Monday, March 23, 2020

ГЕНЕТИЧКИ ПРОБОЈИ ИЛИ ФРАНКЕНГЕНСКА ЗАСЕДА?

Генетичке иновације:
‘Све што једемо није природно’ 

Пише
Извор

Слон је у просторији. Људска популација се лагано умножавала хиљадама година. Међутим, последњих векова је број људи драматично нарастао. Између 1900 и 2000, број људи се повећао три пута више у односу на комплетан претходни период постојања човека. За само 100 година, број становника Земље је порастао са 1.5, на 6.1 милијарду људи. Како да се одрживо исхрани 10 милијарди људи у касном 21-ом веку. За само 30-40 година сваког дана биће потребно око 600 квадрилиона калорија. Ово је два пута више него данас. Маса од 7-8 милијарди људи ће да буде стиснута у градовима захтевајући око 2800km3 свеже воде годишње. То је више од укупне количине воде, која се данас користи за наводњавање усева. Данас, сваког секунда губимо 750 тона ораничног слоја, што нас упозирава да може да се догоди да будућа производња хране не буде одржива у дугом временском периоду. Шта више, већ смо изгубили око 24% земљишта, до сада и губимо га темпом од 1% годишње. Британски Климатски центар „Хедли“, предвиђа да ће до 2100., око 40% планете да буде у условима сталне суше. Глад рађа ратове. Ако не успемо да преовладамо оно што нас чека, последице ће да осети сваки човек на планети.
Пут зла је поплочан добрим намерама. „Земља даје довољно да задовољи свачије потребе, али не и да задовољи свачију похлепу“ (цит. Махатма Ганди). Пуна интензификација пољопривредне производње је почела средином прошлог века. Друга половина тог века је означена као доба „Зелене револуције“, која је значајно повећала принос основних пољопривредних култура и променика изглед биљака. Ово је био пројекат великих америчких фондација (Рокфелер, Форд) и влада земаља у развоју. Интензивна пољопривредна производња се заснивала на новим генотиповима, који су били све удаљенији од својих дивљих рођака и високо зависни од неге човека. Иако је „Зелена револуција“ делимично ублажила проблем глади у свету, прокламовани циљ решавања овог проблема никада није сотварен, али је пут даље индустријализације пољопривреде је био постављен.
Да ли вреди да се даље покушава, или смо већ стигли до границе.  TГенетичка варијабилност којом је добијан висок принос, без обзира на цену, је изгледа исцрпљена. Покушаји са оплемењивањем за специјалне циљеве, као што је преовладавање услова стреса, или освајање нових области за пољопривредну производњу, могу да се покажу недовољним. Да ли је потребно да тражимо нову генетичку варијабилност којом би убрзали производњу хране, која је сада већ неодговарајуће спора, те обезбедили већи број вегетационих сезона? Треба ли да идемо путем НАСА-е и покушамо да избегнемо промену климе и пољске стресове помоћу затворених производних система? Да ли је вертикални пренос гена досегао своју границу потенцијала? Да ли је хоризонтални пут гена, о коме још увек мало знамо, пут спаса? Док вертикални трансфер гена има огранишења разликама у репродуктивном механизму, хромозомским компатибилностима, при стварању нове генетичке рекомбинације, хоризонтални трансфер гена заобилази ове баријере, јер се рекомбинација остварује на молекуларном нивоу, рекомбинујући на директно на нивоу нуклеинских киселинаУ сваком случају, да би се преовладали проблему у овом домену, потребна је нова «револуција» и то не само у делању, већ и у начину размишљања. Слон је у соби, не можемо да га игноришемо покушавајући да премештамо стари намештај. Драматични изазови, захтевају и одлучан одговор. . 


https://www.flickr.com/photos/nataliemaynor/2539111053
У свету постоји стална потреба за све више хране и нови методи генетичког инжењеринга, као што је метод преуређења генома назван "Криспер" (CRISPR) нуди решење. Међутим, овај пут има противнике, како извештава извештај Евроактива на немачком.

Банана изгледа далеко другачије од онога на шта смо навикли. Њен оригинални облик је мали, дебео, нешто заокругљен и пуна је семенки. Савремени рођак из самопослуге је, међутим, као и већина воћа и поврћа, резултат људских циљних напора у оплемењивању биљака.

Већ од 1930-тих, генетички инжењеринг се користи да омогићи што ефикасније оплемењивање биљака. Ипак, генетичке модификације, чак иако не угрожавају здравље, су подложне расправи са становишта идеологије.

