Текст који следи је у потпуном сагласју са претходно постављеним ауторским текстом ЛГ "Избори у Србији - мож' да бидне, не мора да значи". Зато га преносим у целини. Сада је већ и најнаивнијима, међу онима који нешто промишљају гледајући своју животну средину, потпуно јасно да су избори у Србији решени и пре него што су расписани. Само онај ко пристане да игра по правилима Великог бате може да се нада да пређе цензус и појави се на циркуској сцени, која се у Србји сасвим претенциозно назива политичком. Сведок сам, а и сви ни који имају слично искуство, да се странке мењају у складу са правилима Великог бате, или су осуђене на беспарицу и таворење, сањајући недостижних 5.000001% на следећим изборима. То мењање се огледа у осипању чланства, одстрањивању интелектуалаца из својих редова, као и свих оних који слободно мисле и који су се ту нашли као остаци оних несрећника који су пре 16 година заиста наивно помислили да "могу да нешто учине за народ коме припадају". Када чујете причу о "учешћу независних интелектуалаца" тј. до сада страначки неангажованих интелектуалаца у некој странци, знајте да се најчешће ради о замени оних сопствених страначких интелектуалаца који су их прочитали, новим и још неискусним интелектуалцима, којима планирају да се попну на леђа. Да их искористе, исисају, компромитују, сажваћу и испљуну. У странкама, пре свега међу страначким "руководећим кадровима", остају опортунисти, послушници, људи спремни буквално на све да остану, опстану и живе на грбачи народне тј. државне касе. Таквим људима не треба чланство. Њима треба само добар "коалициони споразум". Све остало што народ слуша као "страначку стратегију", "изборни програм" су на жалост празне приче. Истина је да се на изборима не мења политика, већ извођачи. Истина је да се "из странака" ништа не може да промени. Превише хохштаплера се ту намножило. Морају да се нађу други путеви...
