ДА ЛИ СМО У ОЗБИЉНОЈ НЕВОЉИ - НАЈТОПЛИЈА ГОДИНА ОД 1880

2016 Климатски трендови обарају рекорде

Патрик ЛИНЧ  NASA's Goddard Space Flight Center in Greenbelt, Md. Лесли МЕККАРТИ Мајкл КЕБИЏ NASA Earth Observatory

Два кључна показатеља климатских промена – глобалне површинске температуре и количина арктичког леда – су оборили низ рекорда у првој половини 2016., према анализама NASA на основу опажања на Земљи и сателитски података
Сваки од првих шест месеци 2016 је поставио рекорд као глобално најтоплији од када се врше температурна мерења, од 1880 године, како наводе научници NASA Годар института за свемирска исраживања [NASA's Goddard Institute for Space Studies (GISS)] у Њујорку. Период од шест месеци, од јануара до јуна, је такође био најтоплији планетарни полугодишњи рекорд, са вишим просечним температурама од 1.3 степена Целзијуса (2.4 степена Фаренхајта) поредећи са XIX веком.

Сваки од првих шест месеци 2016 је поставио рекорд као глобално најтоплији поредећи са свим досадашњим температурним мерењима, која датују од 1880 године. Пет од шест месеци су, такође, поставили рекорде са најмањим месечним површинама леда на Арктику од када су ова стална сателитска праћења започела 1979 године. This video is public domain and can be downloaded from the Scientific Visualization Studio.


Пет од шест месеци су, такође, поставили рекорде са најмањим месечним површинама леда на Арктику од када су ова стална сателитска праћења започела 1979 године, према анализама научника насиног Годар космичког летачког центра у Гринбелту, држава Мериленд [NASA's Goddard Space Flight Center, in Greenbelt, Maryland]. Изузетак је месец март, који је био на другом месту најмање ледене површине у мерењима за овај месец.
Поред тога што су ова два кључна климатска показатеља била рекордна у 2016., научници NASA наводе да је још важније то што глобалне температуре и лед у мору Арктика настављају своје деценијске трендове промена. Оба тренда су последица повећане концентрације угљендиоксида и других гасова стаклене баште у атмосфери.
Количина арктичког леда, у средини летње сезоне отапања, сада обично покрива 40 процената мању површину од оне која је била касних 1970-тих и раних 1980-тих. Површина арктичког леда у септембру, који је месец најниже тачке у годишњем циклусу, се смањује кораком од 13.4 процената по деценији.

Санте морског леда, отопљена језера и отворено море који се виде на фотографији снимљеној са висине од 457.2 метра (1,500 стопа) помоћу инструмената насиног дигиталног мапирајућег система (NASA's Digital Mapping System) током операције Ајсбриџ (IceBridge) лета изнад Чукотског мора у суботу 16. јула 2016. Credits: NASA/Goddard/Operation IceBridge

„Ел Нињо је у тропском појасу Пацифика, ове зиме, довео до глобалног пораста температуре, од октобра на овамо, што је само појачало тренд који је довео до овако виских просечних вредности“ рекао је диектор GISS-а Гевин Шмит (Gavin Schmidt).
И ранији ефекти Ел Ниња су утицали на рекордно високе температуре, као што је било 1998. Али 2016, чак иако су ефекти Ел Ниња слабили, глобалне температуре су расле много више од оних пре 18 година, као последица укупног загревања које се догодило у овом периоду.
Глобални тренд пораста температура се убрзавао регионалним загревањем у подручју Арктика, каже Волт Мејер (Walt Meier), научник који проучава промене леда у NASA Годару.

"Ово је била рекордна година што се тиче глобалних температура, али су рекордно високе температуре у Арктику, током прошлих шест месеци, биле још екстремније" рекао је Мејер. "Ово загревање, као и неуобичајен образац времена ове године, је до сада довео до рекордно малих ледених површина."
NASA прати температуре и морски лед, као део својих напора да се Земља схвати као систем и да се разуме како се Земља мења. Поред одржавања 19 свемирских мисија за посматрање Земље, NASA шаље научнике диљем Земље да из близа истражују различите делове планете. Овог тренутка истраживачи NASA раде широм Арктика да би боље схватили процесе који доводе до повећаног топљења леда и утицај раста температуре на арктички екосистем.