“То је расправа која се односи на систем. Велико питање је какву врсту пољопривредне политике желимо у будућности?” каже Јон Фалк, said Jon Falk, главни извршни директор немачке оплемењивачке компаније "Сатен-унион биотек", током конференције о новим методима у оплемењивању, коју је организовао, у петак,  22. марта, Евроактив.

Одлучно "не" новим техникама би упропастило многе нове могућности, како он каже: "Није то бело-црно, већ нам је потребно много сивог између та два".

Фалкова лабораторија представља оплемењивачку компанију средње величине, у свом сектору, те се нада да ће нове технике генетичке манипулације да доведу до повећања приноса воћа и поврћа.

Овим би требало да се помогне задовољењу повећане глобалне потребе за храном. Ипак, критичари изражавају сумњу да би генетички модификовани организми (ГМО) могли негативно да делују на животну средину.

Недавна пресуда Европског суда правде у случају "Криспер преуређења гена" је, јула 2018., значила покретање широке расправе.

Ова техника се сматра релативно једноставном, финансијски приступачном и омогућава отпорност биљака према временским условима, бактеријама, одређеним типовима гљива и хербицида, те је можда нешто здравија за људе.

Према пресуди Суда правде, овај метод преуређења гена мора да буде обележен као генетичка манипулација. Биљке развијене на овај начин, зато, не могу да буду продаване у Европи без дозволе и одговарајућег обележавања.

За стручњаке, ова пресуда је изненађујућа. Ово с тога што мутације изазване Криспер техником нису различите од тачкастих мутација, које се стално дешавају у природи.

"Сматрам да став да Криспер метод има исти ефекат као и прородне мутације замагљује расправу. Две ствари се намерно мешају", каже Хералд Ебнер, гласоговорник Немачке зелене партије за питања генетичког инжењеринга и биоекономије.

Од кључне је важности да човечанство размотри одговарајуће техничке могућности, као и потенцијалне механизме регулације и поправке. Потребно је да се повуче јасна политичка линија.

Традиционално оплемењивање са хемијом и зрачењем

Занмљиво је да генетички модификована храна није забрањена per se  ЕУ, али је потребна провера Европске агенције за безбедност хране (EFSA) и добијено зелено светло држава чланица.

Списак прехрамбених производа који су генерлно дозвољни широн ЕУ могу да се нађу у електронском Журнали Европске комисије. Бројни типови кукуруза, уљане репице, паука, соје и шећерне репе су тамо наведене.

Биљке мутиране мутагенезом су изузете из строгих закона ЕУ који се односе на генетички инжењеринг.

Овим методом, који се примењује деценијама, семе мутира под хемијским третманима, или нуклеарне радијације, те расте у одговарајуће и чисто мутирано семе.

Ово су основи великог броја прехрамбених производа данашњице. Без мутагенезе не би било пшенице за производњу тестенине (ово није тачно, прим. ЛГ) и  чак је и квасац који производи наше пиво произведен на тај начин.

“Ништа што једемо није природно. Ништа не расте у слободним и природним животним условима, па те биљке не би чак ни преживеле тамо", објашњава генетичар Саша Лубингер са Олденбург универзитета  токо конференције.

Лубингер је убеђен да, са научног становишта, је нејасна класификација CRISPR метода као да се ради о генетичком инжењерингу.

Ово зато што се овај метод не може да раздвоји од природно мутраних биљака и зато што традиционална мутагенеза изазива већи број мутација, поредећи са мутацијама насталим техникама "едитовања" гена.

"И то једемо сваки дан" он додаје.

Али, технике "едитовања" (исправке) генома не могу да се примењују само једном,  јер теоријски геном може да се исеца на 10, или 100 места. Где ће линија да буде повучена је питање политике, према Лубингеру.

По њему, линија је морала да буде повучена већ код међуврсног укрштања. Примера ради, људи и кромпири треба да буду одвојени.

Коме користе нови методи генетичког инжењеринга?

Да би ово зауставио, Ебнер, заступник Партије зелених, тражи јача огранишења за CRISPR генетичке исправке.

“Када је генетички инжењеринг потпуно нерегулисан, могуће је да се учини грешка која каније не може да се исправи" он упозорава.

Представници семенске индустрије, какав је Џон Фалк, су отворенији од других по овом питањи: "Ове нове технике нису свемоћне, али могу да буду важно средсто за одрживо мењање пољопривредне индустрије".

"Зато је потребна отворена и неидеолошка дискусија о генетичкој манипулацији" он додаје.

