РОПСТВО У СРБИЈИ

Циљ ЕУ на Балкану:
Прављење радног логора са јефтином радном снагом

Пише Олег Голубовић Извор

Ево колико робова живи у Србији   У Србији десетине хиљада људи живе у модерном ропству, злу којег нису поштеђене ни најразвијеније државе света. На којем је месту Србија на светској листи модерног ропства, а на којим местима државе бивше Југославије?  Шта је модерно ропство? Модерно ропство обухвата трговину људима, присилан рад, дужничко ропство, присилне бракове и комерцијално сексуално искоришћавање. У Србији 28.700 људи живи у модерном ропству, показало је истраживање аустралијске фондације "Ходај слободно". То је Србију, према глобалном индексу ропства, сврстало на 32. место на светској листи, које дели са Хрватском, Црном Гором, Бугарском, Грчком и још 16 држава. Државе су рангиране по проценту становништва који је у ропству.  Тако је процењено да у Србији живи 28.700 робова, што је 0,404 одсто од укупно 7.087.000 људи, наводи се у резултатима истраживања.  У Хрватској је исти проценат становништва у ропству, односно 17.100 људи од укупно 4.225.000 становника, као и у Црној Гори, где је у модерном ропству 2.500 људи од укупно 622.000 становника.  Процентуално, највише робова у бившој Југославији живи у Македонији, која је на 18. месту са 13.300 робова, што је 0,639 одсто од укупно 2.078.000 људи.  Босна и Херцеговина је на 25. месту са 17.800 робова или 0,467 процената од укупно 3.810.000 становника.  Косово, које је посматрано одвојено од Србије, заузело је 37. место, јер је процењено да је тамо у ропству 0,295 процената становништва, односно 5.400 људи од укупно 1.845.000.  Најмање робова у државама бивше Југославије у поређењу с укупним бројем становника живи у Словенији, где је у ропству 4.700 људи или 0,228 одсто од укупно 2.066.000 људи.  [Мондо] Реално, у Србији живи вишеструко више робова! Србија је земља у којој је вредност рада на дну европске листе. Србија је земља у којој се тражи да и они који добијају социјалну помоћ, морају да је "одраде" на јавним пословима, што је пракса незабележена у свету. Радна снага у Србији је изложена на милост и немилост послодаваца и у јавном, али далеко драстичније у приватном сектору. Истинско синдикално организовање радника је потпуно дезавуисано, извитоперено и постоји само у траговима. Држава не само да не стимулише истинско синдикално организовање, већ доноси законе који директно фаворизују послодавце, често дајући им права која немају ни у једној цивилизованој земљи. Слободно може да се каже да Србија јесте земља робова. Шта друго да се каже о земљи у којој руководилац на месту директора, може да буде и председник Синдиката и високи синдикални руководилац. Овога није било ни у комунистичкој СФРЈ, а ни у посткомунистичко време Слободана Милошевића.  Да ли је ово план српских политиканата да од житеља Србије направе робовску радну снагу, коју би јефтино продавали белосветским "инвеститорима", који често "инвестирају" паре које су баш ти политиканти покрали од народа Србије, или се ради о домаћим "приватницима блиским власти", или се ради о ширем плану, говори се у следећем чланку ...

SLAVES AND SLAVEMASTERS - FROM CHATTEL SLAVERY TO WAGE SLAVERY

Are Wage Slavery and Chattel Slavery Different?

Researched by Thomas DeMichele Source

Now that you have voted for one of the political parties that supports the capitalist system, you can now be assured of the continuance of your servitude and subservience to the ruling class.   Slavery seems like an outmoded form of life from previous centuries. Many people blithely assume that "wage slavery" is merely a metaphor, at worst a rather benign situation in which an employer says: "You be my slave for forty hours per week and I'll give you just enough money to pay your bills . Just be here Monday to Friday, 9 to 5 (plus when instructed to work overtime.) Deal?"  Whatever we feel, slavery is very much a fact of life for all people in the world today. A person is a slave if he or she has lost control over his or her life and is dominated by someone or something--whether he or she is aware of this or not. Wage slavery is the condition in which a person must sell his or her labor-power, submitting to the authority of an employer, in order to merely subsist. The very essence of capitalism is slavery: the enslavement of workers by the capitalist class. You have probably endured the subjugation of a "boss" or "director" or "committee," and you know that the coercion, even if masked as "job description," "supervisor evaluation," or "company directive" can be as repressive as if there were literal chains fastened around your arms and feet. Most business enterprises use the leadership style of "management by whim," oppressing the worker. A capitalist slave is: Forced to work at a "job" owned by a capitalist (owner of jobs, the means of production, and the profit from the jobs) through necessity or through mental or physical threat. He or she is “owned” or controlled by a capitalist "employer" through wages, hours, working conditions. We are dehumanised, treated as a commodity: a faceless entity filling a slot, a hired hand, at the mercy of the capitalist. The capitalist can--and does so with a vengeance--destroy jobs by "staff reduction," automating jobs by robots, or out-sourcing jobs to a cheaper labour location. Without a voice as to how much profit the capitalist can make from the worker's labour and cannot bargain for higher wages or safe working conditions. Unable to support himself and his family when he cannot find a job. Reduced to poverty or destitution or death by an ever-reduced job "market". Today, all workers suffer under wage slavery bonded debt servitude.  [Socialist Courier]

