Прве дипломатске акције краљевске владе у циљу заштите угроженог становништва
усмерене су ка Ватикану. Већ 17. маја 1941. посланство Краљевине Југославије
обавестило је Свету столицу о масовном убијању Срба, покољу православног свештенства.
Краљевска влада Југославије пошла је од претпоставке да је у тако трагичној ситуацији
поглавар Католичке цркве, папа, као духовни представник католичанства у свету, први
позван да подигне свој глас против варварских метода. Ово утолико пре, што је усташки
покрет у идејном и организационом виду био најтешње повезан са Католичком црквом у
Хрватској. Поједини високи католички достојанственици су и лично учествовали у прогонима. С
друге стране, Ватикан је одржавао директне везе са поглавником Павелићем, преко
папског изасланика у Загребу. Прве дипломатске акције краљевске владе у циљу заштите
угроженог становништва усмерене су ка Ватикану.
Већ 17. маја 1941. посланство Краљевине Југославије обавестило је Свету столицу о
масовном убијању Срба, покољу православног свештенства, с молбом да папа
интервенише и спречи погоршање ситуације.
Краљ Петар ИИ упутио је 6. јуна 1941. папи Пију ЏИИ телеграм следеће садржине: „Ја чиним
апел на Вашу светост да својим великим ауторитетом узмете у заштиту мој народ који
невино страда.“