Фалк је забринут да превелико ограничавање CRISPR технологије може да успори европска истраживања у поређењу са међународном конкуренцијом". Ова техика има могућности примене које иду далеко ван опсега генетичког инжењеринга" он додаје.

За даљи развој не би било довољно икуства. Велике компаније као што је Бајер, које изводе генетика истраживања и надају се да ће да повећају продају својих пестицида, ће према критичарима да се добро окористе.

Председник Немачког пољопривредног друштва (DLG), Хубертус Петов, ово види другачије: "Мутагенеза је релативно једноставан процес који могу да примене и мале компаније. Ове технике би чак могле и да снажно унапреде укупан корпоративни свет".

Да ли су генетички модификоване лакше за гајење и више чувају животну средину, како тврде поборници, не може да буде јасно потврђено.

Проучавање из 2016 наручео од стране Америчке академије наука је нашло да су фармери мање склони да користе инсектициде када гаје генетички модификоване културе.

У другу руку, они користе више других биљних заштитних средстава, што значи да су корови постали имуни на хербициде.

Сви сручњаци су сагласни око једног: расправе о генетичкој манипулацији треба да се мењају зато што њена лоша репутација ние више у складу са могућностима које пружа.

Историјски, велики број прехрамбених производа се гаји и модификован је. Што више расту могућности генетичког инжењеринга, већа сагласност по овом питању је потребна у погледу шта треба да се налази на нечијем тањиру, а шта не. [Edited by Gerardo Fortuna, Sam Morgan]

Saturday, March 23, 2019

СРБИЈА 20 ГОДИНА ОД НАТО ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА

СРБИ И ГРЦИ БРАЋА ЗАУВЕК! 
Никада нећемо да заборавимо...
Σέρβοι και Έλληνες αδελφοί για πάντα!
Δεν θα ξεχάσουμε ποτέ ...

Пише
ЛиманГерила

Извор



Сутра се навршава 20 година од НАТО терористичког напада на СР Југославију, односно на Србију и Црну гору. Седамдесет осам дана, од 24. марта до 10. јуна 1999., НАТО зликовци су бомбардовали и копнено нападали суверену државу, чланицу УН, која није напала ни једну земљу чланицу НАТО (члан 5. Северноатлантског уговора). Све то мимо међународног права, без икакве резолуције УН и без формале објаве рата, што овај напад сврстава у акт тероризма. Овај терористички и злочиначки напад против Србије и Црне горе је починило двадесетак држава било директним актом војне агресије, било пружањем логистичке подршке чину разног злочина агресије на једну једину суверену државу.


Овде и на овај дан, међутим, нећу да пишем о злу! Писаћу о части и човештву ... То је оно што и борбу Срба против зла, лажи, преваре и нечовечности чини смисленом и вредном...

Ευχαριστώ πολύ Μαρίνος Ριτσούδης και Νίκος Γαρδίκης!
ευχαριστώ ελλάδα!



Дасија, Крф, Грчка - споменик 2. Гвозденом пуку "Књаз Михајло", Моравске дивизије, Друге армије Српске војске. Овај пук је био најодликованија војна јединица Српске војске у Првом светском рату. Седиште овог пука је било у Нишу, а мобилизационо подручје Јужна Србија, која је тренутно под нападом НАТО и њихових слугу Шиптара. Само у три села Јабланичког округа, Гајтан, Реткоцер, Јабланичка Стубла било је 50 нослаца Карађорђеве звезде. Пук је имао 1918, 67% губитака, док је у официрском кадру проценат губитака 80% у односу на састав из 1912. Какви су били преци, такви су били и потомци 1999! Фото: ЛиманГерила
АМИН!
Αμήν!

Monday, March 4, 2019

ЈУГОСЛАВИЈА - ШТА БИ БИЛО ДА НИЈЕ БИЛО ...

ЕНГЛЕСКИ СТРУЧЊАК ТВРДИ: Југославија би данас била светска сила, а Београд - главни град Европе

