Према истраживањима антрополога у Србији сваке године нестане град од 30 хиљада становника. Судећи по статистици према којој на 1,4 рођена детета дође 2,8 побачаја, Срби постају једна од најстаријих нација у свету. Према резултатима пописа из 2002, у Србији је живело 7.458.000 становника, а десет година касније било нас је 7.176.800. Статистика каже да ће нас, уколико се настави овим темпом, за педесет година бити милион и по мање, а за 250 година можда нећемо постојати као народ.
Један од највећих друштвених проблема у Србији јесте брзо смањивање сеоског становништва (депопулација села) које превазилази темпо смањивања пољопривредног становништва (деаграризацију) и укупног становништва у целини. То су села са старијим становништвом, у њима је наталитет мањи, смртност већа, природни прираштај негативан, те је депопулација још израженија од емиграције. Пошто је у овим селима становништво већином пољопривредно, то се депопулација села манифестује и као сенилизација села и као девастација пољопривреде и свих сеоских подручја удаљених од главних комуникација, од већих градова и општинских центара, без индустријских погона, комуналне и социјалне инфраструктуре и без развојне перспективе.
За степен депопулације сеоских насеља значајан је показатељ број села с мање од 100 становника, којих је у Србији све више. Гледано по пописима од 1948. до 2011. године, таквих насеља (села), с мање од 100 становника, 1961. је било 72, да би тај број пописом 1971. нарастао на 134, па потом растао све брже и брже, од 281 (1981), преко 483 (1991), до 717 (2002) и чак 1034 (2011) веома мала насеља која убрзано одумиру. Гледано према регионима, у Београдском региону је 2011. било само једно тако мало село, у Војводини 12, у Шумадији и Западној Србији 328 (или 15,5%), а у Региону Јужне и Источне Србије било их је чак 693 (или 35%).
Извор: попис пољопривреде
ИДЕМО У ЕВРОПУ УСРАНИХ ГАЋА!
Не постоји ни једна областу којој квалитет животне средине близу задовољавајућег - од загађења ваздуха, вода, земљишта, хране, до управљања природним резурсима. Нема града, ни општине која нема проблема са загађењем. Децентрализација управљања је законски проведена, а да нису створени предуслови за то. Локалне самоураве немају ни средстава, ни људске ресурсе. Грађани више немају коме да се обрате - каже за Данас Иван Карић педседник парламентарне странке Зелени Србије.
Јужна Морава је постала "Тужна Морава". Са дрвећа на приобаљу накривљеног над воду, попут духова вијоре се пластичне кесе и рите. Ту су и комади изношене гардеробе, ципеле, олупине моторних возила.... На неколико места пластичне флаше направиле су брану кроз коју је готово немогуће пробити се.
Према речима надлежних, два су главна узрока катастрофе на Јужној Морави – чињеница да сервис услуге изношења смећа није доступан већини сеоских домаћинстава; други је недостатак новца.
Извор: Данас и Врањске новине
No comments:
Post a Comment