РАДИКАЛНИ ИСЛАМИЗАМ, ШИПТАРСКИ АДУТ У УЦЕЊИВАЊУ ЗАПАДА

Исламизација Косова и Метохије се убрзава

Пише Живојин Ракочевић Извор

Шиптари, или такозвани "Албанци" су одувек били нечије слуге. За време Отоманске империје су представљали дивље пљачкашке трупе у служби Турске против њених хришћанских "поданика".   Аустроугарска и Британија, пре свих, су окупили дивља племена и направили им државу, назвавши је "Албанија" (Shqipëria на њиховом језику), после Првог балканског рата. 1912., да би спречили Србе да изађу на Јадранско море. Поклонили су Шиптаримма стари средњевековни престони српски град Скадар.  Године које су следиле су биле обележене шиптарским слугерањством различитим господарима - Аустроугарској, Немцима и Италијанима током Другог светског рата, краће време, до 1948., Ј.Б. Титу, Совјетском савезу, Маовој Кини, а САД и НАТО, сада. Друга шиптарска константа у понашању је напредовање на север, према Косову и Метохији, и даље. Да би постигли свој циљ Велику АЛбанију они лажу, краду, убијају, етнички чисте, размножавају се као зечеви и уцењују.. Уценом, као оружјем, су се служили још док су били на српским територијама Косова и Метохије, као национална мањина. Уценом су постигли да им Тито направи Аутономну покрајину у оквиру Социјалистичке републике Србије, која је била једна од шест република, које су чиниле СФР Југославију. Уцењивали су Србију до окупације Косова и Метохије 1999. Сада уцењују НАТО окупатора :).  [ЛГ]

RADICAL ISLAMISM A SHQIPTAR'S WILD CARD IN BLACKMAILING THE WEST

The Islamization of Kosovo and Metohija is speeding up

By Živojin Rakočević Source Politika

Shqiptars so called "Albanians" has been somebody's servants from the beginning of time. During the Ottoman Empire they were wild, marauding troops in the service of Turkey against its Christian subjects.   Austro-Hungary, Britain, primarily, gathered these wild tribes and formed them a State naming it "Albania" (Shqipëria in their language), after the First Balkan War, to prevent the Serbs to come out to the Adriatic Sea. The ancient Serb's medieval capital city of Skadar was given to the newborn "Albania" by West European forces.  The years that followed have been marked by Shqiptar's servitude to different Masters - Austro-Hungary, Italy and Germany during the WWII, Tito (for a short time until 1948), Soviet Union, Mao's China, and USA and NATO, now. The other Shqiptar constant in behavior was the advancement to the North toward Kosovo and Metohija, and further up. In order to achieve their goal of  "Greater Albania" they lie, steal, kill, conduct ethnic cleansing, mate like rabbits and blackmail. The blackmailing is a "weapon" they have a habit to use ever since being ethnic minority in Serbian Kosovo and Metohija. By blackmail they achieved that Tito's Commies had made an Autonomic Province of Kosovo and Metohija in the territory of the Socialistic Republic of Serbia, that was one of six Republics of which SFR Yugoslavia consisted. They had used blackmail Serbia until the Occupation by NATO forces in 1999. They are blackmailing the NATO occupier, now :).  [LG]

