ЦЕНА „СТАБИЛНОСТИ“ ЈЕ БАЈКА ЗА ЈЕДНОГА И СУРОВА РЕАЛНОСТ ЗА МНОГЕ

Немачка хвали Србију, као чинилац стабилности, омогућавајући бајку Добром европљанину

Пише Драгослав ДЕДОВИЋ (делимично) Извор Дојче веле

Лоша бајка ... Било да се љубе жабе, секу змајеви или се умно надмеће са злим вештицама, бајке причају тиху причу о лекцијама руковођења. за данашње "вође" извршиоце. Бајке, са својом препознатљивом драматургијон, личностима и основном поуком, дају универзални увид у понашање људи, указујући на опасности руковођења и разне путеве којима виђе могу да изгубе свој основни правац. Император је као и  све остале вође који срећемо.  Они могу да буду застрашујући, чак и страшни, али када их пажљивије проучимо, схватимо да њихова снага и ауторитет немају праву суштину. Бајке су написане тако да упознају вође са опасностима на које могу а наиђу у својим потрагама и са основним дилемама са којима ће да се суоче у својој моћи руководиоца. Постоји пет "смртних опасности": • Прва опасност, вође су склоне недостатку способности само самоспознаје. Зашто неке вође успевају, а неке пропадају? Која је разлика између успешног и неуспешног вође? Зашто се дешавају лоше ствари? • Друга је превелико самопоуздање. Многе вође пјтају превише арогантне и губе додир са стварношћу. Зашто се многе вође униште на овај начин? • Трећа опасност је неспособност вође да извуче оно најбоље од људи. Неуспешне вође не успевају да мотивишу људе који за њих раде. Оне не знају да учине људе бољим него што сами мисле да јесу. • Повезана са претходном је и четврта, највећа, опасност, а то је неспособност вође да створи тим који добро функционише. Успешне вође су свесне и прихватају своја лична ограничења, па се окружују људима који попуњавају њихове недостатке, стварајући руководеће групе људи који се међусобно допуњују. • Пета опасност је стварање организационог ГУЛАГ-а (логора). Шта је то што спречава вођу да створи пријатну радну средину?Зашто је толико много радних места која гуше људе?  Вођи нису потребна само права средства. Да би биле успешне, вође вође морају да препознају своје личне способности и тежње.  Образац хероја или хероине, који се бори и на крају успева предузимајући одлучну акцију, може да стимулише вође у настајању, да учине исто. Бајке нас воде у свет маште, где људи разговарају са животињама и страшним бићима. У правом животу, оно што заиста вреди је да имамо прилику да будемо оно што јесмо и да постанемо оно за шта смо способни. Један од највећих страхова човека је да, пред крај живота, открије да никада није у ствари живео. Сви имамо потребу да живимо пун живот, да учинимо нешто значајно, да направимо разлику. Поруке бајки могу да се схвате као упозорења о ономе што може да крене лоше на месту вође. Међутим, оне су, такође, писане са намером да пробуде наду и веру да нешто боље може да се постигне. Имајући ово на уму, читање бајки отвореног ума и срца, може да помогне вођама да схвате шта је то што могу да ураде боље.  [Слика горе лево нема никакве везе са претходним текстом, осим што је погодног наслова. Претходни текст је састављен из делова ширег текста насловљеног "Лекције за вође од Браће Грим ("Leadership Lessons From the Brothers Grimm")]

