БАЛКАНСКЕ РЕАЛНОСТИ, ЗАБЛУДЕ И ВЕЛИКО СРЦЕ ХОРВАТОВО!

Напишите Шиптарима поруку на језику који разумију

Пише Мислав Хорват Извор Србин Инфо, Васељенска ТВ

МИСЛАВ ХОРВАТ: Истражујући поријекло своје породице открио сам да је наша прапостојбина Македонија (Стара Србија), да су се као српско племство јуначко борили у Косовској битци, након ње преко Црне Горе су дошли у Далмацију, Херцеговину, Босну и Лику..   Један дио њих је тек у 18. вијеку прешао на католичку вјеру. А од 20. вијека су по дифолту постали Хрвати. И како мени онда неко може забранити да будем Србин, кад су сви моји преци до 20. вијека Срби били?  Зар зато што се неки мој предак сломио са инквизиторским ватиканским ножем под грлом и прешао на католичанство да спаси своју породицу, жену, дјецу, зар да ја не будем Србин?  Ево, ја се нисам сломио, исправљан његову грешку!  Сви моји преци које често сањам били су СРБИ и ја им се клањам!

У вријеме 2. свјетског рата у срцу Европе која је горила у пламену, Швајцарска је била неутрална. Свим зараћеним странама одговарала је таква зона у којој су могли трговати, преговарати, итд. У данашње вријеме у срцу Европе западне глобалистичке елите направили су парадржаву на српској земљи, на Косову и Метохији, гдје могу несметано трговати дрогом и органима.

Србија већ деценијама пази да ни на који начин не испровоцира своје агресивне сусједе. Они су деведесетих убијали Србе, тјерали их са њихових огњишта, а данас разбијају ћириличне табле, пале српске манастире, подижу споменике усташким и балијским кољачима и тo све на земљи која је вијековима била српска.

На један воз на којем је на 21 језику писала само истина, да је Косово Србија, Шиптари су реагирали дизањем дугих цијеви и митраљеза. Свака, чак и најмања назнака нечег српског, изазива код Шиптара, Хрвата, Муслимана луђачке србофобне реакције. Тако су их истренирали њихови господари.

Једна жена је рекла да она не би дала свом мужу и сину да иду на Косово у рат. Ти који нису хтјели узети пушке, у Јасеновцу су први настрадали. Шансе су имали само они који су покушали да се бране. И тада је као и данас Србија била окружена србофобним сусједима. Да ли она хоће да се њезин син отрује од шиптарске дроге или да њезином мужу шиптарски терористи поваде органе? Или је боље да се боре као хероји?

Повијест се понавља. Да ли смо из ње нешто научили? Да ли смо свијесни да је наша дужност да бранимо сународњаке на Косову и Метохији, не само зато што смо ми сљедећи, него зато што смо исти род, иста крв, иста небеска породица? Да су српске мајке некад говориле да не дају своје мужеве и синове, онда би та жена данас била була, покривена до очију, на Кнез Михајловој би се причао Турски, изнад глава пролазника завијао би Хоџа, а син и муж би јој се борили у Сирији на страни „Исламске државе“.

Срби не преговарају са терористима!

Неки су говорили да не треба провоцирати Шиптаре. Шта ако Шиптари сутра пожеле да отму Ниш, као што су отели Косово и Метохију? Хоћемо ли онда рећи: немојте писати да је Ниш Србија, да се Шиптари не изнервирају. Са терористима преговора нема, то нас је поучио Путин. Грешка је била што смо послали воз са натписом „Косово је Србија!“ на 21 језику. Шиптарски терористи разумију само један језик – језик силе. На том језику им треба послати поруку!