Последњи грађански рат који је довео да распада државе Јужних Словена довео је до ужасних ратних злочина. Сецесионистичке тежње Словеније, Хрватске, муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини, праћени оружаним побунама у Социјалистичкој републици Словенији, СР Хрватској и СР Босни и Херцеговини, као домино ефекат су условили распад последње свеобухватне јужнословенске државе - Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. За СФРЈ се обично наводи да се "лако распала", ипак биле су потребне озбиљне обавештајне припреме Запада, примена специјалног рата, па и отворене агресије Северноатлантског пакта на Србе и СР Југославију, те пуних 15 година да би се СФРЈ рашила по шавовима које су зацртали "Тита" и његови комунисти. Братоубилачки рат је потпирен и гажењем свих међународних правних норми, које су до тада важиле. Пре свих, признавање "суверенитета" побуњеним социјалистичким републикама, већ по почетку побуне, од стране западних сила, првенствено Немачке. Овим актом противним међународном праву, које забрањује управо такве поступке током грађанског рата у међународно признатим државама, посебно оснивачима и чланицама Уједињених нација, је Југословенска народна армија, оружана сила СФРЈ, доведена у позицију "окупатора" на сопственој територији.
![]() |
| Запад је "отворио" распад државе Јужних Словена оружаном побуном у Словенији. За разлику од каснијих злочина у побуњеној Хрватској и Босни и Херцеговини, који су били такви да нису могли да се сакрију, злочини које су чинили словеначки сепаратисти и побуњеници су остали сакривени, па и заборављени. Или можда нису ...., а не би требали ни да буду. |

