МОНСТРУОЗНИ ДОКУМЕНТИ - ХРВАТСКА ДРЖАВА ЗВАНИЧНО ДОЗВОЉАВАЛА СИЛОВАЊА

Оружане снаге Хрватске

издавале званичне потрде

за силовање Српкиња

Команда Хрватског вијећа обране (ХВО) издавала је писмене дозволе својим „бојовницима“ за силовање српских жена.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (XI)

Насилно покрштавање део геноцидног процеса

Ватикан изједначио верско и национално на Балкану.

Крајем априла 1941. укинуте су „све српске конфесионалне пучке школе и забавишта“. Само неколико дана касније, забрањено је ћирилично писмо, на коме су биле штампане све црквене књиге. Употреба ћирилице сматрана је кривичним делом. Организовано, насилно превођење православног становништва у католичанство било је саставни део геноцидног процеса; спровођено је кроз спрегу клера и усташа. „Законско“ покриће ове акције обезбеђивала је усташка власт, а морални вид самог чина није представљао оптерећење за Ватикан, по коме greca fides, nula fides (грчка вера није вера). Ватикан је остварио у Хрватској оно што није успео да оствари у западном свету: да национално идентификује са вером. У тој конструкцији покрштавање се појавило као саставни део борбе за „етничку чистоту хрватске државе“. Степинац је записао у свом дневнику 17. јануара 1940: „Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, тј. да пригну главу пред намјесником Христовим светим оцем (папом). Онда би и ми коначно могли одахнути у овом дјелу Европе.“

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (X)

Насилно исељавање Срба

Наредбом владе НДХ од 7. јуна 1941. заповеђено је пријављивање у року од 10 дана лица која су се доселила у Хрватску после 1. јануара 1.900, као и њихових потомака. Једна група Срба из Загреба, њих око 800, исељена је одмах у Србију, а већи део упућен је у концентрационе логоре и поубијан.

Хрватски план исељавања Срба је почео 1941., под
заштитом Немачке, а наставио се 1991., под заштитом
"Међународне заједнице" тј. целог Запада!

Није се радило само о исељавању Срба са подручја НДХ; усташка политика ишла је много даље. Министар вањских послова др Младен Лорковић у допису дипломатским представницима НДХ 1942. истакао је, поред осталог, и следеће: „Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1.800.000 Срба, и ако ми за леђима имадемо снажну српску државу, која би увјек засезала у наша подручја и представљала вјечну опасност за нас. Оба та питања било би немогуће ријешити у нормалним временима, у којима би се морало поступати законито и водити рачуна о грађанским обзирима. Стога је срећа за нас, што је до успоставе НДХ дошло у оваквим временима, јер само сада можемо ријешити тај проблем: ми стога настојимо да нестане Срба из наших земаља и у том правцу је већ много учињено. Ево, ја сам се ових дана вратио с подручја Козаре; 60 километара дуго и готово исто толико широко подручје које је било настањено искључиво Србима, данас је празно згариште... А сад прелазимо на Грмеч, и тамо ће у току грађанског рата бити ријешено најболније питање, а хрватске земље очишћене... Но ми мислимо и на питање српске државе преко Дрине. Ни та не може остати. И стога сам ја још прошле године ступио у службене преговоре с представницима Рајха, код којих сам наишао на пуно разумјевање, па је одлучено да ће, након побједе, Срби бити исељени у Сибирију.“ Карактеристично је Лорковићево виђење грађанског рата као повољне могућности за истребљење Срба, што иде у прилог тези о спрези хрватских комуниста и усташа. Тај исти сценариo поновиће се и 1991.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (IX)

Специјализовани логори за децу

"Ein Serbishe Kind"

Формирање посебних концентрационих логора за малишане, представља јединствен пример у историји, а тај бестијални чин карактерише НД Хрватску. 

Међу убицама у јасеновачком логору било је људи без елементарне културе, робова најнижих страсти, али и људи са академским образовањем. Два његова управника били су католички свештеници. По богатству варварских метода логор Јасеновац заузима јединствено место у свету. Немачки капетан обавештајац Артур Хефнер описао је 18. новембра 1942. овај логор следећим речима: „Ради се о логору најгоре врсте који се може упоредити са Дантеовим инферном.“ Колико је та констатација тачна може да потврди запис др Самуела Пинта. Говорећи о нади заточеника да ће бар о божићним празницима у логору завладати мир, он пише: „На сам Божић 1941. доведена је група Срба из Пакраца и пакрачког котара. Ту су се одмах састали најкрвавији сарадници Лубурића: Ивица Матковић из Шибеника, Љубо Милош из Херцеговине, Јозо Матијевић из Госпића, Мујо Мусић из Бихаћа или Цазина и још неки помагачи. Почело је клање. Управо су се усташе натјецале тко ће бити крволочнији. Вађење срца, гркљана и очију са усташким бодежима и клање трајало је цијели дан.“

