„ОВАЈ ГЛУПАН БИ МОГАО ДА ПРОПАДНЕ“ - Џорџ Буш млађи 25. 09. 2008. (2)

Шта је капитализам?

Пише Алекс НАЈТ Превод са енглеског ЛиманГерила

Здраво, Ја сам Алекс Најт.  Ја сам наставник, писац и активиста. Уређујем endofcapitalism.com и пишем књигу са насловом "Крај капитализма". Рођен сам 4. јула 1983. Одгајан сам као типични амерички дечак у радничкој породици у градићу поред Филаделфије. Алекс Најт је организатор, наставник и писац из Филаделфије. Алекс развија теорију о крају капитализма од 2005., када је студирао на Лихај универзитету. Овом теоријом се заступа став да се глобални капиталистички систем ломи услед еколошких и социјалних ограничења за његов развој  и да је модел који се помера у правцу некапиталистичке будућности на путу. Алекс је према дипломи електроинжењер, док је мастер диплому стекао из области политичкх наука. Почео је на колеџу, организовањем студената по антиратним и еколошким питањима. Од 2006 до 2009, је помагао организовање новог Удружења студената за демократско друштво [Students for a Democratic Society (SDS)], у студентском кампу, граду и на националном нивоу. Од првог дана је био присутан на демонстрацијама "Окупирајмо Волстрит" и помагао је у организовању Генералне скупштине покрета "Окупирајмо Филаделфију".

„Свако ко верује да експоненцијални раст може да траје вечно у коначном свету је или луд или економиста“ - Кенет Боулдинг, економиста.

„Овај глупан би могао да пропадне“ - Џорџ Буш млађи 25. 09. 2008.

Капитализам је назив за структуру моћи која тренутно доминира укупним људским друштвом и која то чини последњих 500 година. То је систем који се заснива на еколошкој и социјалној експлоатацији у циљу профита богате неколицине. Ја (аутор А. Најт, прим. ЛГ) га понекад називам „глобалним системом злостављања“, јер се наш однос са капитализмом заснива на насиљу и потчињавању, мада би тај систем желео да верујемо да му је на срцу наш најбољи интерес.

Капитализам нас ставља под огроман притисак да зарађујемо да би смо опстали. Болнице, школе, затвори, „непрофитне организације“ и све остале институције морају да се уклопе мотив профита, или ће да нестану.

Ето, одакле нашим самообразованим политичким мудријашима, са „знањем“ у римфузи, идеја да јавно здравство, наука, образовање, итд. "морају да зарађују“ - прим. ЛГ

Ето, одакле нашим самообразованим политичким мудријашима, са „знањем“ у римфузи, идеја да „јавно здравство, наука, образовање, итд. морају да зарађују“
У овом процесу, живот под капитализмом је сав од рада, дуга, изолације и емоционалне и духовне испразности. Ми губимо повезаност са два најважнија извора смислености нашег живљења: заједништво са другим људима и заједништво са природом.

Амерички народ је био прва жртва корпоративне глобалистичке агресије током 60-тих и 70-тих. Данас потомци поражених, поткупљених и интегрисаних, поново дижу главу. Цукоти парк, бивши Парк слободе (индикативна промена имена) у Њујорку 2011.  

Капитализам је у шоку, од 2008., од када се систем закуцао у еколошку и социјалну баријеру свог даљег пораста. Еколошко ограничење укључује исцрпљивање извора енергије (peak oil), све већег недостатка осталих ресурса од воде до уранијума, као и ефекте глобалног загревања. Социјална (друштвена) ограничења леже у побуни људи широм света, најочитије манифестованог у „Арапском пролећу“ и „Окупирајмо Волстрит“.
Једноставно, одрживост капитализма је директно оспорена, како од стране планете Земље, тако и захтевима милиона људи, који траже бољи свет. Као ајкула, капитал не може да опстане без сталног кретања, а кретање тражи пораст. Међутим, тај раст у овом свету непокретно постављених ограничења, припада историји.
Зато, док живимо под капиталистичким поретком, вероватно нећемо још дуго. У ствари, капитализам је је највероватније већ умро и претворио се у зомби-капитализам чији је садржај да канибалистички једе сопствену носећу структуру у самопоражавајућем напору да произведе краткорочну добит. Ово зомби понашање се најбоље очитује у тешким економским условима створеним владиним мерама да се смањи јавна потрошња са чиме се управо суочавамо – резање социјалних услуга и буџета, отпуштање запослених, уништавање синдиката у јавном сектору, затварање школа и болница и опште уништавање сваке могућности да потрошња остане на тренутно високом нивоу.

Покрет "Окупирајмо Волстрит", трг Слободе, 2011., у Ваштингтон дистрикту. 

Док се економија распада, добра вест је да нови светови, који су тренутно за нас затворени, могу да се отворе. Можда ће то да буде могуће ако се у већем обиму изгради оно што је Покрет окупирања (Occupy movement) покушавао да уради на градским трговима, прошле јесени. Да створи простор да се људи окупе, хране једни друге, удомљују једни друге и демократски одлучују о нашој судбини.
Будућност ће можда да буде боља, или гора од капитализма, али ће сигурно да буде другачија. Верујем у свет у коме људи и животна средина значе више него профит. Да би дошли до тог света, морамо прво да разумемо како капитализам тренутно гради наш свет и како ми то можемо да превазиђемо.

Крај капитализма 
Нови свет је на помолу. Ми га градимо, дан по дан. 

Следећи наставак: Део 3. Зашто се капитализам распада?