НИКАДА ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈИ

Повео 12 војника на 300 терориста ''ОВК'' на Кошарама

Извор КМ Новине http://www.kmnovine.com/

Србија је "меко" окуппирана земља на 85% своје територије и физички окупирана на 15% територије (Аутономна покрајина Косово и Метохја). Једна од последица је да се много не помињу јуначка дела Срба у сецесионистичким ратовима на Балкану. Ово се посебно односи за српске браниоце од терористичко напада НАТО пакта на СР Југославију, 1999.  Током тог необјављеног рата и мучког напада погнуло је око 3000 људи, кои су названи "колатералном штетом" од стране ратних злочинаца познатих као Клинтон, Кларк и још неки, које је српско правосуђе осудило, у отсуству, на до 80 година тешке робије, сваког.  Међутим, приче о херојским пилотима, војницима и цивилима су увек живе у народу и појавиће се у сој својој снази када Србија поново буде слободна.  Ово је једна од тих прича, о витешком воднику Ивану Васојевићу, бранитељу Косова и Метохије.

Један од сведока пакла Кошара, Горан Јевтовић, описао је јунаке који су тамо дали животе за част, слободу и отаџбину. Ми преносимо, да се не заборави.

Пуковник Горан Јевтовић је пензионисани официр Српске војске. За време здруженог напада НАТО снага, војске Републике Албаније и шиптарских терориста из ткз. ОВК из редова побуњене националне шиптарске мањине у Србији (АП Косово и Метохија), пуковник Јевтовић је био официр у Штабу Петог приштинског корпуса Војске СР Југославије и начелник штаба генерала Небојше Павковића. Био је сведок одбране на суђењу генералу Владимиру Лазаревићу у Хашком "суду". 

Позиција карауле "Koшаре" на граници Републике Србије (нижи терен) и Републике Албаније (виши терен). У левом доњем углу, правац напада здружених снага терориста НАТО, Републике Албаније и оружано побуњени припадници шиптарске националне мањине у Србији. Ове нападачке формације нису успеле да пробију српске положаје и продру у дубину Метохије и Косова. Први пут су ступили ногом дубље у српско тле, после потписивања Кумановског споразума.

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 терориста специјалне јединице "ОВК" (сви у црним униформама).
Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење. Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено.
Известио је да је разумео наређење.

Водник Иван Васојевић, је можда и тренутно "званично" заборављен, али не и у сећањима својих сабораца, српског народа и срцу Отаџбине. 

Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да терористи крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је да је разумео.

Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш! У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу. Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.

Чуло се “Урааа” као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је уследило затишје.
Затим потпуна тишина.
Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?… Процена је била да су изгинули сви до једног.

И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) “…сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе… нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу…”

Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се… од униформи терориста "ОВК". 

Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. 

Војник је преживео. 

Херој! Слава ти и хвала Иване!

• Оно што је медијима у овој причи промакло јесте да је Иван Васојевић погинуо на Васкрс.