ПОСТАЛО ЈЕ СРАМОТНО БИТИ АМЕРИКАНАЦ

Владавина морона

Пише Пол Крејг Робертс Извор Институт за политичку економију

О АУТОРУ: Пол Крејг Робертс је остварио каријеру у науци и образовању, новинарству, државној служби и пословном свету. Он је председник Института за политичку економију. Др Робертс је држао наставу на Вирџинија Течу, Тулејн универзитету, Универзитету Новог Мексика, док је на Универзитету Станфорд виши научни сарадник у Хувер Институту. На Универзитету Џорџ Мејсн је био професор економије и пословне политике. На Уиверзитету Џорџтаун је држао катедру политичке економије Вилијама Е. Сајмона на вишим стратешким и међународним студијама. написао је низ поглавља у књигама и објавио низ научних радова у разним научним часописима (Journal of Political Economy, Oxford Economic Papers, Journal of Law and Economics, Studies in Banking and Finance, Journal of Monetary Economics, Public Choice, Classica et Mediaevalia, Ethics, Slavic Review, Soviet Studies, Cardoza Law Review, Rivista de Political Economica, and Zeitschrift fur Wirtschafspolitik). Писао је за енциклопедије и речнике (McGraw-Hill Encyclopedia of Economics and the New Palgrave Dictionary of Money and Finance). Писао је за низ часописа и новинских издања (Commentary, The Public Interest, The National Interest, Policy Review, National Review, The Independent Review, Harper’s, the New York Times, The Washington Post, The Los Angeles Times, Fortune, London Times, The Financial Times, TLS, The Spectator, The International Economy, Il Sole 24 Ore, Le Figaro, Liberation, and the Nihon Keizai Shimbun). Сведочио је пред комитетима Коннгреса 30 пута. Као уредник и аутор писао је за The Wall Street Journal. Писао је рунрике за Business Week и the Scripps Howard News Service, као и за Creators Syndicate in Los Angeles. 1992 му је додељена награда Ворен Брукс за новинарство. 1993 га је Форбс Медија Гајд сврстао међу првих седам новинара у Сједињеним америчким државама. Председник Реган га је именовао секретаром Ризнице (Treasury) за економску политик, шти је потврдио и Сенат САД. Од 1975 до 1978, др Робертс је био део службе америчког Конгреса, где је дао нацрт Кемп-Рот законског акта и играо водећу улогу у обезбеђивању подршке обе партије за педлоге економске политике. П напуштању Ризнице, био је саветник у Министарству одбране и Министарству трговине. Др Робертс је био председник компаније Inlet Beach Water Company, председник Economic & Communication Services, саветник компаније J.P. Morgan Asset Management, саветник Tiedemann-Goodnow, саветник Lazard Freres Asset Management и члан управних и финансијских одбора. Др Робертс је награђен Treasury Department’s Meritorious Service Award за “изузетан допринос формирању америчке економске политике”  1987 влада Француске му је одала признање као  “креатора обнове економске науке и политике после полувековног државног интервенционизма” и доделила му Легију части. Налази се на листама "Ко је ко у Америци" и "Ко је ко на свету".

IT HAS BECOME EMBARRASSING TO BE AN AMERICAN

A Government of Morons

By Paul Craig Roberts Source Institute for Political Economy

ABOUT THE AUTHOR: Paul Craig Roberts has had careers in scholarship and academia, journalism, public service, and business. He is chairman of The Institute for Political Economy. Dr. Roberts has held academic appointments at Virginia Tech, Tulane University, University of New Mexico, Stanford University where he was Senior Research Fellow in the Hoover Institution, George Mason University where he had a joint appointment as professor of economics and professor of business administration, and Georgetown University where he held the William E. Simon Chair in Political Economy in the Center for Strategic and International Studies. He has contributed chapters to numerous books and has published many articles in journals of scholarship, including the Journal of Political Economy, Oxford Economic Papers, Journal of Law and Economics, Studies in Banking and Finance, Journal of Monetary Economics, Public Choice, Classica et Mediaevalia, Ethics, Slavic Review, Soviet Studies, Cardoza Law Review, Rivista de Political Economica, and Zeitschrift fur Wirtschafspolitik. He has entries in the McGraw-Hill Encyclopedia of Economics and the New Palgrave Dictionary of Money and Finance. He has contributed to Commentary, The Public Interest, The National Interest, Policy Review, National Review, The Independent Review, Harper’s, the New York Times, The Washington Post, The Los Angeles Times, Fortune, London Times, The Financial Times, TLS, The Spectator, The International Economy, Il Sole 24 Ore, Le Figaro, Liberation, and the Nihon Keizai Shimbun. He has testified before committees of Congress on 30 occasions. Dr. Roberts was associate editor and columnist for The Wall Street Journal and columnist for Business Week and the Scripps Howard News Service. He was a nationally syndicated columnist for Creators Syndicate in Los Angeles. In 1992 he received the Warren Brookes Award for Excellence in Journalism. In 1993 the Forbes Media Guide ranked him as one of the top seven journalists in the United States. President Reagan appointed Dr. Roberts Assistant Secretary of the Treasury for Economic Policy and he was confirmed in office by the U.S. Senate. From 1975 to 1978, Dr. Roberts served on the congressional staff where he drafted the Kemp-Roth bill and played a leading role in developing bipartisan support for a supply-side economic policy. After leaving the Treasury, he served as a consultant to the U.S. Department of Defense and the U.S. Department of Commerce. Dr. Roberts was president of the Inlet Beach Water Company, president of Economic & Communication Services, advisor to J.P. Morgan asset management, advisor to Tiedemann-Goodnow, advisor to Lazard Freres Asset Management, and a member of corporate and financial boards. Dr. Roberts was awarded the Treasury Department’s Meritorious Service Award for “his outstanding contributions to the formulation of United States economic policy.”  In 1987 the French government recognized him as “the artisan of a renewal in economic science and policy after half a century of state interventionism” and inducted him into the Legion of Honor. He is listed in Who’s Who in America and Who’s Who in the World.