Пише

Source

Ова анализа је стара више од три године. Оригиналног текста више нема http address на првобитној адреси, где је охјављен под насловом "Како је Југославија сиријанизована пре 25 година". Међутим, ово је увек интересантна тема за нас са Балкана. Постоји исказ да је историчар репортер који није био на месту догађаја. Ми смо били ту,када се Југославија распадала. Гледали смо то из првог реда. Сведоци смо како се "историја" искривљује, обрће и мења да би се оправдала одрђена чињења и политички ставови. Зато, веровали или не, нема праве историје, оне на коју можемо да се ослонимо! Ни јуче, ни данас, нити икада! Историја су углавном бајке. Примера ради, "историјска чињеница" данас је да је Србија напала "Босну" и "Хрватску", те да су се они бранили од злог нападача. Чињеница је, међутим, да су Социјалистичка Република Босна и Херцеговина и СР Хрватска биле делови суверене Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, оснивача и члана УН. Срби су били конститутивни народ у обе федералне јединице, те нису имали статус мањине!  Када су муслимани и Хрвати једнострано кренули у оружану сецесију од Југославије, Срби као трећи конститутивни народ у БиХ су били против и желели су да остану у Југославији. Исти сценарио се десио и у Хрватској. Срби су избрисани из републичког Устава СР Хрватске и проглашени националном мањином, а Хрвати су кренули у оружану побуну. Срби су желели да остану у Југославији. Југословенска народна армија (ЈНА) је била мултинационална, наравно. Неки муслимани и Хрвати, официри и војници, су дезертирали, али је добар број остао веран заклетви коју су положили Југославији. Међутим, ђаволски трик је био признање побуњеника, као легалних "Влада", а побуњене републике као независне државе, током покушаја ЈНА да очува Устав и суверенитет Југославије.  Овим тешким кршењем међународног права, ЈНА је стављена у положај окупатора на сопственој територији, у сопственој држави. Армија се повукла из тих република, на територије где је нису нападали у републике Србију, Црну гору и Македонију.  Још увек има већи број официра ЈНА муслимана и Хрвата, који живе у Србији, јер су остали верни заклетви и не могу да се врате у БиХ или Хрватску. Пошто се ЈНА повукла, Срби који су остали у својим домовима у БиХ и Хрватској су морали да се самоорганизују и боре за себе, у чему их је Србија наравно помагала. Ово је, у врло кратком, истина, цела истина и ништа осим истине, тако ми Бог помогао! Али кога више брига. Историјски за широку јавност је остало записано - Зли Срби су напали мирољубиве муслимане и Хрвате и одједном их све поклали, а они су храбро поразили нападача и одбранили независност својих држава.
То је то. Сада хајде па послушамо Батлера. Шта је могло да буде, да није било! Многи од нас из ткз. "Региона" мислимо о томе.  Сви, осим Словеније, су назадовали. Чак и Хрватска, која је награђена целом обалом Јадрана. Обалом која никада није била њихова (као што до 1918., нису имали ни дефинисане границе, осим у Југославији). Хрвати нису унели јадранску обалу у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Они и Словенци нису унели ни државу са границама! Пошто нису унели јадранску обалу, према међународном праву о сукцесији, Хрвати нису могли да наследе целу јадранску обалу, она је као заједничко добро требала да буде сразмерно подељена између свих република бивше Југослвије, као и средства Народне банке СФРЈ и амбасаде и све остало!!  Дакле, пошто смо више него ојађени, са обалом Јадрана, или без ње, многи међу нама понекад размишљају, шта би било да је било, у складу са Батлеровим чланком. Посебно што видимо да сценарио наше патње, је постао сценарио и за друге земље. Југославија је морала да умре. Украјина и Русија морају да крваре .... где је ту крај?
О свему овоме постоје различита мишљења, али хајде да погледамо Батлерову пројекцију.

