СРПСКО-ЗАПАДНИ ОДНОСИ: ЗАПАД ИЗГЛЕД МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАКО!

Време је да зауставимо србомржњу!

Аутор Нил Кларк Извор

Ове године се пуни 20 лета од када је прво терористичком агресијом, а потом окупацијом НАТО силом одвојио део територије Републике Србије и дао је на надзирано управљање терористима и разним злочинцима из ОВК. Побуњена шптарска национална мањина је на поклон од Запада добила марионетску квазидржавну творевину. За сада. Иако су све радње које је Запад предузео на просториа бивше Југолавије још од отцепљења Словеније, па и касније приликом сецесије Хрватске, Босне и Херцеговине, све до Аутономне покрајине Косово и Метохија биле кршење свих до тада важећих одредаба међународног права, Запад је за све окривио Србе. Такав став сатанизације Срба, Запад држи и дан данас. Да се шта није променило показује и овај чланак Нила Кларка, објављен у Гардијану, на Српску нову годину 2008! За Србе је веома важно да схвате и прихвате сталност ове политике сатанизације и окривљавања Срба од стране Запада за све што се десило 90-тих година прошлог века, па и пре и после тога. За Запад је "само мртав Србин, добар Србин" и "свака Србија им је Велика Србија, тј. превлика". Зато са њима нема никаквих ни "преговора" ни "разговора" око "решавања проблема Косова" и "нормализације односа Београда и Приштине". Косово и Метохија треба одлуком Скупштине Републике Србије да буде проглашено за Окупирану територију. Сви побуњеници из редова шиптарске националне мањине да се ставе ван закона, а да се НАТО окупатор позове на поштовање Женевске конвенције о понашању и обавезама окупатора на окупираним територијама, што ће да надзиру силе Слободног света кроз Сталну комисију коју ће да формирају земље БРИК-а, под покровитељством УН. Свако настављање разговора са НАТО окупатором, онима којима међународно право служи као отирач и побуњеном нацоналном шиптарском мањином, а нарочито некаква "подела" и награђивање побуњеник и агресора и једном стопом српске земље је гажење Устава републике Србије, пљување на све жртве наше браће и сестара, светих бранитеља Космета 1999., наших предака, јуначке Српске краљевске војске од 1912 до 1918, на завет Царице Милице и свеће Осветницима Косова које је оставила у Виском Дечанима. То је национална велеиздаја. Име издајника ће вечно да остане уписано у историјском памћењу Срба, док и један једини постоји на Земљи. Биће проклети до века. [ЛГ]

Срби су демонизовани, јер су стална препрека хегемонистичким амбицијама Запада у региону.

У свом коментару, прошле недеље, Ана ди Лелио, која је била политички саветник бившег председника владе Косова** и, у своје време, начелника штаба ослободилачке војске Косова** Агима Чекуа, је изјавила да је „српски национализам који се кратко повукао после пада Милошевића“ поново ту у пуној снази и са „старом тактиком“. Де Лелио нуди веома мало доказа да би подупрла своју оцену, осим декларације Скупштине Србије да је - о ужаса, над ужасима - земља одлучна да одбрани свој територијални интегритет у складу са међународним правом.

Оно што се несумњиво „вратило пуном снагом“ са свом својом „старом тактиком“ је србомржња, где је Де Лелио само једна од много виновника из западних медија (укључујући и, на жалост мора да се каже, и коментаре овде). Срби су сатанизовани не зато што су били страна која је најодговорнија за сецесионистичке ратове 90-тих - они то нису били - већ зато што су упорно стајали на путу хегемонистичким амбицијама Запада, у региону.

Запад је желео уништену Југославију, једну војно јаку, независну државу замењену са неколико слабих и подељених НАТО/ММФ/ЕУ протектората. «У Европи после Хладног рата, нема места за веће социјалистичке државе независног мишљења, које се супротстављају глобализацији» признао је Џорџ Кени, бивши службеник Министарства за иностране послове Сједињених држава, задужен за Југославију.

ЗАВЕТ ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ: НЕКА ОВЕ СВЕЋЕ УПАЛИ ОНАЈ КО ОСВЕТИ КОСОВО! 

 
Дечански манастир крије реликвију његиње Милице Хребељановић, жене кнеза Лазара, стару више од 600 година, коју је завештала ономе ко освети Косово
После Косовске битке књегиња Милица је са сином Стефаном обишла светиње и помогла да се обнове порушени конаци Дечанског манастира.
Манастиру је приложила диван полиелеј искован од оружја Косовских јунака и две огромне свеће, високе око 2 метра.
Оставила је завештање да их упали осветник Косова. Знала је кнегиња Милица да то неће бити за њеног живота, ни за живота многих потоњих генерација, али биће некада и неко поколење ће то дочекати.
После пет векова свеће је у манастиру Дечани према неким изворима упалио краљ Александар I Карађорђевић након ослобођења Косова. [Ана Марковић/Правда и Право]

Највећи «злочин» Срба је био што нису читали сценарио. Од свих група у бившој Југославији Срби, чија је популација била раширена по целој држави, су имали највише да изгубе распадом те државе. На састанку у Хагу октобра 1991., вође шест конститутивних република су суочене са документом наслова «Нестанак Југославије са међународне сцене» који су написале «судије» Европске заједнице. Само један међу њима - вођа Срба Слободан Милошевић - је одбио да потпише смртну пресуду држави. Изјавио је «Југославија није створена сагласношћу шест особа и не може да буде растурена сагласношћу шест људи».

