ПОСТАЛО ЈЕ СРАМОТНО БИТИ АМЕРИКАНАЦ

Владавина морона

Пише Пол Крејг Робертс Извор Институт за политичку економију

О АУТОРУ: Пол Крејг Робертс је остварио каријеру у науци и образовању, новинарству, државној служби и пословном свету. Он је председник Института за политичку економију. Др Робертс је држао наставу на Вирџинија Течу, Тулејн универзитету, Универзитету Новог Мексика, док је на Универзитету Станфорд виши научни сарадник у Хувер Институту. На Универзитету Џорџ Мејсн је био професор економије и пословне политике. На Уиверзитету Џорџтаун је држао катедру политичке економије Вилијама Е. Сајмона на вишим стратешким и међународним студијама. написао је низ поглавља у књигама и објавио низ научних радова у разним научним часописима (Journal of Political Economy, Oxford Economic Papers, Journal of Law and Economics, Studies in Banking and Finance, Journal of Monetary Economics, Public Choice, Classica et Mediaevalia, Ethics, Slavic Review, Soviet Studies, Cardoza Law Review, Rivista de Political Economica, and Zeitschrift fur Wirtschafspolitik). Писао је за енциклопедије и речнике (McGraw-Hill Encyclopedia of Economics and the New Palgrave Dictionary of Money and Finance). Писао је за низ часописа и новинских издања (Commentary, The Public Interest, The National Interest, Policy Review, National Review, The Independent Review, Harper’s, the New York Times, The Washington Post, The Los Angeles Times, Fortune, London Times, The Financial Times, TLS, The Spectator, The International Economy, Il Sole 24 Ore, Le Figaro, Liberation, and the Nihon Keizai Shimbun). Сведочио је пред комитетима Коннгреса 30 пута. Као уредник и аутор писао је за The Wall Street Journal. Писао је рунрике за Business Week и the Scripps Howard News Service, као и за Creators Syndicate in Los Angeles. 1992 му је додељена награда Ворен Брукс за новинарство. 1993 га је Форбс Медија Гајд сврстао међу првих седам новинара у Сједињеним америчким државама. Председник Реган га је именовао секретаром Ризнице (Treasury) за економску политик, шти је потврдио и Сенат САД. Од 1975 до 1978, др Робертс је био део службе америчког Конгреса, где је дао нацрт Кемп-Рот законског акта и играо водећу улогу у обезбеђивању подршке обе партије за педлоге економске политике. П напуштању Ризнице, био је саветник у Министарству одбране и Министарству трговине. Др Робертс је био председник компаније Inlet Beach Water Company, председник Economic & Communication Services, саветник компаније J.P. Morgan Asset Management, саветник Tiedemann-Goodnow, саветник Lazard Freres Asset Management и члан управних и финансијских одбора. Др Робертс је награђен Treasury Department’s Meritorious Service Award за “изузетан допринос формирању америчке економске политике”  1987 влада Француске му је одала признање као  “креатора обнове економске науке и политике после полувековног државног интервенционизма” и доделила му Легију части. Налази се на листама "Ко је ко у Америци" и "Ко је ко на свету".

ДА ЛИ ЋЕ ТРАМП ДА ПОНОВИ АМЕРИЧКЕ ГРЕШКЕ НА БАЛКАНУ?

Обамине санкције против Додика означавају последњи очајнички трзај једне пропале политике!

Аутор Џејмс Џорџ Џантрас Извор

Џејмс Џорџ Џантрас.  Аналитичар, бивши амерички дипломата и саветник за међународну политику вођства Републиканаца у америчкомм Сенату. Сједињене америчке државе, у лику Барака Хусеина Другог, су увеле санкције српском политичком вођи Милораду Додику, пре десетак дана, због "активног ометања напора да се примени Дејтонски споразум из 1995, којим је окончан трогодишњи оружани сукоб у Босни и Херцеговини".  Преседан је да одлазећи председник САД делује свега пар дана пре завршетка свог мандата. Овим чином Барак Хусеин Други је оставио кукавичије јаје новоизабраном председнику Доналду Трампу, остајући на курсу глобалистичке антисрпске политике, чија је прва жртва била слободна Америка, која је натерана да служи глобалистима као оружана песница све ово време. Џантрас покушава да представи део америчке пропале политике на  Балкану у једној веома квалитетној анализи.    Овај чланак је пренешен овде у нади да ће нова америчка администрација да буде довољно јака и праведна да ослободи Америку и све слободољубиве људе у Свету од терора глобалиста и њихових слугу.

КАДА ЈЕ НАЈБОЉЕ ВРЕМЕ ЗА НАПАД НА РУСИЈУ?

Чешки генералмајор Хинек Блашко:

Управо сада!

Потребни су им ратни заробљеници

Разговор  Ген. ХИНЕК БЛАШКО

Чешки генерал-мајор у резерви Хинек Блашко у разговору за „Парламентни лист“ коментарисао је могући сукоб између Русије и НАТО-а, причао о параноји Немаца, цитирао Јарослава Хашека, испричао виц о Обами, Американцима и Русима, те подржао Доналда Трампа у трци за Белу кућу.