Foto: Profimedia/Alamy
ЈУГОСЛАВИЈА – НЕБЕСКИ ШВЕРЦЕРИ  


Ево лошег чланка неког Фила Батлера, који све криви за распад Југославије, осим Југословена. Одвратно.
Успех? Заиста? Био сам тамо 1981-84. Да би платила тај свој напедак, Југославија је морала да позајмљује од капиталистичког Запада и то до балчака, а затим да разбацује тај новац на куповину и испразне комунистичке очајне пројекте. Распала се сама, јер је банкротирала и економски и политички. До 1984., Југословени су прелазили у Мађарску, Варшавског пакта, где је куповина била боља.
Био сам британски олимпијски аташе у Сарајеву 1984. Било је поражавајуће како је београдска комунистичка елита чинила све да игнорише игре у Сарајеву - нико ван Сарајева није желео да Босна ужива у успеху. [Не би било никаквих Игара у Сарајеву да их није одобрила и подржала комунистичка елита у Београду, ти тешка незналице! Цела Југославија је стајала иза Олимпијских игара у Сарајеву! Шта више, "београдска комунистичка елита" је била понајвише састављена од Словенаца и Хрвата, а био је тек по неки Србин и муслиман из Босне и Херцеговине, они са Шиптари муслимани Космета. се не рачунају. Ми обични људи смо схватали Босну и Херцеговину као део Југославије и уживали смо у Олимпијади као и успеху Сарајева, Босне и Херцеговине и целе Југославије. Ова Крафордова опаска је британски погана и једноставно није истинита - ЛГ ]
Кључна грешка овог чланка је што игнорије очигледну реалност - да је југословенски "социјализа" био глуп и корумпиран. Али је имао и једну велику лошу последицу - But it had one big bad consequence – када се срушила, није било праве националне снаге која је могла да гурне државу ка тржишној демократији, као шро је био случај у Пољској [Ово није тачно! Било је снага у свим републикама које су подржавале промену курса ка тржишној демократији. Влада Анте Марковића је доказ за то. Међутим, Запад и пета колона сецесиониста, коју је Запад подржавао и финансирао су саботирали овај покушај. Узгред, и Пољску је ка демократији одвео војни пуч генерала Јарузелског, који је 6 година држао војну диктатуру - ЛГ]. То је и разлог лошег резултата постјуго малих државица већ скоро 20 година. [Пише Чарлс Крафорд]
Прочитајте више ОВДЕ
- Шта би било да је Југославија преживела? Сигурно је да би свет данас био потпуно другачије место. За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свету. Цела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела - пише Фил Батлер у свом ауторском тексту 
Сви смо свесни две "чињенице". Прво, Југославија се распала због уплитања Запада коме није одговарало да има јаку и моћну земљу у срцу Европе. Друго, Југославија се никада не би распала да југословенски народи нису у себи носили семе тог распада, да нису били плодно тле за пропаст.

Имајући обе те ствари у виду, одлучили смо да вам пренесемо најзанимљивије делове ауторског текста "Како је Југославија сиријанизована пре 25 година" Фила Батлера, британског стручњака за Источну Европу.

Верујемо да ће вас многи одломци изненадити, а неки ће вас и одушевити због оног "шта би било кад би било". Многи од вас, који су живели у тој бившој Југославији, можда ће затворити очи и плакати јер ће шватити да су изгубили много више од пуке заједничке државе. Изгубили су светлу будућност каква је могла да буде.
"У алтернативном универзуму, шта би било да Југославија и даље постоји? У овом данашњем кључном тренутку историје, апсолутно је неопходно да се позабавимо дешавањима у последњих 25 година, а Југославија и западна интервенција у њој можда је најбоље место одакле треба да се крене.
Можете ли да замислите Европу у којој је Југославија један од најважнијих играча? Ја могу. Југославија је заправо била један од највећих културних и људских експеримената у историји.
Формирана на међи бивше Аустроугарске монархије и Османлијског царства, Југославија је спојила народе из оба културна круга на начин који није виђен још од времена Александра Великог.
Експеримент је трајао нешто више од пола века, а идеја је била стварање јединствене државе за све јужнословенске народе. Премда је Југославија делимично била геостратешки пројекат Британије и Француске са циљем обуздавања Немачке, у основи је то била разумна и праведна идеја.
Одредбе Крфске декларације су позивале на стварање уставне монархије сличне енглеској, и иако је краљ Александар у једном тренутку суспендовао устав и изборе, овај пројекат је и даље обећавао. Рат, политичке махинације, унутрашњи и спољашњи притисци су се окомили на ову светску силу у успону и као што то обично бива у оваквим експериментима, ауторитарна власт је постала неопходна и чак пожељна.
Када је на власт дошао национални херој, диктатор и глобални "селебрити", Јосип Броз Тито, Југославија је на светску сцену изашла у пуном капацитету. Његова улога у оснивању Покрета несврстаних је била и великодушна и екстремно значајна, посебно за народе саме Југославије; уосталом, њени темељи су положени управо у Београду 1961. године.
Када се на распад Југославије гледа из ове перспективе, види се геостратешко размишљање Вашингтона и никоме нису потребни тинк-тенк институти да би спознали због чега је председник Бил Клинтон чекао 1995. годину да би интервенисао у Босни. Клинтон је заправо само настављао политику дестабилизације југословенског социјализма, коју је утемељио његов претходник Џорџ Буш Старији.
Сада знамо да су побуњеници које је тајно обучавала Америка одиграли кључну улогу у распарчавању те регије путем организације познате као Атлантска бригада састављена од око 400 бораца, која се на Косову борила раме уз раме са ОВК.


