ИРОНИЧНО ЈЕ ДА ОНИ КОЈИ ПУЗЕ, ПОМИЊУ СВОЈЕ СЛАВНЕ ПРЕТКЕ

Киша у Србији

Написао: Ненад
Благојевић

Свако од нас је свестан да колико год да волимо свој народ, колико год да је он имао оних дивних ружа и пупољака у својој прошлости, да су гране тих ружа у својој историји имале и оних других Срба. Оних који су представљали трње на њима. Зато је важно да се Срби још једном подсете да је трње на крају увек нестајало без трага. О том трњу се данас готово и не говори, није вредно никаквог помена. 

Ако то трње данас има потомака оно вешто крије своју ружну прошлост. За разлику од трња руже и пупољци српског народа никад не умиру. Они увек живе у свом народу и са њим. Научили смо кроз векове шта је једино што непропада. Материјалне ствари мењају власнике или једноставно ишчезавају, оно једино што остаје су дела. Морамо да водимо рачуна по каквим ће нас делима памтити. Морамо да пазимо да се од пупољака и ружа не претворимо у трње. Не смемо да постанемо ружна прошлост.