За свој пројугословенски став, Слободан Милошевић је награђен деценијском демонизацијом у западним медијима. Упркос сталним изборним победама у држави у којој је била 21 политичка партија, Милошевић је био (и још је) рутински означен као „диктатор“, оцену који је и његов непријатељски настројен биограф Адам Ле Бор на крају прихватио као „нетачну“. Неки од покушаја да се Милошевић оптужи за догађаје где он није ни учествовао су просто сулуди. У чланку у Гардијану 2006., Тимоти Гартон Еш, професор европских студија, је написао да Словенци „покушавају да побегну из Југославије Слободана Милошевића 1991.“, иако је председник Југославије, у то доба, био Хрват Анте Марковић (објављена је исправка ове тврдње).

У стандардном западном искривљавању историје, Слобо и Срби се такође оптужују за избијање рата у Босни. Ипак, човек који је запалио фитиљ бруталног ратног сукоба није био Милошевић, нити вође босанских Срба***, већ амбасадор Сједињених држава Ворен Цимерман, који је убедио босанског сепаратисту Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског споразума 1992., који је омогућавао мирно издвајање републике.
Чак ни када је Дејтонски споразум 1995., донео крај потпуно непотребном сукобу, није било попуштања у србофобији Запада. На Косову****, циљеви западних стратега су их ставили на страну тврде линије Ослободилачке војске Косова, групе која је од стране Министарства иностраних послова Сједињених држава службено класификована као терористичка организација.
Нико, па ни Срби које познајем, не пориче да су српске снаге чиниле злочине у ратовима на Балкану и да они који су одговорни треба да буду изведени на суд (мада не оне који су финансирани од стране сила које су бомбардовале њихову земљу пре мање од 10 година). Али оно што чини Србе веома љутим је следеће, док су српски злочини били под пуном пажњом западних медија, злочини почињени од других страна у сукобу су потпуно игнорисани.
 Док је огромна пажња медија била усмерена на релативно мање сукобе „око за око“ између југословенских снага и ОВК током 1998/9, операција „Олуја“, где је по процени 200.000 Срба протерано из Хрватске, у операцији која је имала логистичку и техничку подршку Сједињених држава, је једва поменута. Такође, није било публицитета ни за масакре, какав је био покољ на православни Божић 1993., 49 Срба у селу Кравице, у близини Сребренице. У месту је скоро одржана комеморативна служба да се обележи 15-так година од злочина. Ни један члан „међународне заједнице“ није био присутан.
Сада, са Косовом** на насловним странама, србомрсци су опет изашли у пуној снази. Још једном је сукоб представљен на манихејски начин*****. Док је много говорено поступању југословенских снага према косовским Албанцима током 1998/9., мало је речено о кампањи терора од стране УЧК, која је довела до ексодуса око 200.000 Срба, Цигана, Босанаца, Јевреја и других мањина****** из покрајине, пошто је у њу ушла „међународна заједница“. “Нигде у Европи нема толико сегрегације као на Косову** ...
Нигде нема толико много „етнички чистих“ градова и села, расутих по целој тако малој покрајини. Нигде нема толико бојазни да ће разне мањине да буду малтретиране, само зато што су то што јесу. За Србе и „друге мањине“, који трпе протеривање из својих домова, дискриминацију и забране да говоре сопствени језик, образац насиља које већ дуго трпе може да буде укорењени у законе новог Косова**, док се преговори о будућем статусу настављају. 
То је закључак Групе за заштиту права мањина у извештају о „ослобођеном“ Косову**. Али, хеј! Хајде да то ставимо под тепих јер се ту не криве Срби.
Дупли стандарди који се примењују када су Срби у питању су невероватни. Независност Косова** је једноставно принцип самоопредељења, како нам је стално говорено. Али то не важи за босанске Србе***, који желе да се прикључе Србији.
Уместо што брани кршење међународног права у случају косоварског сецесионизма, Британија и Запад би требали, заправо, да поново размотре своју политику према Србији. Касно је да се пониште злочини из прошлости, као што је дивљачка кампања НАТО бомбардовања из 1999. Међутим, промена политике према питању Косова**, би бар била почетак исправљања неправди у последњих 20 година. Време је да оставимо Србе на миру.

* Слободни коментар у „онлајн“ секцији за коментаре листа „Гардијан“ 
** У чланку се аутор односи према марионетској окупационој квазидржавној творевини оружано побуњене шиптарске националне мањин, под заштитом НАТО окупатора, као да се ради о истинској држави и тако пише. У преводу на српски језик ово је поштовано, ради веродостојности превода, али то није став ЛГ, те зато стоји и ова напомена 
*** Као што не постоје „српски Хрвати“, а ни „српски Босанци“, тако не постоје ни „босански Срби“
**** Аутор вероватно мисли на аутономну покрајину Косово и Метохија у оквиру Републике Србије
*****Манихејски начин значи „црно-бело“
****** Није јасно где је аутор нашао „Босанце, Јевреје и друге мањине“? Посебно је споран термин „мањина“ у Аутономној Покрајини Републике Србије, где Срби не могу да буду мањина, већ су то Шиптари