Прича једног Француза који је обучавао припаднике Атлантске бригаде подсећа на оно што се последњих година дешавало у Украјини, Либији и Сирији. Виде се обрасци који нас воде као истини: ужасна поља смрти у легитимној држави Југославији, инвеститори који отимају оно што је претекло, мрље на рукама америчких председника, британских лордова и неонацистичких немачких индустријалаца.
Југославија је постала шаблон за Авганистан, Ирак, Арапско пролеће и Украјину. Прича о геноциду у име демократије је превише одвратна да би се о њој говорило. Већина људи у овим нацијама је враћена 200 година уназад, у врсту средњовековне егзистенције без наде. Једини излаз бивши Југословени данас виде, природно, у ЕУ и НАТО-у.
Свакако су у сукобу на Косову обе стране чиниле злочине, као и другде у југословенским ратовима. То није суштина онога што причам, већ тоталитет катастрофе.
Пре свега, народи некадашње Југославије више немају свој стварни глас. Друго, растурање те нације довело је до смрти и прогонства више милиона људи. То је друга прича. Моја "фантазија" о Југославији би требало да отвори очи.
Југославија је изграђена на идеји да би Јужни Словени требало да престану да буду слаби и подељени. Уједињена нација Југославије није била лака мета империјалистичким намерама какве видимо данас.
Чињеница је да је након Другог светског рата, социјалистичка Југославија постала европска прича о успеху.
Између 1960. и 1980. године та је земља доживела можда најживахнији привредни и друштвени раст у свету: пристојан животни стандард, бесплатно здравство и школство, гарантовано право на посао, једномесечни плаћени одмор, стопа писмености преко 90 одсто и очекивани животни век од 72 године.
Колико је мени познато, ниједна од новонасталих балканских држава не може да се похвали ни са упола таквим просперитетом. Био је то просперитет због кога су западне интересне групе желеле да униште Југославију.
Сви народи Југославије такође су уживали и у бесплатним становима, те приступачном јавном превозу и комуналијама. Непрофитна предузећа су такође била у јавним рукама, што опет није одговарало западним демократијама.
Тој земљи није смело да се дозволи да се надмеће са Немачком, Француском и посебно не Британијом, а ни лондонски и луксембуршки банкари нису могли да извлаче милијарде из социјалистичког система.


Југославија је морала да умре.
Мајкл Паренти - награђивани аутор и политички научник, гостујући професор Института за студије политике у Вашингтону - описао је шта је био циљ Америке у вези са Југославијом: претворити југословенски простор у простор Трећег света који неће бити способан да иде сопственим путем развоја, у простор са разбијеном економијом, са природним ресурсима који су потпуно отворени мултинационалним корпорацијама (посебно Косово богато минералима).
Такође, циљ је био претворити Југославију и у простор у којем живе осиромашени али писмени и обучени људи који ће морати да раде за мале паре и који ће захваљујући томе довести до пада плата у Западној Европи.
И још нешто: циљ је био разбити нафтну, инжењерску, рударску, аутомобилску и индустрију ђубрива, као и бројне друге лакше индустрије, како не би могле да се такмиче са већ постојећим западним произвођачима.
На Балкану, Запад је демонизовао Србе, у Либији пуковника Гадафија, у Сирији сада Асада, а образац иде ка Владимиру Путину као највећем трофеју до сада. То је свет у коме тренутно живимо. Снагом успаваних америчких грађана који су до глупости дрогирани безвредним трицама и кучинама супер-капитализма: свет у своје руке преузимају тирани.
Али шта би било да је Југославија преживела? Шта да је тај велики етнички и социјалистички експеримент преживео? Сигурно је да би свет данас био потпуно другачије место.
За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свету. Цела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела.
1991. године Југославија је била 24. у свету што се БДП-а тиче. Босна и Херцеговина је данас 112. и ситуација се погоршава. Хрватска је 76, мада ју је "Блумберг" недавно ставио на листу десет најгорих на свету. Македонија је 130. Црна Гора је 149. Словенија је 81. Србија је 87. и чини се да је стабилнија од свих осталих.
Из личне перспективе, сећам се оног просперитетног момента бивше Југославије, Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Биле су то прве зимске игре одржане у некој комунистичкој земљи, а бакља је ишла од Дубровника, преко Сплита, Љубљане, Загреба и бројних југословенских градова, док није дошла у Сарајево.
Имена освајача златних медаља се не сећам, али се сећам маскоте Вучка, дела словеначког сликара Јожеа Тробеца, који ми се из неког разлога урезао у памћење. Тај мали вук је представљао ове балканске народе. Вукови играју битну улогу у југословенским бајкама, они су оличење храбрости и снаге и симболизују зиму.
Сада размишљам о томе шта би тај храбри и снажни народ Југославије све освојио, да им се у судбину нису умешали странци. Али, та нација је нестала заувек." [Текст Фила Батлера у целини можете прочитати на сајту Модерн дипломаси]

Thursday, February 28, 2019

У ЗАКЛОН! ГМО ИНСЕКТИ, ВОЈНИЦИ ПЕНТАГОНА, ДОЛАЗЕ!