ЗАПАДНЕ "ДЕМОКРАТИЈЕ" ДЕЛАЈУ У "НАЈБОЉОЈ" ТРАДИЦИЈИ ХИТЛЕРОВОГ НАСЛЕЂА

ЕУ и NATO желе да наметну тиранску Платформу да би уништили Македонију

Source Европски Западни Балкан Превод ЛГ

Они су најнижи од ниских. Служили су сваком окупатору на Балкану. Гурају нос у дупе свакој преовлађујућој сили. Имају само један циљ - проширење. Они су један до "народа" на Балкану који чини ратне злочине, геноцид, етничко чишћење, угњетавање сваког и свих који нису они и то им је дозвољено. Да би постигли све то обилато користе стару превару - страх од Велике Србије. Политичку платформу, која никада није постојала и коју је тек Војислав Шешељ, случајно или намерно подметнуо као "историјску тежњу Срба" пред судом у Хагу. До тада је то била Аустроугарска, а касније комунистичка конструкција, којом су оправдавали своје злочине према Србима. Ко су они? Они су Шиптари, или од 1912., када су им Западне силе формирале државу, они су "Албанци".  Арнаути су прво били дивља и примитивна песница Турске. Починили су тешке злочине на Балкану и у Србији током турске окупације. Ширили су се на север, увек када је било погодно. После тога су њихова дивља племена служила Аустроугарску. Награђени су државом Албанијом, која је тим племенима дата 1912. Циљ Аустроугарска, као и Британије и Ватикана је био да се Срби одбију од обала Јадранског мора. У то време је отет стари сроски град Скадар. За време Другог светског рата служили су нацистичку Немачку, којој су подарили 21. Планинску дивизију СС "Скендербег" (Прва албанска). Историјске и политичке претпоставке за стварање Велике Шиптарије (Велика Албанија) су постављене за време Другог светског рата, када су Косово и Метохија, као и регион око Скадарског језера и западни део Јужне Србије (сада део "Македоније") анектирани Албанији од стране фашистичке Италије и нацистичке Немачке, планом Бенита Мусолинија и Адолфа Хитлера да се униште Срби, које су Немци и Италијани видели као главну претњу Трећем Рајху на Балкану. . Овај фашистичко-нацистички план се поново одвија и у данашњим временима, а спроводи гаNATO окупатор. Шиптари су били штићеници Титиних комуниста у време СФР Југославије. Титов мото "Слаба Србија, јака Југославија" се користи и данас. Глумац је отишао, али су сценаристи остали. Шиптарска дивља племена имају данас новог господара. Погодите кога. Америку, Британију, Немачки и NATO! А ко је жртва? Срби! Шта је тренутни резултат? Окупирани Косово и Метохија и марионетска парадржава "Косово" створена од стране NATO окупатора на српским територијама. Међутим, није то довољно. Њушећи прави тренутак, Шиптари покушавају да заузму Бившу југословенску републику Македонију. Такозвани, "Македонци", српско (словенско) становништво, названо по територији "Македонцима", што је била титина идеја како да се праве нове нације, су прогласили "независну" државу уз подршку Запада, узимајући територију српске Вардарске Македоније, док су Пиринска и Егејска Македонија остале у саставу Бугарске, односно Грчке. Бежећи од Срба, грешни "Македонци" су улетели директно у шиптарске раље. За издају Југославије, "Македонци" су очекивали награду Запада, али узалуд. NATO штићеници су Шиптари, а не "Македонци", као што је увек био случај у историји, кад год су насилници долазили на Балкан. "Македонци" су остали сами. Грчка нема ни један разлог да им помаже. Србе су пљунули када су признали "Косово". Бугари ће пре да поделе Вардарску Македонију са Шиптарима, него што ће да помогну "Македонцима" да сачувају државу. "Македонци" сада кусају оно што су скували.  Међутим, никада не треба да се заборави, да су дивља шиптарска племена сада највећи непријатељ. Сви угрожени народи и "народи" које је Тита створио ("Македонци", "Црногорци") треба да се уједине и да реше шиптарско питање једном за свагда. Једини језик који Шиптари разумеју је сила. Они морају да буду пацификовани, чим се укаже прва геополитичка прилика, ако желимо дуготрајан мир у нашем региону [ЛГ]

НИКАДА ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈИ

Повео 12 војника на 300 терориста ''ОВК'' на Кошарама

Извор КМ Новине http://www.kmnovine.com/

Србија је "меко" окуппирана земља на 85% своје територије и физички окупирана на 15% територије (Аутономна покрајина Косово и Метохја). Једна од последица је да се много не помињу јуначка дела Срба у сецесионистичким ратовима на Балкану. Ово се посебно односи за српске браниоце од терористичко напада НАТО пакта на СР Југославију, 1999.  Током тог необјављеног рата и мучког напада погнуло је око 3000 људи, кои су названи "колатералном штетом" од стране ратних злочинаца познатих као Клинтон, Кларк и још неки, које је српско правосуђе осудило, у отсуству, на до 80 година тешке робије, сваког.  Међутим, приче о херојским пилотима, војницима и цивилима су увек живе у народу и појавиће се у сој својој снази када Србија поново буде слободна.  Ово је једна од тих прича, о витешком воднику Ивану Васојевићу, бранитељу Косова и Метохије.

ШИПТАРСКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ И "ПРИРОДНА" АЛБАНИЈА (2)

Сепаратизам
упориште албанског екстремизма

Горан Бецић 

Министарство одбране Републике Србије

една од незаобилазних тема у свету, током протекла два века, био је Балкан, кризно подручје које је одувек било подложно разним утицајима великих сила које су вешто користиле несугласице националних држава и настојале да своје интересе задовоље стављајући се искључиво на једну страну. Изражене територијалне претензије појединих националних заједница на Балкану према суседним државама узроковале су јачање сепаратизама, међу којима је предњачио албански, често изазивајући кризе, али и етничке и националне сукобе на овим просторима. Основни узрок сепаратизама и сукобљавања интереса на Балкану лежи у његовом геостратегијском и геополитичком положају – то никада није био организован, стабилан и јединствен геополитички простор. Албански сепаратизам на Балкану, као и сваки други сепаратизам, захтева пажљиво разматрање спољних и унутрашњих чинилаца који су, крајем прошлог века, довели до оружаних сукоба, а данас изазивају међунационалне мржње и нетрпељивости, као и могуће међунационалне сукобе.

Територијалне претензије и утицај Републике Албаније на јачање сепаратизма 

Почетком деведесетих година прошлог века, утицај Албаније на збивања на простору КиМ био је на завидном нивоу и свестрано је коришћен у новонасталим светским околностима. Након рушења „берлинског зида“, политичке структуре Албаније су економске интересе ставиле испред политичких и тако нашле своје место у новој глобализацији. На састанку министара иностраних послова Европске уније, 20. јуна 1991, одлучено је да се обнове дипломатски односи са Албанијом и да јој се додели статус пуноправног члана Конференције за безбедност и сарадњу у Европи (касније Организација за безбедност и сарадњу у Европи – ОЕБС). Такође, у фебруару 1994. године Албанија је потписала Уговор о Партнерству за мир са НАТО. На тај начин, успела је да косметски проблем делимично интернационализује и пребаци у руке ЕУ и НАТО-а. 

ШИПТАРСКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ И "ПРИРОДНА" АЛБАНИЈА

Сепаратизам
упориште албанског екстремизма

Горан Бецић 

Министарство одбране Републике Србије

една од незаобилазних тема у свету, током протекла два века, био је Балкан, кризно подручје које је одувек било подложно разним утицајима великих сила које су вешто користиле несугласице националних држава и настојале да своје интересе задовоље стављајући се искључиво на једну страну. Изражене територијалне претензије појединих националних заједница на Балкану према суседним државама узроковале су јачање сепаратизама, међу којима је предњачио албански, често изазивајући кризе, али и етничке и националне сукобе на овим просторима. Основни узрок сепаратизама и сукобљавања интереса на Балкану лежи у његовом геостратегијском и геополитичком положају – то никада није био организован, стабилан и јединствен геополитички простор. Албански сепаратизам на Балкану, као и сваки други сепаратизам, захтева пажљиво разматрање спољних и унутрашњих чинилаца који су, крајем прошлог века, довели до оружаних сукоба, а данас изазивају међунационалне мржње и нетрпељивости, као и могуће међунационалне сукобе.

КУЛТУРНИ ГЕНОЦИД

Како су Шиптари од српских цркава

правили складишта

Трагови живота које су оставили наши преци и познате властелинске породице расути су на просторима Скадарског језера и Дрима. Много времена делови тог мозаика били су далеки нашим истраживачима. Толико, да су историјске чињенице уступиле место народним предањима. 

Наши стручњаци недавно су упловили у велики подухват. Кренули су да спајају делове мозаика о томе како је пре много векова текао живот око Скадарског језера, да мапирају шта је од тих трагова преостало. Објективом својих камера хватали су урушене или порушене цркве и манастире које су градили Војислављевићи, Немањићи, Балшићи, Лазаревићи, Бранковићи, Црнојевићи… Пре свега, на простору који је данас омеђан албанском границом.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (XIV)

Живим људима копали су очи

Синан Хасани наводи да су, поред СС дивизије „Скендербег“, у чијим је редовима било 11 хиљада Шиптара, терор над Србима спроводили и балисти, њих око пет хиљада. 