ЦЕНА „СТАБИЛНОСТИ“ ЈЕ БАЈКА ЗА ЈЕДНОГА И СУРОВА РЕАЛНОСТ ЗА МНОГЕ

Немачка хвали Србију, као чинилац стабилности, омогућавајући бајку Добром европљанину

Пише Драгослав ДЕДОВИЋ (делимично) Извор Дојче веле

Лоша бајка ... Било да се љубе жабе, секу змајеви или се умно надмеће са злим вештицама, бајке причају тиху причу о лекцијама руковођења. за данашње "вође" извршиоце. Бајке, са својом препознатљивом драматургијон, личностима и основном поуком, дају универзални увид у понашање људи, указујући на опасности руковођења и разне путеве којима виђе могу да изгубе свој основни правац. Император је као и  све остале вође који срећемо.  Они могу да буду застрашујући, чак и страшни, али када их пажљивије проучимо, схватимо да њихова снага и ауторитет немају праву суштину. Бајке су написане тако да упознају вође са опасностима на које могу а наиђу у својим потрагама и са основним дилемама са којима ће да се суоче у својој моћи руководиоца. Постоји пет "смртних опасности": • Прва опасност, вође су склоне недостатку способности само самоспознаје. Зашто неке вође успевају, а неке пропадају? Која је разлика између успешног и неуспешног вође? Зашто се дешавају лоше ствари? • Друга је превелико самопоуздање. Многе вође пјтају превише арогантне и губе додир са стварношћу. Зашто се многе вође униште на овај начин? • Трећа опасност је неспособност вође да извуче оно најбоље од људи. Неуспешне вође не успевају да мотивишу људе који за њих раде. Оне не знају да учине људе бољим него што сами мисле да јесу. • Повезана са претходном је и четврта, највећа, опасност, а то је неспособност вође да створи тим који добро функционише. Успешне вође су свесне и прихватају своја лична ограничења, па се окружују људима који попуњавају њихове недостатке, стварајући руководеће групе људи који се међусобно допуњују. • Пета опасност је стварање организационог ГУЛАГ-а (логора). Шта је то што спречава вођу да створи пријатну радну средину?Зашто је толико много радних места која гуше људе?  Вођи нису потребна само права средства. Да би биле успешне, вође вође морају да препознају своје личне способности и тежње.  Образац хероја или хероине, који се бори и на крају успева предузимајући одлучну акцију, може да стимулише вође у настајању, да учине исто. Бајке нас воде у свет маште, где људи разговарају са животињама и страшним бићима. У правом животу, оно што заиста вреди је да имамо прилику да будемо оно што јесмо и да постанемо оно за шта смо способни. Један од највећих страхова човека је да, пред крај живота, открије да никада није у ствари живео. Сви имамо потребу да живимо пун живот, да учинимо нешто значајно, да направимо разлику. Поруке бајки могу да се схвате као упозорења о ономе што може да крене лоше на месту вође. Међутим, оне су, такође, писане са намером да пробуде наду и веру да нешто боље може да се постигне. Имајући ово на уму, читање бајки отвореног ума и срца, може да помогне вођама да схвате шта је то што могу да ураде боље.  [Слика горе лево нема никакве везе са претходним текстом, осим што је погодног наслова. Претходни текст је састављен из делова ширег текста насловљеног "Лекције за вође од Браће Грим ("Leadership Lessons From the Brothers Grimm")]

A PRIZE FOR "STABILITY" IS A FAIRY TALE FOR THE ONE, AND A CRUEL REALITY FOR MANY

Germany Praises Serbia as Source of Stability, Enabling a Fairy Tale for a Good European

By Dragoslav DEDOVIĆ (partly) Source Deutsche Welle

Whether it’s kissing frogs, slaying dragons or battling wits with the wicked witch, fairy tales hold salient leadership lessons for today’s executives.. And fairy tales, with their immediately recognizable dramatics, characters and fundamental moral truths provide universal insights into human behavior, illustrating the dangers of leadership and various ways in which executives can derail. The Emperor is like many leaders we encounter. They can be intimidating, even frightening, but when we study them more carefully, we realize their power and authority have no substance. Fairy tales are written in such a way to make executives aware of the dangers they will encounter on their various quests and the fundamental issues they will confront associated with the leadership mystique. There are five "deadly dangers": • The first danger, one many leaders are prone to, is lack of self-knowledge. Why do some leaders succeed and others derail? What differentiates effective and ineffective leaders? Why do bad things happen? • The second is hubris. Many leaders become too arrogant and lose touch with reality. Why do so many leaders self-destruct in this way? • The third danger is a leader’s inability to get the best out of people. Ineffective leaders fail to stretch the people who work for them. They don’t know how to make people better than who they think they can be. • Linked to this danger is the fourth and greater danger, a leader’s inability to create well-functioning teams. Effective leaders are aware of and accept their personal limitations and surround themselves with people who have the strengths they lack, creating executive role constellations of people with complementary characteristics. • The fifth danger is the creation of an organizational gulag. What is it that prevents leaders building great places to work? And why are there so many workplaces that stifle people?  A leader does not just need the right tools. To be an effective leader, they need to recognize their own unique capabilities and passions.  The model of the hero or heroine, who struggles and eventually succeeds by taking resolute action, may stimulate emerging leaders to do the same. Although fairy tales take us into imaginary realms, peopled with talking animals and monstrous beings. In life, what really matters is that we have the chance to be what we are, and to become what we are capable of becoming. One of the greatest human fears is that at the end of our life we might discover that we have never really lived. We all have the urge to live fully, to do something significant, and to make a difference. The messages contained in fairy tales can be seen as warnings of what can go wrong for people in a leadership position. However, they are also intended to inspire hope and the belief that something better can be achieved. With this in mind, reading fairy tales with open ears and heart may help leaders understand what they can do better.  [The picture on the top left has no connection with the above text, beside a convenient title. The above text consists of parts recomposed from the larger text entitled "Leadership Lessons From the Brothers Grimm"]

СРЕЋАН ВАСКРС - SRETAN USKRS!

Васкршња посланица

ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И  ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! Срећан и честит Ускрс, драга Браћо и Сестре!  SRETAN I BLAGOSLOVEN USKRS našim komšijama i sunarodnicima katoličke veroispovesti. А ево, без икакве лоше примисли на овај Благи дан, дела једне дискусије на форуму "FORUM.HR", која сама за себе све говори: BostonCroat: "Sretan Uskrs svim Katolicima. sretan i blagosloven uskrs i lepo se provedite!!" buva: "a nama, a nama?"  BostonCroat: "sta vama??"  Dux_Croatorum: "Vi ne vjerujete u Boga" (odgovor na buva) Roadster: "HRISTOS VOSKRESE." (odgovor na Dux_Croatorum) blockhe@d: "VAISTINU VOSKRESE" BostonCroat: "eto vidis kakvi smo i hrvati?? ja cestitam uskrs svim katolicima.....javi se 1 katolik bez cestitke i 3,4 srbina da cestitaju!! a njima jos i nije 'vaskrs".....e hrvatska moja.....da mi je znati sto te ceka??"  Roadster: "Nauci da gledas u kalendar" (odgovor na BostonCroat) BostonCroat: "gledam, gledam, ali samo katolicki" (odgovor na Roadster)  Roadster: "Pa to ti kazem. U katolickom ti pise da je pravoslavni uskrs!!!!! (odgovor na BostonCroat) jesenina: "Sretan Uskrs svima na forumu" ...