Пентагон жели да направи армију инсеката који шире вирусе. Научници забринути.


Генетички модификоване пољоривредне културе су изнете на тржиште средином 90-тих. Од тада, су ГМО културе заузеле скоро 200 милиона хектара, или око 12% укупних површина под аграрних површина. Без амбиције да се овде шире анализује феномен ГМО, у реченици може да се каже да, по појави ГМО, ништа више није као раније.
Камено доба трансгене технологије је завршено негде крајем прве деценије овог века. Оно што је донело велику промену у поступцима преуређења генома изгледа да је метод који је назван Криспер-Кас, који омогућава далеко префињенију генску манипулацију, као и индуковање одређене мутације у комплетном геному организма. Шта више, ефекат генске промене може да се види ећ у генерацији када јје промена учињена и није потребно додатно укрштање, односно следећа генерација да би се промена показала. Најлепше од свега је што промена може да се врати на претходно стање, тј. постоји реверзибилност поступка. Криспер отвара пут и убрзава еволуцију лабораторијских техника преуређења генома. Промене технологије су тог нивоа а стављају у питање веродостојност садашњих дефиниција ГМО
Иако је потребно још полирања Криспера, он се усавршава из дана у дан, те отвара низ нових путева за прецизније операције.
Међутим, привлачност нових технологија преуређења генома није само у обећавајућим користима у медицини, или пољопривреди, у највећем. „Војна интелигенција“ (англосаксонска игра речи), као што се чини, је нашла свој угао. Угао који може да изазове језу.

“Инсекти савезници“, крилата војска наоружана ГМО вирусима. Да лу су предодређени да штите пољопривредне културе, да буду чувари стабилности исхране, или у дивљи нападачи на све што расте и миче се, у неком будућем биолошком рату?

Thursday, February 21, 2019

СРПСКО-ЗАПАДНИ ОДНОСИ: ЗАПАД ИЗГЛЕД МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАКО!

Време је да зауставимо србомржњу!

Аутор

Извор


Ове године се пуни 20 лета од када је прво терористичком агресијом, а потом окупацијом НАТО силом одвојио део територије Републике Србије и дао је на надзирано управљање терористима и разним злочинцима из ОВК. Побуњена шптарска национална мањина је на поклон од Запада добила марионетску квазидржавну творевину. За сада. Иако су све радње које је Запад предузео на просториа бивше Југолавије још од отцепљења Словеније, па и касније приликом сецесије Хрватске, Босне и Херцеговине, све до Аутономне покрајине Косово и Метохија биле кршење свих до тада важећих одредаба међународног права, Запад је за све окривио Србе. Такав став сатанизације Срба, Запад држи и дан данас. Да се шта није променило показује и овај чланак Нила Кларка, објављен у Гардијану, на Српску нову годину 2008!
За Србе је веома важно да схвате и прихвате сталност ове политике сатанизације и окривљавања Срба од стране Запада за све што се десило 90-тих година прошлог века, па и пре и после тога. За Запад је "само мртав Србин, добар Србин" и "свака Србија им је Велика Србија, тј. превлика". Зато са њима нема никаквих ни "преговора" ни "разговора" око "решавања проблема Косова" и "нормализације односа Београда и Приштине".
Косово и Метохија треба одлуком Скупштине Републике Србије да буде проглашено за Окупирану територију. Сви побуњеници из редова шиптарске националне мањине да се ставе ван закона, а да се НАТО окупатор позове на поштовање Женевске конвенције о понашању и обавезама окупатора на окупираним територијама, што ће да надзиру силе Слободног света кроз Сталну комисију коју ће да формирају земље БРИК-а, под покровитељством УН.
Свако настављање разговора са НАТО окупатором, онима којима међународно право служи као отирач и побуњеном нацоналном шиптарском мањином, а нарочито некаква "подела" и награђивање побуњеник и агресора и једном стопом српске земље је гажење Устава републике Србије, пљување на све жртве наше браће и сестара, светих бранитеља Космета 1999., наших предака, јуначке Српске краљевске војске од 1912 до 1918, на завет Царице Милице и свеће Осветницима Косова које је оставила у Виском Дечанима. То је национална велеиздаја. Име издајника ће вечно да остане уписано у историјском памћењу Срба, док и један једини постоји на Земљи. Биће проклети до века. [ЛГ]

Thursday, February 14, 2019

СРПСКО-НЕМАЧКИ ОДНОСИ: НЕМАЧКА ИЗГЛЕД МЕЊА, АЛИ ЋУД НИКАКО!

