СРБИЈА 20 ГОДИНА ОД НАТО ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА

СРБИ И ГРЦИ БРАЋА ЗАУВЕК! 

Никада нећемо да заборавимо...

Σέρβοι και Έλληνες αδελφοί για πάντα!

Δεν θα ξεχάσουμε ποτέ ...

Пише ЛиманГерила Извор

Сутра се навршава 20 година од НАТО терористичког напада на СР Југославију, односно на Србију и Црну гору. Седамдесет осам дана, од 24. марта до 10. јуна 1999., НАТО зликовци су бомбардовали и копнено нападали суверену државу, чланицу УН, која није напала ни једну земљу чланицу НАТО (члан 5. Северноатлантског уговора). Све то мимо међународног права, без икакве резолуције УН и без формале објаве рата, што овај напад сврстава у акт тероризма. Овај терористички и злочиначки напад против Србије и Црне горе је починило двадесетак држава било директним актом војне агресије, било пружањем логистичке подршке чину разног злочина агресије на једну једину суверену државу. Овде и на овај дан, међутим, нећу да пишем о злу! Писаћу о части и човештву ... То је оно што и борбу Срба против зла, лажи, преваре и нечовечности чини смисленом и вредном...

Ευχαριστώ πολύ Μαρίνος Ριτσούδης και Νίκος Γαρδίκης!

ευχαριστώ ελλάδα!

Дасија, Крф, Грчка - споменик 2. Гвозденом пуку "Књаз Михајло", Моравске дивизије, Друге армије Српске војске. Овај пук је био најодликованија војна јединица Српске војске у Првом светском рату. Седиште овог пука је било у Нишу, а мобилизационо подручје Јужна Србија, која је тренутно под нападом НАТО и њихових слугу Шиптара. Само у три села Јабланичког округа, Гајтан, Реткоцер, Јабланичка Стубла било је 50 нослаца Карађорђеве звезде. Пук је имао 1918, 67% губитака, док је у официрском кадру проценат губитака 80% у односу на састав из 1912. Какви су били преци, такви су били и потомци 1999! Фото: ЛиманГерила

АМИН!

Αμήν!

ШИПТАРСКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ И "ПРИРОДНА" АЛБАНИЈА (2)

Сепаратизам
упориште албанског екстремизма

Горан Бецић 

Министарство одбране Републике Србије

една од незаобилазних тема у свету, током протекла два века, био је Балкан, кризно подручје које је одувек било подложно разним утицајима великих сила које су вешто користиле несугласице националних држава и настојале да своје интересе задовоље стављајући се искључиво на једну страну. Изражене територијалне претензије појединих националних заједница на Балкану према суседним државама узроковале су јачање сепаратизама, међу којима је предњачио албански, често изазивајући кризе, али и етничке и националне сукобе на овим просторима. Основни узрок сепаратизама и сукобљавања интереса на Балкану лежи у његовом геостратегијском и геополитичком положају – то никада није био организован, стабилан и јединствен геополитички простор. Албански сепаратизам на Балкану, као и сваки други сепаратизам, захтева пажљиво разматрање спољних и унутрашњих чинилаца који су, крајем прошлог века, довели до оружаних сукоба, а данас изазивају међунационалне мржње и нетрпељивости, као и могуће међунационалне сукобе.

Територијалне претензије и утицај Републике Албаније на јачање сепаратизма 

Почетком деведесетих година прошлог века, утицај Албаније на збивања на простору КиМ био је на завидном нивоу и свестрано је коришћен у новонасталим светским околностима. Након рушења „берлинског зида“, политичке структуре Албаније су економске интересе ставиле испред политичких и тако нашле своје место у новој глобализацији. На састанку министара иностраних послова Европске уније, 20. јуна 1991, одлучено је да се обнове дипломатски односи са Албанијом и да јој се додели статус пуноправног члана Конференције за безбедност и сарадњу у Европи (касније Организација за безбедност и сарадњу у Европи – ОЕБС). Такође, у фебруару 1994. године Албанија је потписала Уговор о Партнерству за мир са НАТО. На тај начин, успела је да косметски проблем делимично интернационализује и пребаци у руке ЕУ и НАТО-а. 

ШИПТАРСКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ И "ПРИРОДНА" АЛБАНИЈА

Сепаратизам
упориште албанског екстремизма

Горан Бецић 

Министарство одбране Републике Србије

една од незаобилазних тема у свету, током протекла два века, био је Балкан, кризно подручје које је одувек било подложно разним утицајима великих сила које су вешто користиле несугласице националних држава и настојале да своје интересе задовоље стављајући се искључиво на једну страну. Изражене територијалне претензије појединих националних заједница на Балкану према суседним државама узроковале су јачање сепаратизама, међу којима је предњачио албански, често изазивајући кризе, али и етничке и националне сукобе на овим просторима. Основни узрок сепаратизама и сукобљавања интереса на Балкану лежи у његовом геостратегијском и геополитичком положају – то никада није био организован, стабилан и јединствен геополитички простор. Албански сепаратизам на Балкану, као и сваки други сепаратизам, захтева пажљиво разматрање спољних и унутрашњих чинилаца који су, крајем прошлог века, довели до оружаних сукоба, а данас изазивају међунационалне мржње и нетрпељивости, као и могуће међунационалне сукобе.