Генералмајор у резерви Хинек Блашко (фото: Ханс Штембера | извор: Парламентни лист)

На питање како коментарише да се у Немачкој становништво охрабрује да прикупља резерве хране и воде за случај катастрофе, укључујући и рат, генерал мајор Хинек Блашко је претпоставио да то може да буде последица "Мигрантске кризе", мада је могуће да је и програмирани сукоб са Русијом већ у тако поодмаклој фази да су оваква охрабривања становништва потребна, док разлог може да буде и усађивања страха у масе да би их лакше контролисали и скренули пажњу са правих и истинских проблема.
На напомену да се слично догађа и у Пољској и Мађарској, док у Чешкој тога нема, генерал Блашко је рекао да су чешке домаћице очврсле због ситуације у продавницама седамдесетих и осамдесетих година, па складиште потрепштине аутоматски, без неког посебног упозорења.
Коментаришући ваздухопловну вежбу НАТО снага "Пун удар 2016", чешки генерал сматра да је она исправна ако се увежбава одбрана неке државе чланице НАТО, али ако је замишљена као провокација потенцијалног непријатеља, онда то не само да није у реду, већ представља директну супротност са декларисаним карактером НАТО савеза.
На запажање да се НАТО наоружање, чак и оно за масовно уништење, приближава границама Русије, које је пропраћено питањем једног читаоца уредништву листа "Парламентарни" да ли треба да се боји најгорег, генерал Хинек Блашко је одговорио вицем:
„На интернету се појавио овакав виц. ’Обама и његови генерали расправљају у Пентагону и не могу да се договоре када је најбоље да нападну Русију. На крају питају Французе. Французи кажу: ’Ми не знамо, али сигурно не у зиму. Ствар ће лоше да се заврши‘. Онда су одлучили да питају Немце. Немци су одговорили: ’Ми не знамо, али сигурно не у лето. Већ смо покушали‘. Шта да се ради? Неко је предложио да питају Кинезе, јер су они прогресивни и увек имају нове идеје. Питали су Кинезе: ’Када је најбоље време да се нападне Русија?‘ Кинези одговарају: Управо сада! Русија је почела да гради ’Снагу Сибира‘, ’Турски ток‘, космодром ’Восточни‘, мост на Криму, а у блиској будућности Руси желе да унапреде Бајкалско-амурску магистралу, граде нове спортске објекте за Светско првенство у фудбалу и атлетици, планирају да производе нафту на Арктику… Све у свему, сада им је потребно што је могуће више заробљеника!“
Блашко је, такође, цитирао дело Јарослава Хашека „Доживљаји доброг војника Швејка у светском рату“. Новинари су га питали да ли би се у случају „традиционалног рата са Русијом“ могли поновити неки догађаји из Првог светског рата — „мноштво дезертера, стварање тзв. легије и тако даље“ и како би се професионална војска понашала у том случају, односно да ли је то војска идеје, слободног и критичког размишљања, или се ради само о плати.
„Окружни начелник и ја смо увек говорили: ’Патриотизам, оданост дужности, самопревазилажење, то је право оружје у рату‘. Подсећам вас на то управо данас, када ће наше трупе ускоро прећи преко границе“, као одговор генерал је цитирао Хашека.
На питање новинара да ли је могућ локални нуклеарни рат, генерал Блашко се запитао да ли је могуће да неко у двадесетпрвом веку уопште размишља да употреби најлуђе оружје од свих - атомску бомбу?
Генерал Блашко сматра и да би Доналд Трамп боље и умирујуће одговорио на међународну ситуацију, уз ограду да није ни држављанин САД, нити у тој држави живи, већ се обавештава преко званичних медијума. Међутим, поставља и питање да ли може да се замисли жена на челу најмоћније државе света, после „свега што смо доживели са најмоћнијом женом у Европи“. [Извор: Парламентни лист, оригинал објављен 1. септембра 2016.]

ДА ЛИ САД ЗАУЗИМАЈУ СТРОЖУ ПОЗИЦИЈУ ПО ПИТАЊУ ГМО?

Предлог закона о обележавању ГМО
усвојен у америчком Конгресу.
Предлог је у августу постао Закон!

Компилација текстова и превод са енглеског ЛиманГерила

Амерички прописи о ГМО културама

Три америчке државне установе деле задатак регулисања генетички модификованих култура: Агенција за заштиту животне средине (EPA), Администрација за хлану и лекове (FDA), и Министарство пољопривреде (USDA). Свака од ових установа регулише трансгене културе са различитог становишта. 

EPA регулише биопестициде, укључујући и Bt токсине, Савезним актом оинсектицидима, фунгицидима и родентицидима (FIFRA). Ако је култура генетички инжењерована тако да носи ген за Bt токсин, EPA захтева да произвођач потврди да је токсин безбедан за животну средину и спроводи анализу прехрамбене безбедности да би се утврдило да страни протеин не изазива алергијске реакције. 

FDA је одговорна за регулисање безбедности ГМ култура које се користе у исхрани људи и животиња. Према политици установљеној 1992, FDA сматра већину ГМ култура "суштинским еквивалентом" не-ГМ култура. У овим случајевима, ГМ културе су означене као "Опште препознате као безбедне" у Савезном акту о храни, лековима и козметици (FFDCA) и одобрења пре пласмана на тржиште се не захтевају. Међутим, ако се догоди да инсертовање трансгена у прехрамбену биљну културу резултује у испољавању страног протеина, који се значајно разликује по структури, функцији, или квалитету од природног биљног протеина, те је потенцијално опасан по здравље људи, FDA има овлашћење да примени много строже одредбе FFDCA и тражи обавезно одобрење за такве додатке у храни, пре њиховог пласмана на тржиште, без обзира да ли су или не производи биотехнологије. [Source: fas.org]