Шиптари су се придружили нацистима у прогону Срба
на Космету. Пећ, 1944. То им се, за сада, исплатило, јер
наследници нациста нису заборавили своје савезнике.
Поново су се нашли са њима на истом послу крајем
прошлог и почетком овог века.

По утврђеном плану уследиле су акције. СС дивизија „Скендербег“ је формирана и свој први „успех“ забележила је у хапшењу и лову на Јевреје, који су под италијанском окупацијом ипак могли некако да преживе. А затим је уследила хајка на Србе у Приштини и околини, Пећи као и другим местима. 28. августа 1944. дивизија је поклала 428 српске деце и стараца који су се задесили по кућама у селу Велика, недалеко од Чакора. И док су се Немци повлачили, шиптарске јединице спроводиле су све већи терор уз незамислив садизам; копали су очи живим људима, одсецали делове тела и слично. 

Спонтано се намеће питање шта је нагнало шиптарске масе да, у тренуцима очите пропасти система на који су се ослањали, огрезну тако дубоко у злочинима. Секретар Среског комитета за Гњилане навео је у свом извештају Обласном комитету за Косово, 31. марта 1944, један интересантан податак у извештају: „Чујем да је у Гњилану одржано саветовање виђених Шиптара где се говорило о положају Срба у граду и срезу. Изгледа да постоје две струје: једни кажу да су претерали са терором над Србима, као и да се кају; други пак кажу: истина је да смо терорисали Србе и то толико да немамо где и да се не можемо више да оправдамо, зато морамо до краја, па шта му драго.“

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (XIII)

Логори ‐ допунски метод геноцида

Масовне злочине у Обилићу, Грачаници, Новом Селу, Бресници, Липљану и Батусу починили су, према италијанским изворима, прве комшије и Шиптари из суседних села. Насред улице у Приштини испаљени су хици на др Николу Радојевића, хирурга, а у болници у коју је пренето, његово тело зверски је искасапљено. 

У сарадњу са окупатором укључили су се сви Шиптари.

И мали и велики ....

За разлику од Немачке, где је геноцид спровођен у концентрационим логорима који су били места извршења злочина, концентрациони логори које су формирале албанске власти били су само допунски методи. На територији Албаније постојали су логори у Клосу, у близини Каваје и Фиори. Услови су посвуда били изузетно лоши, тако да су глад и нехигијенски услови свакодневно односили на десетине људских живота. Треба указати и на неке особености које су, вероватно, произлазиле из културног нивоа локалних власти. Док је, на пример, у логору Бурел био заведен крајње суров режим, логор у Фиори имао је сношљиве услове. Вредно је, такође, забележити да су устаници у јужној Албанији организовали напад на логор Бурел, ослободили део логораша и повели их у шуму, што није забележено у устаничким аналима у Југославији. Албанска бирократија није водила прецизну евиденцију о логорима, као што је то био случај у Немачкој. За време владавине Енвера Хоџе, слично као и у Југославији за време живота Јосипа Броза, то је била табу тема, тако да су систематска истраживања о албанским логорима отпочела тек недавно.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (XII)

Геноцидна политика на Косову и Метохији 

Албанска квислиншка влада у Тирани није прокламовала геноцидно законодавство, али је спроводила геноцидну политику према Србима и Црногорцима, мотивисана својим експанзионистичким циљевима. Примењиване су три основне методе: индивидуална убиства, масовна убијања становништва и организована политика исељавања. Терор на Косову и Метохији, слично као и у НД Хрватској, отпочео је још у току краткотрајног априлског рата. Из заседе су убијани војници, нападане регуларне јединице Југословенске војске, као што је, на пример, био напад на 51. пешадијски пук у Приштини од стране наоружаних шиптарских група. Вршени су истовремено и напади на српска села. Терор је бележио узлазну линију, иако су непријатељства формално обустављена капитулацијом југословенске војне силе.