Немачко-немачка смицалица

Аутор
Проф. др Слободан Самарџић
Извор
Србија и свет
Блог Бошка Мијатовића
и Слободана Самарџића

Слободан Самарџић (Београд, 10. март 1953), доктор политичких наука, редовни професор на Факултету политичких наука у Београду и народни посланик у Скупштини Републике Србије. Био је министар за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице у периоду од 2007. до 2008. године. Од јуна 2015. постао је председник Државотворног покрета Србије (ДПС).

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

Wednesday, February 6, 2019

МАЂИОНИЧАРИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ - "ОВДЕ МИ ЈЕ ДЕСНА РУКА, АЛ' ГДЕ МИ ЈЕ ЛЕВА? САД ГА ВИДИШ, САД ГА НЕ ВИДИШ!"

Вучић драми о шиптарским таксама, а шиптарску војску је заборавио

Пише
Извор

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.
Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига. Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.

Sunday, December 3, 2017

ЧЛАНСКА КАРТА УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ ТРЕЋЕГ РАЈХА ВАЖИ И ЗА ДАНАШЊУ ЕУ!

Београд и Загреб 1941. кроз објектив немачког војника / ВИДЕО

Извор
Rасен

Они сањају сан! Од Наполеона, преко Хитлера до дана данашњег. Трећи рајх није успео да успостави уједињену Европу на дужи рок од 1939 - 1945. Повео је Уједињену Европу да покори Русију. Дивље хорде УЕ протутњале су Украјиномм и дошле на праг Москве. Срба није било у тој хорди. Нисмо желели. Међутим, увлакачки Хрвати су били тамо. љубили су Србе у дупе 1918., али 1941 дошло је "Danke Deutchland" време,као и 1991.
ЕУ, како изгледа, није много различита од УЕ. Четврти рајх је окупио своје сателите. За разлику од Британаца и Француза, Немци нису заборавили своје ратне савезнике из сукоба током 20-тог века. Посебно из времена Другог светског рата.  Сви они су данас у Европској унији! Хрватска и Бугарска и Мађарска и Румунија. Само муслимани у Босни и Херцеговини и Албанији недостају, али је то друга прича.
Упоредимо УЕ из 1941 са данашњом ЕУ. Сличност је очигледна. Британија је поново "изоловано острво". ЕУ тренутно води борбе Уу Украјини, напредујући ка Москви. Сви српски суседи су у ЕУ -  Румунија, Мађарска, Бугарска, Хрватска. Босна и Херцеговина је Протекторат (као у време Првог светског рата). Велика Албаније је у процесу стварања, као у Другом светском рату. Муслимани су љубимци Запада, докли год служе за напад на Србе. 
Пут Хрватске ка Европској унији је почео 1941.Хајде да идимо како ...  

Friday, December 1, 2017

УМЕТНОСТ ЗАПАДА - ПРВО УНИШТЕ ЗАПАДНИ БАЛКАН, А ОНДА НАС САВЕТУЈУ!

Западном Балкану потребан је бржи раст да стигне Европску унију, каже Светска банка

Извештај
Светска банка
Извор
The World Bank Press Release

Они су неодољиви!  Прво ураде све што могу да посеју семе зла, верску и националну мржњу, користе дупле стандарде, реке крви, а онда се појаве са својим "саветима" како да живимо заједно, сарађујемо и унапређујемо своје економије путем "приватних инвестиција", што је еуфемизам за економско ропство. Пристрасна Светска банка признаје "Косово" као "државу" иако та "држава" није члан УН и успостављена је од стране шиптарске националне мањине у Србији, оружаном побуном и нелеалном терористичком НАТО агресијом на Србију. Овим се Светска банка сврстала на страну НАТО терориста (осим нАТО чланице Грчке, која је храбро одбила да учествује у агресији)
Ми ако смо луди, нисмо блесави! Ипак, хајде да видимо шта су овога пута спремили за нас .....