 |
| "Ein Serbishe Kind" |
Међу убицама у јасеновачком логору било је људи без елементарне културе, робова најнижих страсти, али и људи са академским образовањем. Два његова управника били су католички свештеници. По богатству варварских метода логор Јасеновац заузима јединствено место у свету. Немачки капетан обавештајац Артур Хефнер описао је 18. новембра 1942. овај логор следећим речима: „Ради се о логору најгоре врсте који се може упоредити са Дантеовим инферном.“ Колико је та констатација тачна може да потврди запис др Самуела Пинта. Говорећи о нади заточеника да ће бар о божићним празницима у логору завладати мир, он пише: „На сам Божић 1941. доведена је група Срба из Пакраца и пакрачког котара. Ту су се одмах састали најкрвавији сарадници Лубурића: Ивица Матковић из Шибеника, Љубо Милош из Херцеговине, Јозо Матијевић из Госпића, Мујо Мусић из Бихаћа или Цазина и још неки помагачи. Почело је клање. Управо су се усташе натјецале тко ће бити крволочнији. Вађење срца, гркљана и очију са усташким бодежима и клање трајало је цијели дан.“