Прих шест месеци 2016. су били најтоплији шестомесечни период од када NASA бележи температуре, што датује од 1880. Credits: NASA/Goddard Institute for Space Studies

Дугорочном операцијом NASA-е названом "Operation IceBridge" је, прошле недеље, започета серија мерења, из авиона, тачака топљења на површини арктичке ледене капе. Тачке топљења (melt ponds) су плитки базени воде који се стварају како се топи лед. Њихова тамнија површина упија сунчеву светлост и убрзава процес топљења. Из авиона операције "IceBridge" који полећу из Бароуа на Аљасци [Barrow, Alaska], се током сезоне топљења леда, бележе тачке топљења у никада до сада виђеним размерима. Најновија истраживања су показала да формирање тачака топљења у рано лето могу да буду добар индикатор за предвиђање годишње минималне површине леда у септембру.
"Нико никада није даљинским мерењима, сателитски или са већих висина, мапирао у већој мери, дубину тачака топљења леда" рекао је Нејтан Курц (Nathan Kurtz), научник пројекта Ајс Бриџ (IceBridge project) и истраживач леда на мору у насином Годару (NASA Goddard). "Подаци које ћемо да прикупимо ће да покажу колико воде остаје у отопљеним базенима и која врста топографије је потребна за њихово праћење, чиме ће да се побољша моделовање тачака топљења."
Операција Ајс Бриџ, у ваздухопловном пројекту NASA-е, у оквиру кога се обавља низ летећих мисија на оба земљина пола сваке године од 2009, има за циљ да одржава потребан континуитет опажања леда на мору и леденог покривача на Гренланду и Анктартику.
У исто време, истраживачи NASA-е су ове године почели, интензивније него икада раније у протеклим десетогодишњим мултидисциплинарним истраживањима, да проучавају арктички екосистем на Аљасци и у Канади. Експериментом арктичкобореалске угрожености [The Arctic-Boreal Vulnerability Experiment (ABoVE)] ће да буде изучавано како шуме, стално смрзнуто земљиште (пермафрост) и други екосистеми реагују на повишење температуре на Арктику, где се климатске промене одвијају брже него било где другде на планети.
ABoVE чине групе од дванаестак појединачних експеримената, којима ће да се, током година, посматрају регионалне промене шума, циклус кретања угљеника између атмосфере и тла, топљење пермафроста, везе између пожара и промена климе и још много тога.  [Оригинал: 19. јул 2016.; Едитор: Karl Hille]

Прошли смо најтоплији август у протеклих 136 година

Август 2016. је био најтоплији август у протеклих 136 година, колико се редовно врше мерења, према месечним анализама глобалних температура које раде научници насиног Годар института за космичка истраживања [NASA’s Goddard Institute for Space Studies (GISS)].
Мада годишњи температурни циклус обично врхуни у јулу, август 2016. је завршен на нивоу јула 2016. као најтоплији месец икада забележен. У августу 2016., температура је била 0.16 степени Целзијуса виша од претходно најтоплијег августа (2014). Овај месец је био 0.98 степени Целзијуса топлији него средње августовске температуре у периоду 1951-1980.

NASA Earth Observatory chart by Joshua Stevens, based on data from the NASA Goddard Institute for Space Studies.

"Месечни температурни рангови, који варирају само за неколико стотих делова степена, су веома осетљиви" рекао је директор GISS-а Гевин Шмит. "Подвлачимо да су дугорочни трендови најважнији за схватање текућих промена које утичу на нашу планету". Ови дугорочни трендови се јасно виде у горе датом графикону температурних промена.

Овогодишњи рекордно топли август наставља низ од 11 узастопних месеци (од октобра 2015.) у којима су постављени нови температурни рекорди. Анализа GISS тима је урађена на основу јавно доступних података са око 6,300 метеоролошких станица широм света, инструмената на бродовима и навигационим плутачама, којима се мери температура површине мора и арктичких истраживачких станица. Савремено глобално бележење температуре је почело око 1880-те године, јер претходна мерења нису покривала довољан део наше планете. [12. септембар 2016.; превод са енглеског ЛГ]