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (VIII)

Пакао монструозне НДХ 

Логор на острву Пагу био је смештен у увалама Сланом и Метајни. Први затвореници, Срби и Јевреји, стигли су јуна 1941. и били су смештени на отвореном простору ограђеном жицом. Жртве су убијане и бацане у јаму или у море. У потресном извештају лекарске екипе констатује се да су жртве претходно стравично мучене.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (VII)

Умирање пре смрти 

У логорима НДХ постојале су две групе заточеника: Срби, Јевреји и Роми, који су упућивани у логоре директно, као безвредан људски материјал, чак „штетан и сувишан“, и индивидуални политички заточеници, као што су били комунисти, масони и југословенски оријентисани Хрвати. Пoвремено су у логор довођени заробљени партизани и четници, али ретко, јер су Немци на територији НДХ имали своје засебне логоре. Концентрациони логори, за разлику од масовних погрома о којима је било речи, представљају институционализоване облике масовних уморстава.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (VI)

Зверства каква свет није видео 

У Херцеговини, масовна убиства отпочела су 1. јуна 1941. Малу децу, њих око 50, одвојили су од мајки, и поубијали на очиглед њих. Милеви Медан, која је била пред порођајем, расекли су стомак, извадили дете, а затим га сасекли на комаде. Силовали су девојке на зверски начин пред пренераженом масом грађана.

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (V)

Како је папа примио Павелића 

Та свијест доводи нас данас пред вас, да вас као легитимни представници Цркве Божје у Независној Држави Хрватској од срца поздравимо као њезина државног поглавара с обећањем искрене и лојалне сурадње за бољу будућност наше домовине. 

Павелић и Степинац

... И док вас, ево, од срца поздрављамо као главара Независне Државе Хрватске, молимо „Оца звијезда, од кога долази сваки добри дар“ не само појединцу него и народној, односно државној заједници, да вас обдари оним духом, који је главару државе потребан, да својим радом управља „in iustitia et veritate - у правди и истини“, као најчвршћем темељу Богом благословљене будућности!“ 

У књизи Бенигара, чији се садржај у католичким круговима сматра крунским доказом да је Степинац светац, између осталога стоји нешто што је заправо запањујуће, али, нажалост, истинито: 

„Од времена до времена Степинац је посредовао код хрватске владе за неке прогоњене и поубијане у логору, што некима на власти због тадашњих политичких прилика и разлога није ни најмање погодовало, те је долазило до напетости“... 

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (IV)

Минама уклањали гомиле убијених Срба 

Усташки поручник Антун Зликорић, који је узео учешћа у масакру Срба у Мостару, изјавио је италијанском команданту: „Срби и Јевреји морају бити сви убијени, у Хрватској не може остати у животу ни један једини“

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (III)

Извештаји о злочинима

„Један усташа је затечен са два килограма људских очију, које је намеравао да као свој поклон да Павелићу“, истиче се у једном извештају. „Девојчице, унакажене копале су своје сопствене гробове“, пише у другом. Фотографије приказују усмрћивање деце ударом о зид, људе са одсеченим ушима, извађеним ноктима, распорену трудну жену.

"Само ти дјете ради свој посао ... НДХ: Усташки наредбодавци плаћали клање Срба по сату!"

ГЕНОЦИД У ЈУГОСЛАВИЈИ 1941‐1945, 1991... (II)

Апел Ватикану да спречи зверски покољ  Срба 

Прве дипломатске акције краљевске владе у циљу заштите угроженог становништва усмерене су ка Ватикану. Већ 17. маја 1941. посланство Краљевине Југославије обавестило је Свету столицу о масовном убијању Срба, покољу православног свештенства.

Краљевска влада Југославије пошла је од претпоставке да је у тако трагичној ситуацији поглавар Католичке цркве, папа, као духовни представник католичанства у свету, први позван да подигне свој глас против варварских метода. Ово утолико пре, што је усташки покрет у идејном и организационом виду био најтешње повезан са Католичком црквом у Хрватској. Поједини високи католички достојанственици су и лично учествовали у прогонима. С друге стране, Ватикан је одржавао директне везе са поглавником Павелићем, преко папског изасланика у Загребу. Прве дипломатске акције краљевске владе у циљу заштите угроженог становништва усмерене су ка Ватикану. 

Већ 17. маја 1941. посланство Краљевине Југославије обавестило је Свету столицу о масовном убијању Срба, покољу православног свештенства, с молбом да папа интервенише и спречи погоршање ситуације. Краљ Петар ИИ упутио је 6. јуна 1941. папи Пију ЏИИ телеграм следеће садржине: „Ја чиним апел на Вашу светост да својим великим ауторитетом узмете у заштиту мој народ који невино страда.“