одбеглом покрајином.
Према Габријелу, Београд треба да настави са реформама и "настави развој бољих односа са Косовом".
"То је један неопходан услов за приступање Европској унији", рекао је.
Габријел је, такође, честитао председнику владе Вучићу на победи на председничким изборима. Вучић, који се спрема да преузме положај шефа државе до краја маја, ужива подршку Запада, упркос оптужбама за растућу аутократију и гушење свега честитог у Србији.

Протести су 'сасвим уобичајени'
Вучићева скорашња изборна победа је изазвала широке протесте у многим градовима Србије, где га протестанти оптужују за манипулацију медијумима и намештање изборног резултата. Коментаришући протесте, у среду, Габријел је рекао да су они "део демократије".
"Ако желите да уђете у ЕУ, морате да схватите да су демонстрације и протести против демократски изабрание владе и председника, могуће, дозвољене и, у оквиру ЕУ, прилично уобичајене", он је рекао.
Балкан се још тетура од последица крвавог распада Југославије, деведесетих година. Овај верски и етнички разнолик регион има велики стратешки значај за Русију, ЕУ и Турску, где све велике силе покушавају да прошире свој утицај преко локалних "играча". Упркос сукоба интереса, ЕУ остаје најважнији инострани партнер балканских режима, обезбеђујући економску помоћ, као и политичке и инфраструктурне пројекте.
Шеф иностране политике ЕУ, Федерика Могерини, је обишла регион прошлог месеца, убеђујући тамошње владе да је ЕУ још увек спремна да их прихвати као чланове, без обзира на конфликте унутар тог блока.

[ЛГ не дели ставове о путу Србије у ЕУ, по цену понижења, отимања територија и диктатуре у Србији. Такође, иако је текст преведен онако како је дат на енглеском језику, ЛГ сматра територије Аутиномне покрајине Косова и Метохије саставним делом Србије, како Кумановски споразум и каже, те да су ове територије привремено окупиране од стране NATO агресора, а да квислиншка парадржавна творевина названа "Косово", коју је окупатор формирао од колабораната, терориста и оружаних побуњеника шиптарске националне мањине у Србији, не може међународноправно да постоји]